I savremeno može biti autentično, dokaz je ova veličanstvena kuća na Hvaru

Baš kao što nas je nedavno kuća Istria House uverila u izvrsnost tradicionalne istarske arhitekture kroz (pomalo) drugačiji minimalizam, put nas ovog puta vodi na jug Dalmacije, na ostrvo Hvar gde smo pronašli još jednu izuzetnu arhitektonsku odu tradiciji.

Ideja o celokupnoj saradnji na projektu je proizašla iz našeg razumevanja lokacije i razumevanja želja klijenta, govori mi Borna Pavičić o izboru materijala i uređenju nove kuće u Hvaru, koju su nazvali Mediteranski monolit. Borna je sa Nikolom Duževićem osnivač hvarske arhitektonske kancelarije Morpharos. Njih smo upoznali kroz priče o ljudima koji menjaju arhitektonski ID regije, i već tada je kroz razgovor sa njima bilo jasno koliko su im tradicija i lokalni materijali bitni. Borna nam je tada rekao kako arhitektura određene mikrolokacije mora da bude njen vizualni ambasador. Ne sme dopustiti da je ponesu trendovske struje i materijali koje je globalizacija učinila dostupnim svuda, a upravo se taj moto oslikava u stvarnosti, na ovoj hvarskoj kući sa veličanstvenim pogledom (pogled zbog kojeg najradije ne biste nikad oči zatvorili).

Tradicija treba da ostane vidljiva

Zajedničko neslaganje investitora i arhitekata, u ovom slučaju, sa belim kućama koje se mahom grade po ostrvu i ostatku Dalmacije, a ne pripadaju mestu navelo ih je na kreiranje palete materijala koja će kuću učiniti savremenom, ali istovremeno lokalnom. Ideja je bila da kuća iako savremena, pripada ostrvu Hvaru. Borna nastavlja da mi objašnjava kako duž obale nastaju moderne vile – beli volumeni, ravnih krovova sa antracit prozorskim okvirima i staklenim balustradama. To zaista jesu moderne vile, ali moramo shvatiti da takav stil pripada prvoj polovini 20. veka, a glavna mana mu je što se može nalaziti bilo gde.

Morpharos u svom radu nastoji da ostvari vlastitu viziju savremenog u kontekstu ostrva Hvara. To je spajanje savremenih tehnologija uz razumevanje i poštovanje lokalnih materijala, proporcija i tradicijskih zanata. Baš zato se njihova  arhitektura otvara prema prirodi i okolini i sa njom stvara suživot. Prostori enterijera se pretapaju u terase i vrtove, a pritom se koriste lokalni materijali i boje i autohtone biljke. Ključno nam je da stvorimo autentičnu atmosferu koja zrači Mediteranom. Osim samih biljaka i materijala, pri projektovanju su nam bitni i neopipljivi elementi kao što su, pogledi, kretanje sunca i lokalni vetrovi.

Vila na Hvaru

Borna mi objašnjava i specifičnu situaciju kod ove vile na Hvaru. Klijent nas je kontaktirao nakon što su već dobili građevinsku dozvolu sa drugom arhitekticom. Budući da su volumen i organizacija već bili predodređeni, dijalog smo započeli definisanjem palete materijala i atmosfere koje želimo da unesemo u enterijer kuće, a zatim smo istu paletu preneli i na spoljašnje prostore i površine. Nešto što je započeo neko drugi, arhitekte studija Morpharos završili su u svom stilu. Odabrali smo kombinaciju žbuke boje peska i lokalni kamen. To nije nešto inovativno u našem radu, to je zapravo vizualni jezik Morpharosa. Dodaje i kako je jedna od polaznih tačaka svakog projekta na kojem rade promišljena kombinacija žbuka zemljanih tonova i priklesanog lokalnog kamena tako da odgovara svom okruženju. Pokušavamo da stvorimo utisak masivne arhitekture sa manjim brojem dubokih otvora što se nastavlja na graditeljsko nasleđe ostrva – snažne kamene kuće malih otvora.

Grubi luksuz

Uz osnovnu paletu lokalnog kamena, žbuke i autohtonih biljaka, arhitekti su koristili i prirodno drvo i grubi beton. Naglašavamo materijale koji mogu da pokažu trošnost, prolaznost i nesavršenost, ali koji su istovremeno vrlo jednostavni, to nazivamo ‘grubi luksuz’. Podovi su tako premazani gletanim betonom, gde do izražaja dolazi umeće majstora čiji su potezi rukom ključni za finalni utisak. Drvene grede postavljene iznad parkinga i terase su od hrasta i stare su preko sto godine, nekada korištene kao nosiva međuspratna konstrukcija u starim kućama. U našem radu stalno imamo na umu da je građevinska industrija jedan od najvećih zagađivača u svetu. Sakupljanje sirovina, transport, prerada i ponovni transport do konačnog potrošača deo su tog lanca. Ponovnim korišćenjem materijala prirodno dostupnih na ostrvu pokušavamo da smanjimo ekološki otisak naših projekata, zaključuje Borna misao o održivosti, i cirkularnoj ekonomiji na koju bismo možda trebali i češće da se podsećamo. I to u svim segmentima rada.

Kuća Mediteranski monolit lep je primer šta znači savremeno u arhitekturi, a da pri tom to savremeno nije zaboravilo na lokalnu tradiciju. Prirodni autentični materijali su tu da vas podsete gde ste, kako je bilo pre i kuda idete, a sve zajedno ispričano kroz priču nekog novog pročišćenog minimalizma. Jer kako kaže Borna: Nova arhitektura u regiji mora ponizno da poštuje i interpretira tradiciju, a ne da slepo unosi elemente viđene u drugim delovima sveta. Nepromišljeno imitiranje stranih primera može u kratkom roku da naruši vizure istorijskih gradova na obali.

Photo: Morpharos, Nikola Radovani