Logo
Please select your language

Lina Kivaka
Well-being

Da li ženama treba više sna nego muškarcima? Otkriva nam stručnjakinja za spavanje

Govori se da ženama treba više sati spavanja nego muškarcima, ali ima li u tome istine?

Desireé Oostland

Januar 21, 2025

Generalno, san može da utiče na ceo vaš dan, bilo da ga je premalo ili čak previše. Nagle promene raspoloženja, glavobolje i smanjena produktivnost samo su neki od momentalnih efekata. Loš san tokom dužeg vremenskog perioda može, međutim, da dovede do mnogo ozbiljnijih zdravstvenih problema. Iako je važnost kvalitetnog sna univerzalno priznata, rasprave o optimalnom trajanju i dalje traju. Opšteprihvaćena preporuka je sedam do devet sati po noći, ali važi li ova smernica jednako za sve?

Da li ženama treba više sna nego muškarcima?

U poslednje vreme na društvenim mrežama vode se brojne rasprave o tome da li ženama treba više sna od muškaraca. Christine Blume, dr. med., naučnica koja se bavi proučavanjem sna na Univerzitetu u Baselu, objašnjava svoje stajalište: „Pitanje da li se razlikuju potrebe za snom između muškaraca i žena nema konačan odgovor u trenutno dostupnim istraživanjima.“ Dr. Blume ističe da većina istraživanja o spavanju meri koliko ljudi kažu da spavaju, a ne njihove stvarne potrebe. „Kada su muškarce i žene pitali koliko im je sna potrebno, žene su u proseku navele da im treba oko 12 minuta više, što jedva da je značajna razlika“, objašnjava. Zanimljivo je da muškarcima kako stare, često treba više sna nego ženama.

San i životne faze

Godine i životne okolnosti značajno utiču na trajanje sna. Deci i tinejdžerima prirodno treba više sna, dok starije osobe često noću spavaju manje, ponekad to nadoknađujući dnevnim dremanjem. Ženama san mogu da poremete životni događaji poput roditeljstva. „Majke, posebno one sa malom decom, često spavaju manje jer se često bude tokom noći kako bi brinule o svojoj deci. Da, čak i u 2025. godini“, napominje dr. Blume. Majke koje doje suočavaju se sa dodatnim izazovima jer njihov ritam spavanja diktiraju potrebe bebe.

Hormonalne fluktuacije takođe mogu da igraju ulogu. Mnoge žene primećuju promene u spavanju tokom menstrualnog ciklusa. „Prva faza ciklusa, posebno oko ovulacije, pogoduje dubljem, kvalitetnijem snu„, kaže dr. Blume. „Međutim, san se može pogoršati tokom druge faze, posebno kod onih sa predmenstrualnim simptomima.“

Menopauza predstavlja još jedan značajan izazov. „Noćna znojenja i hormonalne promene tokom menopauze mogu da naruše san, iako su istraživanja o ovoj životnoj fazi i dalje ograničena“, dodaje Blume, ističući kako su ženske zdravstvene teme istorijski bile zanemarene u istraživanjima.

Koliko nam sna zapravo treba?

Iako je generalna preporuka od sedam do devet sati, dr. Blume naglašava da su individualne potrebe različite. „Ne postoji univerzalno rešenje koje odgovara svima“, kaže. Ono što je, međutim, nesumnjivo jeste uticaj nedostatka sna.

Cena lošeg sna

Premalo sna može ozbiljno da utiče na fizičko i mentalno zdravlje. „Nedostatak sna slabi imunološki sistem, čineći nas podložnijim infekcijama“, objašnjava dr. Blume. Hronični nedostatak sna povećava rizik od metaboličkih poremećaja poput gojaznosti, dijabetesa tipa 2 i visokog krvnog pritiska.

Posledice na mentalno zdravlje mogu biti jednako ozbiljne. „Raspoloženje se pogoršava zbog lošeg sna, a s vremenom to može dovesti do ozbiljnih stanja poput depresije“, napominje Blume. Žene, koje su statistički sklonije depresiji, često doživljavaju poremećaje sna kao simptom, stvarajući začarani krug iz kojeg je teško izvući se.

Zaključak

Bez obzira da li ste muškarac ili žena, osiguravanje dovoljno sna ključno je za održavanje opšteg zdravlja i dobrobiti. Iako tačan broj potrebnih sati može da varira od osobe do osobe, dobrobiti koje donosi kvalitetan san su univerzalne.

 

vogue.com

VOGUE RECOMMENDS