Prema naturopatu Yohanu Mannoneu, stručnjaku za protuupalnu prehranu, postoje dve kategorije namirnica koje treba umereno konzumirati za optimalno zdravlje.
Marie BladtJanuar 11, 2025
Yohan Mannone je vrhunski sportista i naturopat specijalizovan za mikronutriciju. U svojim knjigama Program protiv upala i Moji protuupalni recepti iznosi neke ključne tačke svog zdravog i uravnoteženog načina života koji mu je pomogao da pobediti hroničnu bolest. Među njima otkriva popis namirnica koje podstiču upale i koje treba izbegavati, od kojih se dve ponavljaju. „Postoji onoliko dobrih načina prehrane koliko i ljudi, zato je nemoguće propisati jedan jelovnik koji bi odgovarao svima. Međutim, danas znamo da određene kategorije namirnica podstiču upale, pogotovo ako nisu kvalitetne. Zato ih je bolje izbegavati“, objašnjava. Kako bismo lakše shvatili koju hranu treba izbegavati, donosimo nekoliko isečaka iz njegovih knjiga koje istražuju upravo ovu temu.
„Gluten je materija prisutna u žitaricama poput pšenice, ječma, raži, spelte… i svim njihovim prerađevinama: testenini, hlebu, keksima, kolačima, grizu, pecivima. Gluten je mešavina dve vrste biljnih proteina: prolamina i glutenina, koji su u kombinaciji sa skrobom glavni izvor proteina u zrnu određenih žitarica, posebno pšenice (80 %). Elastična struktura ove popularne namirnice čini je lepljivom materijom vrlo korisnom u proizvodnji hleba. Upravo ta svojstva omogućavaju glutenu da poboljša pečenje brašna i učini hleb mekšim. Zašto je problematičan? Vrtoglavi porast slučajeva alergije i intolerancije na gluten u posljednjih 30 godina sugeriše da današnja pšenica nema nikakve veze sa onom naših predaka. Sastavljena od 42 para hromozoma, u poređenju sa izvornih 14, DNK moderne pšenice veštački je modifikovan. Naime, poljoprivredni industrijalci su ukrštali više sorti kako bi povećali prinose. Genetske modifikacije učinile su pšenicu učinkovitijom za industriju, ali teže probavljivom za ljude. Naši enzimi ne mogu dovoljno da razgrade te namirnice, što uzrokuje brojne probavne tegobe: hrane se loše bakterije, što dovodi do disbioze, odnosno neravnoteže mikrobiote. Štaviše, izloženost glutenu, odnosno njegovom molekulu alfa-glijadinu, povećava proizvodnju zonulina, proteina koji podstiče razdvajanje čvrstih veza u crevima na nivou crevne sluznice, što stvara fenomen propusnosti creva pretvarajući ih u svojevrsno cedilo.
Međutim, osim za osobe koje boluju od celijakije i imaju potpunu intoleranciju na gluten, deluje da potpuno i trajno izbacivanje glutena nije nužno poželjno (i često je izvor anksioznosti). No, zbog prisutnosti brojnih štetnih materija za probavni sistem, preporučujem maksimalno ograničiti unos žitarica koje sadrže gluten, posebno moderne pšenice. Birajte probavljivije izvore glutena: odlučite se za hleb od malo spelte, drevne pšenice i po mogućnosti s prirodnim kvascem. Fermentacija s kvascem deluje kao pred-probava glutena i čini ga lakše probavljivim.“
„Laktoza je ugljikohidrat (šećer iz mleka) sastavljen od glukoze i galaktoze. Organizam ga normalno probavlja pomoću enzima zvanog laktaza, pri čemu se taj šećer razgrađuje u mlečnu kiselinu koja hrani zdrave bakterije naše crevne mikrobiote. Međutim, u odrasloj dobi mnogi ljudi više nemaju sposobnost proizvodnje tog enzima. Prirodno prisutna kod odojčadi kako bi mogli probaviti majčino mleko, proizvodnja laktaze smanjuje se sa godinama dok ne postane retka ili potpuno nestane. Tako telo može podneti samo određenu količinu laktoze koja se razlikuje od osobe do osobe. To je poznata intolerancija na laktozu.
Kad se konzumira u prekomernim količinama i ne razgrađuje enzimskom aktivnošću, laktoza fermentira i uzrokuje probavne tegobe, upale i brojne simptome (kožne tegobe, rinitis, sinusitis, migrene, poteškoće s koncentracijom, bolove u zglobovima…). Ipak, intolerancija na laktozu ne opravdava potpuno odricanje od mlečnih proizvoda. Neki tvrdi sirevi (ementaler, gauda, parmezan…) sadrže vrlo malo laktoze, kao i mlečni proizvodi bez laktoze, što ih čini potencijalno probavljivijima, dakle manje štetnim za intolerantne osobe.
Kazein je protein koji je najviše zastupljen u mlečnim proizvodima. Smatra se alergenim proteinom koji, budući da ga organizam ne prepoznaje, izaziva imunološku reakciju, propusnost creva i lučenje histamina. U naturopatiji se smatra „lepkom“ koji se taloži na crevnoj sluznici i ograničava apsorpciju mikronutrijenata, a kazein se u brojnim studijama povezuje sa mnogim zdravstvenim tegobama: upalom probavnog sistema i zglobova, dijabetesom tipa 1, hroničnim probavnim smetnjama, neurološkim poremećajima… Ali pazite, nisu svi kazeini jednaki! Kazein je glavna grupa proteina u mleku i postoji u dva oblika. Beta kazein A1 potiče iz mleka sorta koje su genetski modifikovane kako bi se povećala njihova produktivnost. Ovaj kazein A1, koji je uveliko prisutan u mlečnim proizvodima iz supermarketa, toksičan je za organizam za razliku od kazeina A2 iz kozjeg i ovčjeg mleka i mleka neukrštenih krava.
Iako određena sorta krave igra važnu ulogu u štetnom ili korisnom učinku budućeg mlečnog proizvoda, upravo uslovi uzgoja životinja u velikoj meri određuju kvalitet. Problem je danas u uslovima uzgoja koji su se tokom godina znatno pogoršali. Pre industrijalizacije mlečnog sektora, krave su se hranile prirodno, svežom travom bogatom omega-3 masnim kiselinama koje imaju protuupalno delovanje i koje su se nalazile u njihovom mleku. Danas je njihova prehrana industrijaliziovana i sastoji se od brašna, kukuruza i soje, koji su i sami genetski modifikovani i vrlo bogati proupalnim omega-6 masnim kiselinama. Intenzivni uzgoj takođe ima ozbiljne posledice na zdravlje krava (bolesti, infekcije itd.), što dovodi do masovnog propisivanja antibiotika, ali i antidepresiva zbog stresa uzrokovanog njihovim lošim životnim uslovima (transport, označavanje, ograničen životni prostor, odvajanje od teleta pri rođenju, neodgovarajuća prehrana, metabolička iscrpljenost zbog stalne mužnje itd.), koji se nalaze u njihovom mleku.
Uz pesticide iz njihove hrane, u industrijskom kravljem mleku nalaze se i značajni tragovi hormona, koji se daju kako bi se povećala njihova dnevna proizvodnja mleka sa 14 na 40 litara dnevno. Ti hormoni će, poput endokrinih disruptora, ometati ljudski hormonski sastav i mogu biti opasni po zdravlje, uzrokujući rast postojećih ćelija raka, starenje, dijabetes i krhkost kostiju. Naposletku, različiti načini obrade mleka imaju velik uticaj na njegov sastav. Pasterizacija i UHT obrada (što znači ultra visoka temperatura) dovode do gubitka vitamina i minerala, ali i do denaturacije proteina, koji postaju štetni za creva.
Organske mlečne proizvode od koza, ovaca ili domaćih krava hranjenih travom kako biste ograničili uticaj pesticida, antibiotika i drugih upalnih materija.
Mlečne proizvode od sirovog ili mikrofiltriranog mleka kako biste sačuvali njihovo mikronutritivno bogatstvo.
Fermentirane mlečne proizvode poput jogurta i sireva kako biste iskoristili dobre bakterije koje sadrže i tako obnovili svoju crevnu mikrobiotu.
Sirovi maslac ili ghee, pročišćeni maslac bez kazeina i laktoze.
