7 knjiga koje su me vodile kroz zamršene dvadesete

Poslednja sezona serije The Summer I Turned Pretty podsetila me je koliko dvadesete godine mogu biti zamršene, ali i predivne u svoj složenosti samootkrivanja, lutanja i ponovnog pronalaženja. Borbe tek počinju, stres i pritisak se gomilaju, odjedanput stojimo sami na raskršću i nosimo teret svakodnevice, a do juče smo spokojno živeli bez brige i pameti. U svemu tome, mene su spasile knjige – svakako ne one od Jenny Han, koje mogu da posluže za večernju razbibrigu, ali ne i za znakove kraj puta. Silno sam želela da pronađem neku suvislost, smisao i dubinu, bilo da se govori o ljubavnim odnosima, ličnim unutrašnjim borbama, i svemu onom nepredvidivom što nam život sprema iza ćoška. Neke od njih su mi dolazile u ukrasnom celofanu, sa posvetom koja se posebno čuva, neke me pronalazile u kupeima, na relaciji od doma do fakulteta, neke su bile pozajmljene i nikad vraćene, ali svaka od njih ima posebnu sentimentalnu vrednost. U nastavku donosim sedam knjiga koje bi trebalo pročitati u dvadesetim godinama.

Normal People, Sally Rooney

Ovo je jedna od knjiga čije sam detalje možda mogla da zaboravim, ali ne i osećaj koji sam imala dok sam je čitala (a kasnije i gledala seriju). Sally Rooney nas vodi kroz složenu, napetu i nežnu priču o Connellu i Marianne, dvoje mladih ljudi čija se bliskost i udaljenost prepliću kroz godine. Od srednjoškolskih dana u malom irskom gradiću, preko univerzitetskih godina u Dablinu, do odrasle samostalnosti, njihova veza je konstantno balansiranje između strasti i nesigurnosti, ljubavi i ponosa. Rooney istražuje koliko društvene norme, klase i lične nesigurnosti mogu oblikovati nas i način na koji volimo. Dirljiva je, iskrena i realna, sa dijalozima koje ste sa svojim prvim ljubavima zasigurno prošli – možda baš zbog te identifikacije ostajete snažno vezani za nju.

A Little Life, Hanya Yanagihara

Roman Hanye Yanagihare, objavljen 2015. godine, jedan je od onih o kome se najviše diskutovalo u prethodnoj deceniji (naročito na TikToku) – uskoro će biti preveden i kod nas. A Little Life prati život četvorice prijatelja u Njujorku, ali se fokus ubrzo sužava na centralnu figuru, Juda St. Francisa, čija trauma iz detinjstva i mladosti određuje svaki aspekt njegovog života. Yanagihara bez kompromisa piše o zlostavljanju, samopovređivanju i dugotrajnim posledicama traume, dovodeći u pitanje granice ljudske izdržljivosti i kapaciteta za ljubav. Struktura romana kombinuje hronološko pripovedanje sa retrospektivnim uvidima, čime se stvara slojevita psihološka studija glavnog junaka. Iako često izaziva podeljene reakcije zbog intenziteta i brutalnosti opisa, roman je značajan jer otvara prostor za razgovor o ranjivosti, stigmi i načinu na koji društvo razume i tretira bol. A Little Life se zato čita i kao društveni komentar i kao ekstremno intimna tragedija, koja pomera granice književnog prikaza patnje. Teška i nezaboravna.

To Kill a Mockingbird, Harper Lee

Ovaj kultni roman Harper Lee zauzima centralno mesto u američkom književnom kanonu. Radnja je smeštena u Alabamu tridesetih godina XX veka i posmatrana je kroz oči devojčice Scout Finch, čiji pripovedački glas kombinuje dečju radoznalost i retrospektivnu refleksiju odrasle osobe. Ključni događaj romana je suđenje Afroamerikancu Tomu Robinsonu, optuženom za silovanje belkinje – ono postavlja temelj za istraživanje rasne nepravde, moralnih dilema i granica društvenih normi. Lik Atticusa Fincha funkcioniše kao moralni kompas, oličavajući principijelnost i etičku doslednost nasuprot predrasudama zajednice. Moram da naglasim da iako se bavi kompleksnim temama, Harper piše jednostavno, intimno i univerzalno, zbog čega ovaj roman nadilazi vreme.

Norwegian Wood, Haruki Murakami

Kada odlučite da čitate Murakamija, ovo je obično roman od kojeg počinjete. Jedno je od ključnih dela japanske postmoderne književnosti, ali i ono koje se razlikuje od njegovih uobičajenih magijsko-realističnih narativa. Norveška šuma donosi introspektivnu priču o odrastanju, krhkosti i melanholiji generacije mladih u Japanu šezdesetih godina prošlog veka. Kroz lik Torua Watanabea Murakami istražuje teme gubitka, depresije i seksualnosti, istovremeno osvetljavajući sukob između individualnih osećanja i društvenih očekivanja. Specifična atmosfera romana oblikovana je ne samo intimnim prizorima i emocionalnim tenzijama među likovima, već i pozivanjem na muziku i književnost sa Zapada, čime se ukazuje na hibridni identitet japanske urbane kulture tog vremena. Suštinski, spaja univerzalne motive ljubavi i smrti sa specifičnim prikazom jedne epohe, što ga čini ga obaveznim štivom za svakoga od nas.

The Defining Decade, Meg Jay

Vreme je i za jednu self-help knjigu, ali ova je i više od toga. „Dvadesete nisu pauza – one su početak“ kaže američka psihološkinja Meg Jay na samom početku, poništavajući uverenje da je ova dekada osuđena na lutanje i odlaganje važnih odluka. Na osnovu višegodišnjeg kliničkog rada i istraživanja, Meg pokazuje kako upravo tada izbori u ljubavi, karijeri i ličnom razvoju oblikuju dalji život (ne dozvolite da vas ovo uplaši). Kroz studije slučaja i precizna objašnjenja, razotkriva mehanizme zbog kojih mnogi osećaju da imaju „sve vreme sveta“, dok zapravo mogu da propuste ključne prilike. Ona je pravi priručnik, ali i poziv na introspekciju.

Just Kids, Patti Smith

Patti Smith najavila je da će u novembru objaviti svoju novu knjigu, a pre toga, valja se podsetiti njenih memoara o detinjstvu, odrastanju i umetničkom putu u Njujorku šezdesetih i sedamdesetih godina. Just Kids je dirljiva priča o ljubavi i mladalačkoj potrazi za identitetom. Legendarna muzičarka i pesnikinja pripoveda o svom prijateljstvu i partnerskom odnosu sa fotografom Robertom Mapplethorpeom, dok zajedno grade život u turbulentnom i uzbudljivom svetu umetnosti. Nije u pitanju samo intimna hronika, već i dokument jednog vremena kada je umetnost bila neraskidivo povezana sa svim drugim životnim izborima. Knjiga je ispunjena poezijom, nostalgičnim detaljima i osećajem beskrajne strasti, zbog kojih ćete poželeti da ste bar na kratko živeli u ovoj epohi.

The Midnight Library, Matt Haig

Za kraj, još jedan TikTok hit: The Midnight Library – navodi da zastanemo i razmislimo o sopstvenom životu. Matt Haig vodi nas kroz priču Nore Sid, žene koja se nalazi između života i smrti, i kojoj se otvara mogućnost da isproba sve verzije svog života koje je potencijalno mogla da vodi. Kroz biblioteku beskonačnih života, roman istražuje dilemu između onoga što smo izabrali i onoga što smo mogli da izaberemo, ali na način koji je razumljiv i realan. Matt postavlja pitanja o sreći, propuštenim prilikama i identitetu, ali bez patetike, donoseći nežnu priču o tome kako male odluke oblikuju i nas, i naš život. Čita se polako, promišljeno, i podseća da svaki izbor, čak i kada se čini pogrešnim, ima svoju vrednost – baš ta spoznaja nam je potrebna u dvadesetim.

Neapolitan Novels, Elena Ferrante

Prvo prijateljstvo može da nas odredi za ceo život, a Elena Ferrante to pokazuje sa neverovatnom preciznošću. Serijal prati Lilu i Lenu od detinjstva u Napulju do odrastanja, a kroz složene odnose sa porodicom, ljubavima i sopstvenim ambicijama. Volim što Elena ne ulepšava ni jednu situaciju: rivalstvo, ljubomoru, izdaju koje oblikuju njihov identitet, kao i neizbrisivu povezanost između dve žene. Čita se kao introspektivna hronika jedne generacije, ali i kao univerzalna priča o tome kako veze koje formiramo određuju ko postajemo – posebno u dvadesetim, kada tragamo za sobom i sopstvenim mestom u svetu.