Knjige sa mitološkim motivima za sve koji su već pogledali Sirens

„Prepoznao bih te i u potpunosti drugom životu,“ reči su koje je američka spisateljica Madeline Miller pripisala Ahilu, junaku njenog romana The Song of Achilles (i Trojanskog rata). Ovaj citat je pre nekoliko godina apsolutno okupirao društvene mreže, zahvaljujući članovima #BookToka koji su se odlučili da ga entuzijastično dele sa svojim pratiocima, uz pokoju suzu i lepu reč o stilu pisanja Madeline Miller.

The Song of Achilles bila je jedna od najpopularnijih knjiga na društvenim mrežama, a poput trojanskog konja, neočekivano je popularizovala čitav jedan novi žanr, mythology retellings, savremene verzije grčkih mitova. Grčka mitologija već neko vreme služi kao neiscrpna inspiracija za umetnike, od pisaca, preko modnih dizajnera poput Dimitre Petsa i filmskih i serijskih stvaralaca – na filmsko platno uskoro stiže dugoiščekivani film Christophera Nolana The Odyssey, a na Netflixu smo upravo pogledali novu hit seriju Sirens. Iako je samo delimično nadahnuta grčkom mitologijom, Sirens donosi svež, ženski pogled na mitološka bića, koja su do sada posmatrana uglavnom iz muške perspektive. Upravo takav twist, posmatranje mitoloških likova kroz prizmu savremenih spoznanja, prisutan je u većini književnih dela ovog žanra.

Pa, ako ste Sirens pogledali u cugu i ne možete da dočekate The Odyssey, možda bi vam se mogao dopasti neki od romana koji prepričavaju mitove iz potpuno nove perspektive.

The Song of Achilles, Madeline Miller

Nema boljeg načina za započeti ovu listu od čuvene The Song of Achilles koja je pomogla popularizaciji ovog žanra. Ova moderna reinterpretacija grčkog mita donosi dirljivu i intimnu priču o ljubavi između legendarnog ratnika Ahila i njegovog saputnika Patrokla. Legendarnog junaka posmatramo Partoklovim zaljubljenim očima i pratimo njihov odnos koji se razvija uporedo sa Trojanskim ratom. Madeline Miller uspela je da ukombinuje epsku mitološku priču sa sentimentalnom pričom dvaju saputnika i ljubavnika. Iako je utemeljen na svima dobro poznatom mitu, ovaj roman menja perspektive i pomera norme, preispitujući pojam muškosti kroz jednog od najpoznatijih heroja.

Piranesi, Susanna Clarke

Ukoliko volite magijski realizam, onda će vam se zaista dopasti roman Piranesi. Priča prati Piranesija, čoveka koji živi u ogromnoj, zagonetnoj kući punoj hodnika, statua u kojoj je okean zatvoren u lavirintu. Njegov svet deluje beskrajno, a jedina druga osoba koju sreće je misteriozni Drugi, s kojim vodi razgovore o istraživanju ove kuće. Kako priča napreduje, postaje jasno da stvari nisu onakve kakvima se čine, i da se iza fascinantne arhitekture i tišine krije potisnuta istina. Reč je o atmosferičnom romanu o sećanju, identitetu, znanju i samoći, savršen za one koji vole knjige čija radnja se odvija polako, postepeno otkrivajući svoju složenost. Iako je izašao tek pre nekoliko godina, ovaj roman mnogi smatraju modernim klasikom introspektivne fantastike.

The Penelopiad, Margaret Atwood

I briljantna Margaret Atwood okušala se u prepričavanju grčke mitologije. Konkretno, napisala je roman koji donosi Odiseju iz Penelopine perspektive. Ovo je provokativna i duhovita priča o ženi koja je 20 godina čekala mužev povratak iz rata. Atwoodina Penelopa iznosi svoju verziju događaja, pametnu, ironičnu i ogorčenu, zbog sudbine koja ju je zadesila, uključujući i pogubljenje njenih dvanaest sluškinja. Atwood daje glas ženi čija je priča vekovima bila u senci muževljeve slave, postavljajući pitanja o istini, lojalnosti, moći i nepravdi kroz savremen, feministički pogled na antički mit. Ovo je kratka i britka knjiga, ali zasigurno će ostaviti utisak.

Galatea 2.2, Richard Powers

Jedan od najboljih i verovatno trenutno najrelevantnijih romana koji su reinterpretacija grčkog mita je zasigurno Galatea 2.2 Richarda Powersa. Ovaj roman predstavlja jedinstvenu kombinaciju naučne fantastike, filozofske rasprave i introspektivne proze. U vreme kada nam deluje da umetna inteligencija polako preuzima ne samo naše poslove, već i uloge u društvu, dok mnogima glumi prijatelja, kolegu i psihoterapeuta, mit o Galatei i ova sjajna interpretacija istog zaslužuju posebnu pažnju. Glavni junak, Richard Powers (da, poput autora) vraća se na univerzitet, ovaj put kako bi radio i istraživao. Uključuje se u eksperiment sa kognitivnim naučnikom kako bi stvorili veštačku inteligenciju sposobnu da interpretira i analizira književna dela. Kroz ovaj proces, roman istražuje granice između čoveka i mašine, svesti i razumevanja, kao i prirodu umetnosti i stvaranja. Galatea 2.2 je duboko promišljen roman koji postavlja pitanja o identitetu, svesti i ulozi umetnosti u ljudskom iskustvu.

Eneida po Didoni, Marilu Oliva

Ova knjiga predstavlja savremenu reinterpretaciju Vergilijeve Eneide, ovaj put iz ženske perspektive, jer je pripovedana iz lica kraljice Didone. Marilù Oliva Didonu prikazuje kao snažnu i odlučnu ženu koja je osnovala Kartaginu i suočila se s brojnim izazovima. Kroz njene oči pratimo dolazak Eneja, njihovu ljubavnu priču i tragične posledice koje su usledile. Autorka je ovu potresnu ljubavnu priču delimično izmenila, kako bi svoju junakinju izdigla iz senke muške figure. Roman istražuje teme moći, ljubavi, izdaje i samopronalaženja, pružajući dublji uvid u lik Didone i njenu sudbinu.

Circe, Madeline Miller

Nakon The Song of Achilles, Madeline Miller oduševila je čitaoce romanom Circe. Ova knjiga prepričava mitologiju iz perspektive čuvene čarobnice Kirke, ćerke boga sunca Helija. Proterana na usamljeno ostrvo zbog svojih moći, Kirke gradi svoj identitet daleko od bogova, susrećući junake poput Odiseja, Dedala i Minotaura. Kirkina priča donosi nam još jednu unikatnu žensku perspektivu, dajući glas ženi na margini. Kroz priču o borbi za samostalnost i snagu, Madeline Miller oslikava portret žene koja odbija da bude sporedna figura u tuđim mitovima. Baš poput njegovog prethodnika, i Circe je poetičan i uzbudljiv roman, koji će oduševiti sve ljubitelje mitologije.

Ariadne, Jennifer Saint

Jennifer Saint još je jedna autorka koja je izgradila ime na romanima o junakinjama iz grčke mitologije. Njen roman o Arijadni dosegao je najveću popularnost, ali ako vam se dopadne njen stil pisanja, predlažemo i druge romane koji donose priče o Heri, Elektri i Atlanti. Saint donosi novu verziju mita o Arijadni, princezi Krita, poznatoj po tome što je pomogla Tezeju da pobegne iz Lavirinta i ubije Minotaura, svog polubrata. Međutim, umesto srećnog kraja, Arijadna je izdata, a upravo tu počinje njena istinska priča. Roman prati Arijadnu i njenu sestru Fedru koje pokušavaju da se snađu u svetu bogova, u ultimativnom okruženju moćnih muškaraca. Tokom celog čitanja će vam se u glavi verovatno vrteti stihovi Buč Kesidija Ja te zovem Arijadna/Ti si ipak minotaur, ali ovaj #BookTok hit vredan je earworma.