Da li su knjige u modi performans ili borba protiv anti-intelektualizma?

Ne mogu da se pohvalim da svake godine pročitam 100 knjiga – iako zaista radim na tome – ali sebe oduvek smatram osobom koja dosta čita. Kao mala sam svake nedelje išla u lokalnu biblioteku, sve dok se jednog dana nisam suočila sa policama punim knjiga koje sam već pročitala. To je značilo da sam u iščekivanju novog dela Vampirske akademije morala da zavirim u književnu zbirku mojih roditelja, jer od kada znam za sebe, uvek sam morala da imam barem jednu knjigu koju čitam. Čitanje nikada nisam smatrala performansom, meni i većini mojih drugarica bilo je savršeno normalno da uz sebe uvek imamo neki novi roman, pogotovo u vremenu kada još uvek nismo razvile zavisnost od telefona. Međutim, danas, kada je knjiga postala it modni dodatak brojnih trendsetera, korisnici društvenih mreža se nadmeću sa brojem knjiga koje su pročitali i književnost je na mnogo načina deo kolekcija modnih dizajnera, ne mogu da se zapitam da li smo došli u vreme kada je važnije biti viđen sa knjigom nego je zapravo pročitati.

Pre desetak godina, sećam se da sam videla torbu u obliku veštičje knjige čini, koja mi je bila toliko kul da i danas maštam o njoj. Dok sam razmišljala o svim kombinacijama i zavidnim pogledima koje bih dobila zbog nje, ni u jednom trenutku mi nije palo na pamet da bih sa njom komunicirala stav intelektualne superiornosti ili elitizma – bila je jednostavno kul. Priznajem, da sam je tada videla na nekoj osobi koju poznajem, verovatno bih zbog tinejdžerske zajedljivosti pomislila: Ali ona ni ne čita!, razmišljajući o tome kako tu torbu ne zaslužuje niko drugi nego ja, ali realnost leži u tome da je na kraju krajeva to samo još jedna torba.

A torbu neverovatno sličnu toj koju nikada nisam držala u rukama, nedavno je nosila Rihanna na ulicama Pariza. Naime, Jonathan Anderson je u svojoj prvoj kolekciji za Dior predstavio niz tote torbi koje izgledaju kao vintage naslovnice romana. Rihanna je nosila onu sa naslovom Dracula, izgledala je, naravno, neverovatno kul, a dok sam je gledala kako smelo korača ulicom u štiklama, s jednim detetom u ruci, a drugim u stomaku, ni na trenutak se nisam zapitala da li je ona zapravo pročitala pomenuti roman. Da li je to uopšte i važno?

Getty Images

Moda i književnost odavno se prepliću. Ako zavirimo dovoljno daleko u prošlost, saznajemo da je Oscar Wilde jedno vreme bio urednik modnog časopisa The Woman’s World, dok su Joan Didion i Truman Capote pisali za Vogue. Čvrsto verujem da se umetnici međusobno inspirišu, tako da zaista nije neobično što se knjige i književne reference neretko nađu u modnim kolekcijama. Međutim, veza između mode i knjiga nikada nije bila izražena toliko koliko je danas.

Daniel Delcore je u svojoj kolekciji za proleće 2025 na pisti predstavio modele koji su bukvalno nosili knjige u rukama, dok je Erdem kolekcija za proleće 2025 u potpunosti inspirisana romanom The Well Of Loneliness, što je dizajner potvrdio prišivajući vintage naslovnu stranu romana na rukave sakoa. Knjige su trenutno velika inspiracija za Jonathana Andersona, koji ne samo da ih je predstavio u obliku gore pomenutih torbi u svojoj debitantskoj kolekciji za Dior, već je u svom brendu JW Anderson, u prolećnoj kolekciji, knjigama posvetio čudnovate haljine i bluze. Na ovim komadima, dizajner je isprintao citate spisateljice i umetničke kritičarke Clive Bell, s kojom deli stav da su ljubav, kreativnost, lepota i potraga za znanjem glavni smisao života.

Dok mislim da ne treba zaboraviti da književnost apsolutno treba da inspiriše modu, te da moć umetnosti leži u tome da probudi kreativnost u onome ko je konzumira, jasno mi je odakle potiče sve popularniji stav da je uplitanje knjiga u modu poprilično performativno. Knjiga nije modni dodatak, poenta nije u lepoti korica, već u sadržaju iznutra, a njihovo direktno lansiranje niz modnu pistu može da deluje kao da dizajner ne vidi dalje od estetike. Međutim, kada se odluče za kolekcije inspirisane knjigama i čitanjem, dizajneri obično imaju odličan razlog za to. Publici šalju poruku, simbolično komunicirajući svoje stavove i mišljenja, te izvor inspiracije za kolekciju. Na primer, The Well Of Loneliness, koji je inspirisao Erdem kolekciju, roman je iz 1928. godine koji je zbog svoje queer tematike dve decenije bio banovan u Engleskoj. Vođen tom mišlju i uticajnošću romana, Erdem Moralioglu kreirao je kolekciju punu krojeva iz 1920-ih i androginih silueta, istovremeno proslavljajući modu i queer identitete.

Kada uzmemo u obzir da sve više kolekcija nadahnutih knjigama dolazi baš danas, kada je anti-intelektualizam u usponu, ne mogu da ih ne vidim kao vid bunta. Tehnologija se integrisala u svaki deo našeg života, teško da možemo da formiramo jednu koherentnu misao bez da se konsultujemo s AI-jem, a naši mozgovi su apsolutno sprženi od strane kratkog sadržaja – i baš zato što su te činjenice sveopšte i objektivno loše za našu budućnost, one nisu ni kul. Kul su čitanje, kritičko razmišljanje i čvrst stav, a mislim da je to ono što dizajneri pokušavaju da iskomuniciraju novim kolekcijama. Svoju teoriju poduprla bih činjenicom da se mnogi brendovi fokusiraju i na generalnu popularizaciju čitanja – ne samo u modnom smislu. Miu Miu, modna kuća koja je godinama važila za najpopularniju na svetu (nedavno ju je pretekao Loewe), osnovala je svoj vlastiti književni klub, time pokazavši da nije poenta prosto biti viđen sa knjigom, nego je zaista pročitati i formirati mišljenje o njoj.

Courtesy of Miu Miu

Miu Miu Literary Club je dvodnevni događaj inspirisan dugom evropskom tradicijom književnih salona i umetničkih kolektiva. Nekoliko srećnih posetilaca koji su odabrani da u njemu učestvuju, čitaju radove književnica, iz prošlosti i sadašnjosti, te istražuju njihove živote i umetnost u zajedničkoj debati. Koncept književnog kluba dolazi nakon što je Miu Miu obradovao trendsetere (i čitaoce) iz brojnih modnih metropola deleći besplatne knjige svim posetiocima njihovog knjiškog štanda – što je bio savršen korak ka demokratizaciji čitanja i izuzetna marketinška odluka za brend.

A Miu Miu nije jedina modna kuća koja u poslednje vreme promoviše čitanje među svojom publikom. Saint Laurent je, na primer, otvorio knjižaru u Parizu, lokaciju iz snova za sve ljubitelje knjiga i mode, dok je Alessandro Michele za vreme kreativnog vodstva Guccija otvorio knjižaru Gucci Wooster u New Yorku, čiji cilj je ne samo prodaja knjiga, već i da bude mesto „kulturnih susreta“.

Courtesy of Gucci

Možda ćete da se zapitate šta Miu Miu i drugi luksuzni brendovi dobijaju od promovisanja čitanja, osim nekoliko stotina hiljada novih pratilaca na Instagramu. Verujem da je dobar odgovor na to pitanje dao David Owen, izdavač iz kompanije Idea Books. „Moda je brza, a brza moda nije pojam s kojim luksuzni brendovi žele da budu asocirani. Treba vam vremena da pročitate knjigu“, rekao je Owen za Vogue Business. „Kada se modni brend povezuje s književnošću, on aludira na kvalitet i trajnost, i na mnogo načina na odloženo zadovoljstvo (delayed gratification).“ Upravo je delayed gratification pojam  koji se kosi s anti-intelektualizmom, društvenim mrežama i kratkim videima koji su često bez ikakve sadržajne vrednosti, što me dovodi do zaključka da i velike modne kuće, u čitanju vide spas (ili bar utehu) od savremenih problema.

Daleko od toga da će modne kolekcije inspirisane književnim delima i knjižare renomiranih brendova da promene svet i iznenada nas iščupaju iz ponora kratkog sadržaja i memova koje svakodnevno konzumiramo. Međutim, knjige u modi su svakako statement, mali simbol otpora i tračak nade da bi umetnost zaista mogla da nas spase od ubuđalog intelekta i prevlasti umetne inteligencije u svemu što je inherentno ljudsko. I znate šta? Nove Dior torbe savršene su veličine da baš u njima nosimo knjigu – ili dve.