Napokon možemo zaviriti u atmosferu čuvenog pariskog restorana koji je okupljao Leonarda DiCaprija, Kate Moss i Yvesa Saint Laurenta

Postoje mesta u Parizu koja kao da su obasjana zlatnim sjajem, a više od trideset godina jedno od takvih bilo je Davé. U Rue de Richelieu, ovaj kineski restoran postao je svojevrsni noćni salon grada, skrovište slavnih i umetničke elite, mesto gde je hrana bila sočna, a tračevi vreli. Restoran je 1982. otvorio Tai “Davé” Cheung. Bio je to lokal bez menija, sa plišanim zavesama i akvarijumom koji je delio prostoriju na dva dela. Ubrzo je privukao umetnike, dizajnere i svakakve osebujne ljude – iako je na vratima gotovo uvek visio natpis “COMPLET”. Helmut i June Newton, Grace Coddington, Francis Ford Coppola, Allen Ginsberg, Yves Saint Laurent, Alexander McQueen i Kate Moss bili su među onima koji su tu provodili večeri, kao i Sofia Coppola i Kirsten Dunst (s cigaretama u ruci), bliznakinje Olsen, Linda Evangelista i Kyle MacLachlan.

Gosti su jeli vijetnamske prolećne rolnice sa nước chấm sosom, rebarca, pekinšku patku, gambore sa soli i biberom i sveže sečeni mango. „Amerikanci i Anglosaksonci obožavali su rebarca,” kaže Cheung. Bio je spreman da udovolji i neobičnijim željama – kao onom kada je legendarni producent Jean-Pierre Rassam došao sa svojim kuvarom i svojom hranom. „Trebalo je da večeraju kod kuće, ali su se predomislili. Nisu hteli da bacaju hranu… to me je nasmejalo,” kaže Cheung. „Doneo sam tanjire i podgrejao sve što su doneli. Pridružio sam im se u ideji.“

Photo: Davé, courtesy of IDEA

A Night at Davé, nova knjiga izdavačke kuće IDEA, pokušava da sačuva duh tog posebnog mesta, koje je tiho zatvoreno u februaru 2018. Urednici Charles Morin i Boris Bergmann, zajedno sa Cheungom, sakupili su stotine njegovih Polaroida – od Madonne i Lou Reeda do Rei Kawakubo i Johna Travolte, uz pisma, crteže i poruke koje su gosti ostavljali tokom godina. Coppola, koja je u restoran dolazila još kao dete, napisala je predgovor, a francuski pisac Jean-Jacques Schuhl epilog – odlomak iz svog kultnog romana Entrée des Fantômes, prvi put prevedenog na engleski.

Cheung nije bio fotograf po profesiji, već po instinktu. „Andy Warhol i njegove Polaroid fotografije bili su mi najveća inspiracija,” kaže on za Vogue. „Početkom osamdesetih svi su se time bavili. I ja sam se priključio.” Njegova prva fotografija – probni snimak koji je napravila njegova sestra, sa mačkom u kadru, završila je na koricama knjige. Među prvim gostima koje je fotografisao bili su Brion Gysin, Jean-Marie Rouart, porodica Coppola, Newtonovi i Aurore Clément. „Imao sam sreće, najveći stvaroci mog vremena redovno su dolazili.”

Photo: Davé, courtesy of IDEA

Fotografisati kod Cheunga značilo je ući u njegov svet: spontano, prisno, bez poziranja. „Voleo sam kreativce – dizajnere, vizuelne umetnike, muzičare, pisce, jer su delili svoja razmišljanja,” kaže on. „Naučili su me da je sve povezano. Književnost ti pomaže da razumeš slikarstvo; slike se pojavljuju u filmovima. Uživo sam otkrivao njihove svetove.” Morin i Bergmann, koji su Cheunga upoznali u restoranu oko 2010. godine, dugo su razmišljali kako da od njegovih arhiva nastane knjiga. „Pitali smo se: kako sve to sačuvati? [Davé je bio] mesto susreta, prolaska, slobode. Takva mesta danas gotovo da nestaju,” kaže Morin.

„Podsećalo je na Cronenbergov eXistenZ – ta neobična, noćna energija, prigušeno svetlo. Kao neka međuzona u kojoj je sve moguće,” dodaje Bergmann. Uređivanje materijala bilo je dugotrajan posao. „Želeli smo da ostanu samo najlepše fotografije, one koje prenose duh mesta, mesta u kojem su ljudi bili opušteni, slobodni, svoji,” kaže Cheung. A, kako dodaje Bergmann, i one „koje pričaju priču“. Trudili su se da obuhvate „sve periode, sve ljude, sve energije“. Cheung im je dao potpunu slobodu. „Potpuno nam je verovao.”

Photo: Davé, courtesy of IDEA

Između Polaroida nalaze se i mali fragmenti jednog nestalog sveta – skice Jean-Paula Gaultiera; crtice Keitha Haringa, Leonarda DiCapria i Georgea Condo-a; razglednice Helmuta Newtona i Guyja Bourdin-a; kratka poruka Henrija Cartier-Bressona. „Obožavam Haringove razglednice,” kaže Cheung. „Posebno onu iz ’88.“ (Morin i Bergmann kažu da ima materijala i za drugi tom.)

Za Cheunga je povratak arhivi bio radost. „Nisam osećao tugu ni žaljenje,” kaže. „Radovalo me je sve što sam ponovo video.” Ipak, Pariz koji je nekada živeo iza njegovih crvenih lakovanih vrata danas deluje daleko. „Gotovo je. Mobilni telefoni su sve promenili. Više ne možeš da ponudiš skriveno mesto, zaštićeno od pogleda.”

Photo: Davé, courtesy of IDEA

Danas Cheung najradije odlazi u klasične pariske braserije, poput Bofingera i La Coupolea, dok njegovi prijatelji imaju svoje stare adrese – Chez Georges ili La Closerie des Lilas. Pariz i dalje ima svoj ritam i energiju, ali A Night at Davé podseća na vreme kada se kreativna duša grada mogla osetiti u jednoj uskoj trpezariji, gde su se prijateljstvo, hrana i umetnost preplitali bez ikakvih ograničenja, a noć izgledala beskrajno – uz prolećne rolnice ili tajne koje su ostajale u toj sobi.