Sasvim je logično da knjiga koja slavi vrhunska postignuća italijanskog dizajna enterijera nastane tokom milanskog Salone del Mobile, godišnjeg sajma dizajna u tom gradu. „Ideja je nastala kad sam slučajno naišla na Emiliju Terragni, urednicu izdavačke kuće Phaidon“, kaže stručnjakinja za enterijere i spisateljica iz Milana, Laura May Todd, čija je nova knjiga Italian Interiors: Rooms with a View upravo objavljena. „Razgovarale smo o mojim godinama života u Italiji, pisanju o dizajnu i enterijerima, i projekat je organski rastao iz tog razgovora. Bila je to i srećna slučajnost – svoju karijeru započela sam u Phaidonu, tako da je ova saradnja poput zatvaranja punog kruga!“
Listajući stranice knjige otkriva se 50 italijanskih domova koje Todd smatra najupečatljivijim – vizualna gozba i putovanje kroz najkreativnije enterijere Italije. „Mislim da italijanski dom nije samo pitanje lepote – to je način života sa istorijom, suočavanja sa njom i izazivanja iste“, kaže Todd. „Svaki dom u knjizi odabran je instinktivno. Želeli smo prostore koji mogu da iznenade, inspirišu i deluju lično.“
Enterijeri u knjizi obuhvataju celu Italiju – od raskošnih venecijanskih palata do rustičnih sicilijanskih domaćinstava i modernističkih stanova u Milanu. Svaki je odabran zbog svoje specifičnosti. „Jedan prostor koji me potpuno oborio sa nogu je dom Andree Zanatellija i Kennyja Spoorena u Milanu“, kaže Todd. „Spolja je to neugledna zgrada iz 1960-ih, ali unutra je poput ulaska u pećinu sa blagom. Njihovi vikendi provedeni na sajmovima antikviteta očito su se isplatili – prostor živi zbog njihovih kolekcija.“
Među prostorima koji su na nju ostavili najjači utisak, Todd ističe dvorac iz 13. veka, Castello di Cigognola, koji je renovirao legendarni dizajner enterijera i za Oscara nominovani scenograf Renzo Mongiardino. „Mongiardino je bio pionir“, primećuje. „Njegov raskošan stil – ručno oslikani trompe l’œil zidovi i masivni kamini – definisao je ono što danas smatramo milanskim luksuzom.“ Jednako upečatljiva je Casa di Fantasia, stan koji je dizajnirao Gio Ponti, a preoblikovao libanonski studio David/Nicholas. „To je tako nežan hommage Pontiju“, kaže Todd. „Uspeli su da stvore nešto potpuno novo, a ipak da zadrži duh originala.“
Svaka nekretnina u knjizi popraćena je esejom koji istražuje specifičnosti ljudi koji u njima žive. U jednom od najupečatljivijih primera, Todd se osvrće na seosku kuću Riccarda Priolisija i Johna Hooksa u sicilijanskom gradu Noto. „Nije samo prostor – već ono što su sa njim učinili“, kaže. „Oslikali su zidove muralima u Picasso stilu inspirisani rimskom mitologijom. Nijedan od njih nije dizajner, ali stvorili su nešto duboko lično i izuzetno lepo.“
Dok je pisala i uređivala knjigu, Todd nije mogao da ne razmišlja o sopstvenom prostoru za život. „Moj stan je prilično minimalistički“, kaže uz smeh. „Videti toliko izvanrednih domova može učiniti da vaši vlastiti standardi deluju nedostižno. Provodim mesece tražeći savršenu lampu ili stolicu, zbog čega moj prostor nikad ne deluje dovršeno. Ali mislim da je upravo to deo šarma – živeti sa namerom, baš kao i domovi u knjizi.“
„Italijanski dom nije statičan“, nastavlja Todd. „On je slojevit, proživljen i beskrajno inspirativan. On nam pokazuje kako da živimo.“ Ova filozofija ogleda se i u njenim najdražim trenucima dok je radila na knjizi. Ono što joj je ostalo u sećanju nisu bile bujne freske Arshilea Gorkyja na zidovima toskanskog doma Maro Gorky, niti zidovi od svile u istorijskoj venecijanskoj palati Vincenza De Cotiisa. „Najviše ću se sećati espressa!“ kaže Todd. „Popila sam nebrojene šoljice u predivnim domovima sa velikodušnim ljudima, slušajući priče koje čine te prostore posebnim.“