Klinička ispitivanja kozmetičkih proizvoda. Šta vam niko ne govori?

Jedan radni dan u uslužnoj kozmetičkoj laboratoriji zauvek je promenio moje viđenje kozmetičkih obećanja koja viču sa pakovanja. Za jednog klijenta smo završili razvoj proizvoda i ceo marketinški tim je sa veseljem isprobavao teksture novorazvijenog seruma koji je upravo prošao dermatološko ispitivanje. Svako u timu, naravno, imao je svoje mišljenje. Bacali smo u eter doživljaje mirisa, teksture i osećaja na koži. Nakon mnoštva izmešanih utisaka, počela su da isplivavaju i razna pitanja. “A kad će biti napravljeno kliničko ispitivanje cele formulacije?” zapitala sam pomalo naivno. “Pa neće, klijent nije to platio,” odgovorio mi je jedan od formulatora.

Bio je to prvi put da sam učestvovala u kreiranju beauty proizvoda od početka do kraja i nisam još u potpunosti shvatala šta sve proizvod mora da prođe kako bi stigao na tržište. “Kako to misliš, neće? Pa zar smemo da pustimo u prodaju kompletnu formulaciju bez kliničke studije?” Nakon ovog pitanja, saznala sam da smemo. Sastojci koje smo koristili su klinički ispitani, a i serum je prošao dermatološko ispitivanje kao i testove stabilnosti, stoga smo imali sve potrebno da budemo sigurni kako je serum pred nama siguran za korišćenje.

Ova informacija me je potpuno šokirala. Možda pojedinačni sastojci i jesu klinički ispitani, ali ko garantuje da će kompletna formula delovati kako je zamišljeno? Smatrala sam kako to ne možemo da znamo bez kliničkih ispitivanja kompletne formule. Još apsurdnijim mi se činilo kada sam primetila da brend koristi izraz ‘klinički dokazani’, ali tek tada sam uočila nastavak ‘sastojci’. U mom tada još šturom potrošačkom mozgu, “klinički dokazani sastojci” označavali su test koji je dokazao obećanu efikasnost cele formule, ali ubrzo mi je bilo jasno da je ispitivanje efikasnosti nove formulacije sasvim odvojena praksa od ispitivanja sastojaka. I to veoma retka.

“Uvek se setim priče osnivačice jednog brenda koji izuzetno cenim i poštujem, kada je formulisala svoj serum sa antioksidansima. Krenula je logičnim putem i naprosto u formulaciju ubacila šest poznatih i kvalitetnih antioksidansa i proizvod stavila na kliničko ispitivanje. Zadnje što je očekivala je da će ispitivanje pokazati da tako formulisan proizvod ima zapravo suprotno delovanje, te da čak podstiče stvaranje oksidativnog stresa na koži. Ovaj brend je bez problema takav proizvod mogao samo da zapakuje i skupo proda, jer on bi zaista sadržao sastojke za koje tvrdi da ih sadrži i niko osim njih ne bi imao pojma da je njegov efekat na koži suprotan od onoga što bismo želeli,” daje mi za primer Ivana Gladović, vlasnica niche beauty shopa Bloom22 koji prodaje posebno kuriranu ponudu beauty proizvoda po Ivaninim strogim standardima o dokazanoj efikasnosti.

Ron Lach

Šta uopšte znači klinički ispitano?

Osnovna ideja kliničke studije podrazumeva nekoliko godina ispitivanja, objektivno postavljena merila, nepristranost ispitivača, kontrolne grupe i posebne mere opreza koje bi trebale da otklone sve varijable koje mogu da imaju uticaj na rezultat. Kad pričamo o kliničkoj ispitanosti beauty proizvoda, postoji nekoliko aspekata koji mogu da budu problematični:

• problemi objektivnosti testiranja,
• problemi kontrole testiranja,
• problemi uzorka.

Jesu li sve vrste studija proizvoda jednako važne za kupce?

Kozmetika menja i utiče na izgled. Čak ni zakonski ona ne bi smela da komentariše ništa na dubljem nivou. Kad bi kozmetika uticala na strukturalne promene kože, prešla bi u medicinsko područje, a tada se sve menja. Od oblika studija kojom je potvrđeno delovanje, do zakonodavnih okvira. Ulaskom popularnog naučnog i medicinskog rečnika, verovatno ste i sami upoznati da kozmetika sve češće koketira sa tom granicom. Zbog toga sprovedene studije delovanja kozmetičkih proizvoda su po mom mišljenju često neprimenjive. Budući da kozmetika može da utiče na subjektivni utisak izgleda kože, i studije efekta često se zasnivaju upravo na utiscima – tu dolazim do problema subjektivnosti.

Subjektivna testiranja, koja uključuju izjave korisnika o percepciji poboljšanja kože, gotovo su besmislena jer ne uzimaju u obzir objektivne merne podatke. Na primer, tvrdnja da “80% ispitanika vidi manje bore” ne znači da su bore zaista smanjene, već da ih ispitanici tako doživljavaju. Za mene kao kupca ova informacija je jednakog ranga ozbiljnosti kao i kad gledam kreatore na društvenim mrežama koji dele svoja iskustva sa proizvodom. Nemojte pogrešno da me shvatite, subjektivni utisak nije za bacanje, ali ako brend obećava kliničku studiju, očekujem dozu stroge objektivnosti. Zato lično dajem prednost instrumentalnim testovima koji zadržavaju tu dozu objektivnosti.

Objektivna testiranja koriste instrumente koji mogu da kvantifikuju promene na koži, poput hidratacije, hiperpigmentacije, elastičnosti ili dubine bora. Na primer, instrumenti poput Corneometra mogu precizno da izmere nivo hidratacije, dok Visia sistemi analiziraju pigmentacijske promene. Takva instrumentalna testiranja koja mogu da pruže relevantne podatke o efikasnosti kozmetičkog proizvoda, mnogo više cenim jer su objektivno izmerena.

Problem uzorka je treći problem kliničkih studija kozmetičkih proizvoda. Uzorak je vrlo malen. “Pojam ‘klinički dokazano’ se često zloupotrebljava. Postoje mnogobrojni slučajevi gde je ispitivanje sprovedeno na vrlo malom uzorku (10 ljudi) da se zadovolji forma ili nije pratilo standarde koji bi ga učinili relevantnim,” ističe Jelena Skendžić Ratkajec, osnivačica brenda Skintegra. U statistici se tako mali uzorak ne bi ni uzeo u obzir. Uz to, kozmetičke kliničke studije zavise i os poverenja u ispitanika da je pratio propisani protokol, odnosno da nije koristio druge proizvode i aktivne sastojke koji mogu uticati na rezultate.

Zašto je nezavisno testiranje ključno?

Neretko brend sam sprovodi testiranje ili se testiranje obavlja u laboratoriji koja je proizvela proizvod. Setite se samo skandala sa Purito kremom za zaštitu od sunca od pre par godina, kad je ispalo da SPF 50 pruža zaštitu od jedva SPF 20, a testiranje je uradila ista laboratorija koja je proizvela kremu.

Kako bi se osigurala objektivnost, nezavisno testiranje je ključno. Sprovođenje nezavisnih, tzv. third-party testiranja, kompletnih formulacija koja uključuju precizne uređaje i jasno definisane metode merenja od strane tima koji nije učestvovao u razvoju, je veoma retko u kozmetičkom svetu. U suprotnom, testiranje ostaje pod kontrolom brenda, što otvara prostor za manipulaciju rezultatima.

Prava, i pod time mislim na nezavisna, klinička ispitivanja kompletnih formulacija su izuzetno skupa i ona se nužno odražavaju na cenu krajnjeg proizvoda. Međutim, to ne znači kako su svi skupi proizvodi i klinički ispitani. Cena proizvoda na kraju je uvek odraz željenog pozicioniranja brenda kao luksuznog ili massmarket brenda. Kozmetički brendovi danas često koriste naučni terminologiju kako bi stekli kredibilitet, ali to ne znači da su tvrdnje uvek istinite, pogotovo, jer se u tvrdnjama možemo igrati sa nejasnoćom. Kako je cela industrija radila na edukaciji kupaca, tako su kupci počeli da traže više, ali to je uzrokovalo rast nepoverenja.

U svetu kozmetike klinička ispitivanja bi trebala da budu zlatni standard transparentnosti i verodostojnosti. Međutim, prava slika je veoma mutna – dok su sastojci klinički testirani testirani, gotove formulacije retko prolaze kroz ozbiljna i nezavisna klinička ispitivanja. Pritom, mnoge studije oslanjaju se na subjektivne utiske bez potkrepljivanja sa objektivnim merenjima, a mali uzorci ispitanika dodatno umanjuju relevantnost rezultata.

Budućnost tvrdnji beauty proizvoda leži u stvarnim, objektivnim merenjima i transparentnosti prema kupcima. Za kupce koji žele da znaju stvarni efekat proizvoda, ključno je obraćati pažnju na način testiranja – jesu li korišćeni instrumentalni testovi, da li je ispitivanje sprovedeno nezavisno i koliko je uzorak bio reprezentativan. S druge strane, brendovi koji zaista žele da izgrade poverenje trebali bi da se udalje od preterano izvikanih tvrdnji i umesto toga ponuditi obećanja koja zadržavaju dozu realnosti.

Na kraju dana, industrija lepote ne bazira se samo na proizvodima već i na očekivanjima. Kada bi kozmetičke tvrdnje bile realnije i utemeljene na transparentnim testiranjima, poverenje potrošača prirodno bi raslo. A možda bi tada “klinički dokazano” zaista imalo svu težinu svog značenja.