Može li 2024. da donese neke radikalne promene na području održivosti?

Prošla godina je bila najtoplija godina ikada zabeležena. Svet se, sada redovno, suočava sa klimatskim promenama u vidu ekstremnih vremenskih prilika. Ne čudi činjenica da prema nedavnom istraživanju čak 77% Evropljana vidi klimatske promene kao vrlo ozbiljan problem, a 37% već se oseća lično izloženim klimatskim rizicima. Svet je skrenuo sa pravog puta u sprečavanju klimatske katastrofe, a naučnici upozoravaju da vreme za smanjenje fosilnih goriva ističe. Nezavisna istraživačka grupa Climate Action Tracker otkrila je podatke o zagađenju za 2022. i jedno je sigurno – ako nešto ne preduzmemo, neće nas više biti.

Šta i ko najviše utiče na klimatske promene?

U 2022. proizvedeno je 50 milijardi metričkih tona plinova koji greju planetu, a Kina je bila najveći zagađivač klime, čineći gotovo 30% globalnih emisija. Uz nju, dominiraju Indija, Sjedinjene Države i Evropska unija koje su odgovorne za 83% uticaja na zagađenje u svetu. Ono što ove zemlje čine kako bi odgovorile na klimatsku krizu ima ogroman uticaj na ostatak sveta. Zanimljiv je i podatak koji je grupa Climate Action Tracker podelila u sklopu istraživanja; Kina je možda najveći zagađivač u celini, ali prosečni Amerikanac odgovoran je za gotovo dvostruko više klimatskog zagađenja od prosečne osobe u Kini. A u gusto naseljenoj Indiji, jednom od najvećih svetskih zagađivača klime, emisije po glavi stanovnika znatno su ispod globalnog proseka.

Svi znamo da su gasovi staklene bašte odgovorni za globalno zagrevanje i destabilizaciju naše klime. Slično kao staklo u staklenicima, oni zadržavaju sunčevu toplotu i onemogućavaju mu povratak u svemir, stvarajući tako efekat staklene bašte koji održava Zemljinu temperaturu višom nego što bi inače bila. Najpoznatiji od njih je ugljen-dioksid (CO2), ali ostali, prirodno prisutni u manjim količinama u atmosferi, mogu imati veći efekat zagrevanja pri čemu ljudska aktivnost doprinosi njihovoj akumulaciji.

Kada je reč o industriji, posebno se izdvajaju tri neprijatelja planete. Očekivano, fosilna goriva su broj jedan zagađivač u svetu. Nakon kratkog pada tokom pandemije Covida 19, emisije fosilnih goriva porasle su za 1% u 2022., dostigavši 40,5 gigatona CO2. Prebacivanje izvora energije sa ugljenika, nafte i plina na obnovljive izvore energije kao što su sunce i vetar neophodno je za stabilizaciju naše klime. Banke i velike korporacije još uvek ulažu milijarde u ugljenik i naftu, zbog čega je teže pobediti klimatski problem. U međuvremenu, inicijative pošumljavanja kupuju nam ugljenične kredite, ali ne predstavljaju rešenje. Kada govorimo o velikim kompanijama, neke su već počele da razmišljaju o novim načinima transporta. L’Oréal Grupa se usredsredila na korišćenje pomorskog i železničkog teretnog transporta i kamiona na tečni prirodni plin (LNG) i, u budućnosti, vodonik. U Šangaju pak L’Oréal od 2019. čak 70% dostava u centru grada obavlja pomoću električnih vozila, vozila na biogorivo ili LNG. Dobar primer je i Vichy fabrika u Francuskoj čiji se prometni lanac obavlja isključivo vozilima na prirodni plin dobijen od ulja repice što ga čini biorazgradivim gorivom. To pridonosi i globalnom Net Zero planu, što pojednostavljeno rečeno znači smanjenje emisija ugljenika na male količine koje mogu da se apsorbuju i trajno pohrane u prirodi i drugim merama za uklanjanje ugljen dioksida, ostavljajući nulu u atmosferi.

Poljoprivreda čini oko 11% emisije stakleničkih plinova. Prema istraživanjima Food and Agriculture Organization (FAO) globalne emisije uzrokovane poljoprivredom iznosile su 9,3 milijarde tona CO2 u 2018., predvođene metanom i azot-oksidom koji nastaju iz aktivnosti useva i stoke. Imajući ovo na umu, ljudi bi trebalo da jedu manje mesa jer su procesi stočne proizvodnje najveći krivac za emisije sa farmi. Takođe, regenerativna poljoprivreda je, i ne tako daleka, budućnost. Poznata i kao uzgoj ugljenika, nudi održiviji način proizvodnje hrane uz zadržavanje više ugljenika u zemljištu. Azolla Projects i ClimateTrade razvijaju prvi španski projekat uzgoja ugljenika u skladu sa pravilima EU i podržan američkim Zakonom o rastućim klimatskim rešenjima, koji je nedavno potpisan kao važeći.

Moda je treća industrija koja najviše zagađuje, a koja proizvodi oko 10% našeg godišnjeg ugljeničnog otiska – više nego svi međunarodni letovi i pomorski prevoz zajedno! Emisija gasova sa efektom staklene bašte nije jedini problem modnog sektora – ona takođe troši dovoljno vode da utoli žeđ pet miliona ljudi svake godine i stvara milione tona plastike i drugog otpada koji zagađuje naš vazduh i okeane. Kako je za Vogue Business izjavio dr. Lewis Akenji, direktor Instituta Hot or Cool: Nauka je jasna u pogledu razornog uticaja sektora na okolinu, a javnost pokazuje svoje gnušanje prema neodrživoj modi. Industrija će morati da prođe kroz transformacione promene da bi postavila put ka istinskoj održivosti. Po tom pitanju imamo još posla, a moda je prošlu godinu zaključila sa imperativom – da smanji obim proizvodnje i njenu zavisnost od fosilnih goriva, rekla je za Vogue Business Katia Dayan Vladimirova, viša predavačica na Univerzitetu u Ženevi i osnivač istraživačke mreže Sustainable Fashion Consumption To nije lak zadatak, priznaje, ceo modni poslovni model već dugo je vremena neraskidivo povezan sa oboje.

Šta se trenutno dešava sa klimatskim promenama i kako smo uopšte stigli do toga?

Svet se ubedljivo kreće ka globalnom zagrevanju za skoro 3 stepena Celzijusa, čak i ako se ispune trenutne klimatske politike, upozoravaju Ujedinjene nacije. Prema Pariskom sporazumu iz 2015. koji su potpisale sve članice EU, namera im je da zadrže globalno zagrevanje ispod 2 stepena Celzijusa, sa ambicijom da ga ograniče na 1,5 stepena. Godine međunarodnih klimatskih akcija dovele su svet na pravi put jer je predviđeno globalno zaagrevanje puno niže nego što je bilo pre deset godina ali tempo je još uvek prespor. Mnogi analitičari veruju da je svet na putu prema reorganizaciji emisija, pri čemu se smanjenja u Sjedinjenim Državama i Evropi nadoknađuju povećanjem zagađenja u Aziji. Carbon Monitor, akademsko sredstvo za praćenje zagađenja, procenjuje da su globalne emisije bile za 0,4 posto veće u prvih devet meseci 2023. u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Ovi podaci doveli su istraživače naučnog projekta „Climate Action Tracker“ do zaključka da se projekcije oko zagrevanja nisu poboljšale od Konferencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (COP26) održane u Glazgovu 2021. godine. U godini u kojoj su svi kontinenti iskusili rekordne vrućine, šumske požare, tropske ciklone ili neke druge ekstremne događaje, nije bilo vidljivog pomaka u delovanju.

Sve veći broj naučnika slaže se da je cilj od 1,5 možda mrtav, ali to ne umanjuje hitnost. Razlika između 1,5 i 2 stepena znači da će još stotine miliona života biti u opasnosti od ekstremnih vremenskih događaja, a za neke ekosisteme to je smrtna presuda. Svaki delić stepena pravi veliku razliku u uticajima na tlo naglašavajući potrebu za snažnim odgovorom na globalnu procenu situacije. Postavlja se pitanje šta zemlje sveta rade po tom pitanju?, rekao je Taryn Fransenn, direktor za nauku, istraživanja i podatke za Globalni klimatski program Instituta za svetske resurse (WRI). U decembru prošle godine Dubai je bio domaćin najnovije Konferencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (COP28), najveće i najvažnije do sada. Središnjim rezultatom COP28 smatra se globalna procena stanja i poziv državama da pojačaju klimatske akcije pre kraja decenije sa ključnom izjavom kako je ovo početak kraja ere fosilnih goriva. Emisija gasova sa efektom staklene bašte mora da se smanji za 43 odsto do 2030. godine, u poređenju sa nivoima iz 2019. godine, kako bi se globalno zagrevanje ograničilo na 1,5°C. Međutim, napominje se da su države skrenule sa pravog puta kada je reč o ispunjavanju ciljeva Pariskog sporazuma, a nezavisni istraživači iz Climate Action Tracker predviđaju da će mali broj sektornih inicijativa najavljenih tokom COP28 značajno doprineti smanjenju jaza u emisijama. Svaka zemlja mora da radi na sopstvenim regulativama koje su ključne za promene, ali su često spori i nedostižni dok ekonomija i poljoprivreda diktiraju sopstvena pravila.

Primeri dobre ekološke prakse nam ipak daju nadu

U praksi postoje pomaci koji dokazuju kako je održivost vođena pametnim rešenjima, moguća i vodi ka boljoj budućnosti. Pobjednik među zelenim pametnim gradovima je redovno Kopenhagen koji je urbano planiranje podigao na viši nivo sa fokusom na biciklizam i javni prevoz. Kako im je cilj da postanu ugljenično neutralan grad do 2025. napori se ulažu u obnovljive izvore energije i u recikliranje i do 70% komunalnog otpada. Sledi ga Amsterdam koji je svoju infrastrukturu već odavno prilagodio biciklistima koji u prometu vode glavnu reč, a takođe ulaže jako puno u parkove i insistira na održivoj gradnji svih novih zgrada koje tek dolaze. Dom brojnim zgradama sa predznakom eco-friendly je i Vancouver koji jako puno ulaže u održive prakse i način života; električni javni prevoz, biciklistička infrastruktura i car-sharing dostupan u gradu. Bili biste zapanjeni činjenicom da je na četvrtom mestu najodrživijih gradova na svetu takođe jedan brazilski adut – Curitiba, koji vodi ovu priču još od sedamdesetih godina prošlog veka. Sistem javnog prevoza u Curitibi je vrhunski, sa namenskim autobusnim trakama, električnim autobusima i stanicama brzog autobuskog prevoza (BRT), a dnevno ga koristi više od 2 miliona putnika. Brojne zelene površine i insistiranje na recikliranju i kompostiranju daju mu prednost kao ekološkom junaku iz Brazila.

Jedan od glavnih stubova evropskog Zelenog plana jeste osnaživanje kreatora politika, kopanija i ulagača koji treba bolje da razumeju kako su klimatski rizici, ulaganja i dugoročne strategije finansiranja međusobno povezani i koliko dobrog mogu da donesu. Od januara ove godine EU je usvojila direktivu prema kojoj kompanije, od velikih do malih i srednjih, moraju godišnje da podnose izveštaje o održivosti. A neke kompanije van EU će morati da se jave ako naprave više od 150 miliona evra na evropskom tržištu.

Mnogi igrači na svetskim tržištima su to već shvatili i sprovode savesnije i održivije politike. Tako recimo još jedan član L’Oréal Grupe – Garnier sa Garnier Beauty inicijativom želi do 2025. da postigne proizvodnju bez upotrebe originalne plastike, a ambalaža svih proizvoda biće reciklirana, razgradiva ili višekratna dok bi sve fabrike trebalo da postanu CO2 neutralne. Modni gigant Prada Group već neko vreme investira u energetsku efikasnost i smanjenje ugljenika, a odnosi se na procese direktnih operacija – uključujući električnu energiju, potrošnju plina, vozni park Grupe sa time da im je cilj do 2050. da ostvare politiku Net Zero. Miu Miu se za modno tržište odlučio na važnu upcycle politiku te je 2020. lansirao kolekciju vintage haljina prikupljenih iz vintage prodavnica širom sveta koje su potom transformisane rukama Miu Miu majstora. Već iduće godine radili su na vintage denim kolekciji, a ove godine su lansirali limitiranu Miu Miu upcycle kolekciju torbi.

Društveno odgovorno ponašanje korporacija i pojedinaca

U sklopu COP28 osnovan je i važan solidarni fond sa obvezama u ukupnom iznosu od 661 miliona USD za pomoć zemljama u razvoju koje su posebno osetljive na nepovoljne efekte klimatskih promena. Upravo je društvena angažovanost važan segment delovanja, a saradnje sa akterima civilnog društva, od važnog su značaja. Tako su prošle godine Udruženje Sunce i Biotherm prikupili 400 kg uglavnom plastičnog otpada na plaži u blizini Trogira. Sličnim je akcijama u Indoneziji do međunarodno važnog projekta Sungai Watch stigao aktivista Sam Bencheghib iz New Yorka, koji je čišćenjem reka na Baliju želeo da spreči plastična zagađenja da dođu do okeana. Važna ulaganja u nauku i istraživanja pripadaju društvenoj odgovornosti onih koji upravljaju resursima. Zato, na primer, Nacionalni program L’Oréal-UNESCO „For Women in Science“, koji se svake godine sprovodi u Hrvatskoj, Sloveniji i Srbiji, nagrađuje mlade naučnike u završnoj fazi pripreme doktorske disertacije iz oblasti prirodnih nauka. Postoje brojni korporativni primeri ovog tipa, a akcija za budućnost planete mora da se odvija na svim nivoima vlasti, kao i privatnog sektora i civilnog društva. Pojedinac takođe može mnogo toga da uradi sa svojim svakodnevnim navikama, sa potrošačkim navikama i refleksijama koje govore najviše. Dokle god kineske e-commerce platforme dnevno u svet pošalju 88 aviona Boeing 777, prema poslednjim istraživanjima koja prate brzorastuće kompanije na istoku, jaki reflektori promene moraju biti usmereni baš ka svim činiocima društva.