Klice su namirnica koja se naziva superhranom i krije ogromnu snagu

Postoji ta jedna namirnica, izuzetno moćna, zdrava, i sveprisutna, a imam osećaj kao da joj ne dajemo dovoljno pažnje koju zaslužuje. Pritom mislim prvenstveno na sebe jer prečesto zaboravljam koliko su klice my thing, pogotovo zbog činjenice što mogu da se jedu u svako doba godine. „U situacijama kad nam je povrće slabije dostupno (npr. zimi) te kad je naša potreba za vitaminima i mineralima pojačana, unošenjem klica organizmu osiguravamo ono što mu je potrebno“, deli sa mnom uzbuđenje oko klica Tamara Dabić Kempf iz Makronove i proširuje moje osnovno znanje o klicama. „U životu biljke, klijanje predstavlja trenutak izuzetne vitalnosti i buđenja energije. Pokušajte samo da stvorite sliku energije koja je potrebna da zdravo zrno isklija i šta sve to zrno mora da razvije od korisnih jedinjenja (vitamini i minerali, antioksidansi, enzimi) da zaštiti nežnu klicu od mogućih okolnih uticaja u njenom procesu razvoja – sva ta snaga je upravo sadržana u klicama i prenosi svoj povoljan uticaj na naš organizam.“ S obzirom na to da nisam puno znala o klicama, razgovarala sam sa stručnjacima i saznala zbog čega se klice nazivaju superhranom.

Nutritivna vrednost klica

„Nutricionisti ih smatraju vitaminsko-mineralnim bombama jer se količine minerala i vitamina klijanjem uvećavaju četiri do deset puta u odnosu na semenke pre početka klijanja“, govori mi Tamara iz Makronove i dodaje kako „sadrže enzime i nukleinske kiseline koje pokreću regeneraciju ćelija i jačaju imuni sistem“. Osim toga, lako su probavljive pa je iskoristivost vitamina koje sadrže daleko veća nego kod vitaminskih preparata koji nisu dobijeni od prirodnih sastojaka. Dodatan kec u rukavu klica su i važni vitamini. „Klice imaju znatno veći deo vitamina C od semenki, povrća ili žitarica u koje bi se tek trebale pretvoriti. Ujedno, sadrže viši procenat proteina, grupe vitamina B i gvožđa od razvijene biljke. Veliku koncentraciju hlorofila, proteina te većine vitamina i minerala, npr. pšenica nudi u stadijumu koji prethodi klasanju, odnosno pre nego što list počne da se pretvara u stabljiku. Ovaj stadijum predstavlja vrhunac biljnog vegetativnog razvoja i upravo tada rastu svi elementi uključeni u fotosintezu i metabolizam biljke. U prva tri dana klijanja, klice imaju najsnažniju nutritivnu vrednost“, ističe Tamara.

Koji je najveći značaj klica za organizam?

„Klice žitarica sadrže biljne belančevine, bogate su vitaminom E, vitaminima B grupe, gvožđem, magnezijumom, kalijumom, te mikroelementima. Klice su niskokalorična namirnica, posebno bogata vitaminima A, C, E i K, hlorofilom i vlaknima. Zbog koncentracije nutrijenata naziva se zelenom supernamirnicom. Ujedno je i snažno detoksikacijsko sredstvo“, govori Tamara.

Photo: Cottonbro

Vrste klica i po čemu se razlikuju?

„Postoje različite podele klica; po ukusu, načinu i dužini klijanja, veličini, teksturi… Najbitnija podela je ona koja zavisi od nutrijenata koje nam ta klica pruža, ali i po tome koja je vrsta biljke“, govori mi Vlada iz Moba Plantbased restorana iz Beograda. Tako ih možemo podeliti na:

• Žitarice (pšenica, raž, ječam…)
• Mahunarke (leblebija, alfaalfa, mungo pasulj…)
• Povrće (brokoli, rukola…)
• Orašasti plodovi i semenke (suncokret, lan, chia…)

Tamara dodaje: „U klijanju ćemo izbegavati kulture iz porodice Solanacea (krompir, paradajz, paprika, patlidžan), zbog sadržaja alkaloida.“ Takođe, razašnjava nam nekoliko osnovnih ideja koje treba imati na umu kada su klice u pitanju.

• Ako želimo sveže izdanke koje ćemo koristiti u salati onda ćemo klijati seme rotkvice, kresa, alfa alfe, cvekle, belog luka, praziluka, i sl. Alfa alfa je vrlo blagog ukusa, dok ostale nabrojane imaju svoj specifičan i snažniji ukus, kojim onda mogu i kao začin dopuniti obrok.
• Kada klijamo seme mahunarki, ono će dati izdanke od nekoliko milimetara od 1 centimetra i njih je svakako važno termički obraditi kako bi bile probavljivije. Dovoljno je i skuvati ih. Ovde su najpopularnije klice mungo pasulja, leblebije, zelenog i smeđeg sočiva.
• Možemo da klijamo i orašaste plodove i semenke (badem, indijski orah, bundevine semenke, susam, suncokretove semenke, konopljine semenke) koji će dati vrlo malu klicu od svega milimetar-dva, zapravo će se semenka samo „naduvati“, a klica će tek probiti opnu i takve tek proklijale semenke možemo takođe da dodamo u salate, ali i koristiti u smoothiejima, kombinacijama za doručak s pahuljicama i voćem i sl.
• Klice žitarica daju lepe travnate izdanke snažne zelene boje i oni se mogu koristiti sveže i u smoothiejima. Za njih je posebno karakterističan visok procenat vlakana.
• U današnje vreme sve je popularnije i mikrobilje ili mikrozelenje koje takođe može imati vredno mesto u našim obrocima. Radi se o mladim izdancima povrtnica, aromatičnog i lekovitog bilja i žitarica s tek izniklim prvim pravim listovima koji se uzgajaju u zemlji ili nekom drugom supstratu.

Photo: Cottonbro

Zdravstveni benefiti klica

„Klice su na samom vrhu lestvice sirove hrane. Nutritivno su bogate, pune proteina, vitamina i minerala, sadrže antioksidanse, vlakna i enzime i podržavaju imunitet, probavu, energiju i detoksikaciju organizma. Što više sveže, sirove hrane bogate prirodnim enzimima unosimo u ishranu, to telo dobija snažniju podršku za sopstvenu obnovu. Takva hrana podstiče stvaranje novih ćelija, donosi više energije i izdržljivosti, jača imunološki sistem i olakšava probavu. Istovremeno doprinosi uravnoteženom radu žlezda, stabilnijoj telesnoj težini i čišćenju organizma od nakupljenih materija“, ističe Vlada.

Tamara smatra da je velika vrednost klica u ishrani upravo u vitalnosti koju donose organizmu koji će se tako lakše odupreti zdravstvenim izazovima. „U jednom recentnom pregledu iz 2023. (Taylor &; Francis Online) autori navode da su klice bogate bioaktivnim jedinjenjima— polifenolima, vitaminima, izotiocijanatima, izvorima antioksidanata, flavonoida itd. Prema analizi, klice pokazuju potencijalne farmakološke efekte: antioksidativne, antiupalne, kardioprotektivne, neuroprotektivne, antikancerogene pa čak i antidijabetičke. Prema ovim autorima klice su i tzv. funkcionalna hrana s potencijalnim preventivnim/terapeutskim benefitima.“

Recept s klicama: salata od kelja s mariniranim tempehom, narom i jabukom

(prema receptu chefice bio-bistroa Zrno, Dine Frlete)

Sastojci (za 4 osobe)

• 150 g kelja (narezanog vrlo tanko)
• 1 jabuka (kiselkasta)
• 100 g tempeha
• 1/2 nara
• 1 šaka klica (alfalfa, rotkvice…)

Marinada za tempeh

• 3 kašike tamarija, 1 kašičica javorovog sirupa, 1 kašičica maslinovog ulja, 1 kašičica balsamica

Priprema

1. Kelj „masirajte“ s malo soli i nekoliko kapi sirćeta dok ne omekša.
2. Dodajte jabuku narezanu na tanke kriške, te nar i klice.
3. Na vrh složite tempeh prethodno propržen na suncokretovom ulju i prelijte prelivom.

Preliv: 1 kašika maslinovog ulja, 1 kašičica miso orange dressinga, 1/2 kašičice mirina, sok 1/2 pomorandže.

Gde kupiti klice?

Klice se mogu kupiti na nekoliko mesta:

• Supermarketi – najčešće imaju mungo, alfa-alfa (lucerna), rotkvice, brokoli.
• Bio & health shopovi – imaju veći izbor i često bolji kvalitet.
• Pijace / lokalni OPG-ovi – sveže i često najukusnije, ali proveri uslove uzgoja.
• Online shopovi – za gotove klice, ali i semenke za klijanje.
• U specijalizovanim prodavnicama sa semenjem – ako želite sami da klijate (najisplativije i najzdravije).

Na šta paziti pri kupovini?

• Svežina – klice moraju da budu čvrste, sočne, bez tamnih ivica ili sluzi.
• Miris – moraju da budu neutralnog, svežeg mirisa; nikako kiselkastog.
• Ambalaža – izbegavajte pakovanje s kondenzacijom ili vlagom.
• Rok trajanja – kupujte što je moguće svežije, s kratkim i jasnim rokom.
• Higijena – klice su osetljive i lako se kontaminiraju, zato biraj proverene proizvođače.

Ako želite da uzgajate klice kod kuće:

• Koristite samo semenke označene kao “za klijanje”
• Redovno ih ispirajte (2–3x dnevno)
• Sterilna posuda i čista voda
• Izbegavajte direktno sunce
• Konzumirajte u roku 2–3 dana