KISSA10 predstavila nam je svoj letnji ''tiki'' meni koji slavi leto, morski eskapizam i egzotične destinacije

Nikada nisam sasvim poverovala u idiličnu summer in the city ideju. Štaviše, život u gradu od početka jula, pa sve do kraja avgusta, smatrala sam čistom simulacijom realnosti koja zapravo živi na obali, danima kada FOMO sa mnom ustaje, leže i na jastuku mi tiho šapuće sve te propuštene prilike. Na 40+ stepeni Celzijusa, na vrelom asfaltu i izmaku snage, uprkos svim Instagram obećanjima, čak ni đuskanje ne pomaže. Sve dok spontani after-work odlasci u KISSA10 bar nisu postali dobro promišljeni plan za preživljavanje. Naime, za sve one koji žude za putovanjima i odmorom upravo sada, beogradska vinilna izakaya i koktel bar KISSA10 tokom jula i avgusta organizuje teleportaciju na raznolike lokacije – od Latinske Amerike do Okeanije i Polinezije (budući da je tzv. tiki estetika bara inspirisana njihovom kulturom, koja je počela da se širi Amerikom i van nje od sredine prošlog veka). Tako je Dan mora, koji je u Japanu i državni praznik (da, potreban nam je), bio dobar povod da KISSA10 pokrene letnji resort meni – od morskih i tiki koktela do jela s ribom i morskim plodovima.

Sa Darijom Gorškovom, PR menadžerkom bara, sedim na njihovoj novoj terasici na Dorćolu i započinjemo razgovor. Prvo moram da uronim u njihov rečnik – šta je zapravo tiki? Tiki su drvene figure polinežanskih božanstava. Prvi tiki bar otvorio je Don Beach u Holivudu 1930-ih, inspirisan putovanjem po Pacifiku i Havajima. Onda su se ovi barovi kasnije proširili po SAD i bili veoma popularni do 1960-ih. U 90-im godinama interesovanje za ovu estetiku se vratilo. Tipični tiki koktel je long drink na bazi ruma, tropskog voća i upadljivog dekora, među najpoznatijima su Mai Tai, Zombie i Hurricane. U skladu s idejom, bar menadžer Evgeni Klimenko osmislio je osvežavajuću varijaciju na Singapore Sling, bistru Pina Coladu (klarifikovana metodom pročišćavanja) s gotovo morskom penom od likera blue curacao, kao i dve verzije jednog od najpoznatijih tiki koktela – Mai Tai. Priprema se od začinjenog ruma, oršade, šećera demere, narandže i limete.

Kokteli su jedan od tri ključna segmenta – pored njih, tu su i vinili i azijska hrana. Osnivač koncepta Simon Faturskii zamislio je da centralna tačka spajanja bude dugačak šank, sa čije je jedne strane DJ pult, s druge kuhinja (i mala laboratorija za pravljenje koktel sastojaka – od viskija do sode), a ispred servis, tako da vam je sve nadohvat ruke. Kokteli su većinski neo-klasični, sa azijskim primesama, što znači da ćete one klasične ovde pronaći pod drugim nazivom, sa izmenjenim notama, ali sa prepoznatljivo dobrim ukusom (Lao Wai Negroni, Sake Martini). High Volume, Purple Rain, Jugoton i mnogi drugi nazivi referišu na važne muzičke pojmove u domaćoj i stranoj pop kulturi. Fender je twist na klasični Gibson, a ime se povezuje sa legendarnim brendom gitara, dok je sam koktel must-have za sve ljubitelje suvih i prljavih Martinija, pravljen od destilata dajkona sa sakeom, kimčijem i mariniranim paradajzom – naravno, u njihovoj laboratoriji. Ništa manje zanimljiv je i Hentai Martini, provokativni i zaigrani twist na Porn Star Martini, sa azijskim šmekom.

Ne mogu a da se ne osvrnem na njihov koncept koji je negde između izakaya i listening bara, interesuje me kako ga oni definišu. Isprva smo želeli da bude pola-pola, možda čak i više japanski koncept izakaye, ali kad smo upoznali ovaj prostor, kuću koja postoji više od veka i već je ispisala svoju jedinstvenu istoriju, onda je ipak prevagnulo da enterijer i koncept budu više u tematici listening bara, objašnjava mi Simon, kome ovo nije prvi bar – pre njega je vodio nekoliko barova u Rusiji, a zatim, beogradski Jet Set, koji je bio inspirisan teatrom i muzikom. Listening bar koji smo mi osavremenili i pomešali s dobrom hranom, pićem i partyjem, jer tipičan jedan takav bar obično ima zatvoreniji koncept, bez glasne muzike. Želeli smo da svima otvorimo vrata, bez ikakvih ograničenja, tako da kod nas uveče možete da svratite na supu, koktel ili nešto treće, nadovezuje se Darija, i zaista to je onaj koncept gde ćete doći s kolegama ili prijateljima, a ostati s prijateljima prijatelja, onda kad se dva sata neočekivano pretvore u četiri – čak i radnim danima.

Uprkos svim promenama, muzika je ostala u srži kao Simonova najveća inspiracija. U slobodno vreme sviram bubnjeve i muzika je neodvojivi deo mog života, mislim da je bilo pitanje trenutka kada ću otvoriti vinil bar. Međutim, stvar je u tome što ono što ja privatno slušam, nije na našoj plejlisti (smeh). Imam poprilično grand dad ukus kada je muzika u pitanju, slušam rock, jazz, hip hop 70-ih i 80-ih, tako da su za mene odvojili jedan poseban deo police koji se sluša pre i posle radnog vremena. Svaki segment KISSE10 ima osobu koja je zadužena za to, pa tako i za muziku – naš muzički, art direktor je Danja Chistiakov i dajemo mu potpunu kreativnu slobodu. Estetika bara neodoljivo podseća na listening bar, s pomenutim dugačkim šankom u glavnoj prostoriji, zatim dnevnom sobom koja je za one koji žele intimniju, udobniju i tišu atmosferu, a tu je i snažan umetnički pečat – od slike Marie Koroleve (Games We Play), preko keramike, zatim azijskih detalja – časopisa, postera i knjiga.

Šef kuhinje Anton Krasikov za specijalni letnji tiki meni (samo do 21. septembra) kreirao je lagane hand rollove i konkretnija jela kao što je poke s lososom. Naravno, da su me poslastice posebno zanimale, a slatka pogačica s vanila sladoledom i miso karamelom je moj guilty pleasure pre ili posle žurke – u zavisnosti od raspoloženja. Pored letnjeg, u ponudi je i standardni meni koji je Anton postavio otkako je došao u KISSU10 krajem maja ove godine, te u skladu sa sezonom, reinterpretirao više japanskih klasika: flagship The Ramen sa bujonom koji se kuva 12 sati, azijski taco na pari, bao burger sa pilećim fileom, Cezar salata sa karaage piletinom, lomljene tikvice, kimči paradajz i nova sekcija japanskih ražnjića – kušijaki.

Naš jelovnik odgovara svim prilikama. Možete jesti u hodu, stojeći u gomili dok svira muzika, ili za šankom sa prijateljima. A možete i sesti za veliki sto u trpezariji i uživati u dugoj, prijatnoj večeri. Hteli smo da stvorimo jela koja jednako dobro funkcionišu i na glasnoj žurci, i intimnoj večeri. Uzmimo, na primer, goveđi jezik – to je nešto što sam smislio gotovo na licu mesta, i brzo je postalo hit. Sada je u našem kushiyaki delu menija. Kushiyaki je japanski način pečenja mesa i povrća na ražnjićima iznad otvorenog plamena. Uživam u kuvanju na vatri, kombinovanju različitih ukusa i posluživanju na ražnjićima. U tome ima nečeg iskonskog, vraća nas u neko prošlo vreme i stvara snažan, emotivan doživljaj. Za sada imamo samo tri kushiyaki jela na meniju, ali pošto su porcije male, gosti mogu da probaju sva tri. Volim da vidim ljude kako dele i isprobavaju sve za stolom – to unosi toliko života u obrok, priča mi Anton. I ovo poslednje je suština njihovog koncepta – da okupi, podeli, uveseli. Neka vam ovo leto u gradu bude u znaku KISSE10.

Photo: Danja Čistjakov