Poslastica koju smo obožavali u detinjstvu umiruje anksioznost i poboljšava fokus

Jedna od prvih stvari koje naučite kada počnete da se starate sami o sebi jeste da možete da jedete slatkiše kad god želite. Sledeća stvar koju naučite jeste zašto su vam roditelji govorili da ne treba da jedete toliko slatkiša. Iako sam veliki sladokusac i teško odolevam bilo kojoj poslastici, od onih sa nekoliko vrsta čokolade do neobičnih specijaliteta koji spajaju slatko sa slanim, slatkiše jedem sve manje i manje kako bih telo održala što zdravijim. Nisam sklona ka demonizaciji hrane, ali uvek se vodim činjenicom da većina poslastica načelno nije hrana koju treba da jedam u velikim količinama, pogotovo ne slatkiše pune aditiva koje smo kao deca želeli da jedemo umesto obroka. Stoga možete da zamislite moje iznenađenje kada sam naletela na zanimljivu činjenicu da su kiseli slatkiši odlične za smirivanje anksioznosti.

Pomislila sam da, ako je to tačno, moram odmah da odem po kesicu svojih omiljenih kiselih bombona u boji duge te da je uvek imam pri ruci pored laptopa – definitivno je bolje od grickanja noktiju. Pa ipak, ova činjenica je u meni probudila talas sumnje, jer, ako su kiseli slatkiši stvarno dobri za smirivanje anksioznosti i ublažavanje stresa, zašto i pre nismo znali za to? Baš zbog toga, odlučila sam se da kontaktiram psihološkinju koja bi mi pojasnila da li je ovo samo mit izmišljen od strane okorelih ljubitelja gumenih bombona (poznajem ih nekoliko), a zatim i nutricionistkinje koje su mi rekle ima li ovaj savet smisla za naše fizičko zdravlje.

Kako kiseli slatkiši smanjuju anksioznost

Psihološkinja dr sc, Anđela Đinđić, oduševila me je odgovorom da je tvrdnja koju sam čula istinita, da konzumiranje kiselih slatkiša zaista „može kratkoročno uticati na raspoloženje i pažnju“, pa sam odmah otišla po kesicu bombona (bio mi je potreban snack dok pišem). Naime, psihološkinja objašnjava da to deluje prvenstveno zbog stimulacije senzornog sistema. „Kiseli ukus je snažan nadražaj koji aktivira živac odgovoran za prenos informacija u mozak i kontrolu mišića za žvakanje. Prenosi informacije o jakim senzacijama poput kiseline, ljutine ili hladnoće. Ta stimulacija može trenutno ‘probuditi’ živčani sistem i povećati osećaj prisutnosti te usmeriti pažnju na sadašnji trenutak.” Takođe, naš mozak slatkiše smatra malim izvorom zadovoljstva, a, kako kaže psihološkinja, „kombinacija jakog kiselog i slatkog potiče oslobađanje dopamina i norepinefrina, što može privremeno poboljšati raspoloženje, koncentraciju i osećaj energije“.

Psihološkinja takođe navodi i somatski mehanizam prekida, ili body-based distraction. S obzirom na to da anksioznost obično znači da smo obuzeti mislima i brigama, kiseli ukus može da našu pažnju preusmeri sa uzbzrkanih misli na jak ukus. „Intenzivan kiseli ukus može da preusmeri pažnju iz glave u telo, stvori trenutni osećaj prisutnosti i privremeno prekine spiralu tih preteranih briga.“ Međutim psihološkinja naglašava da ovaj kratkotrajni učinak „ne utiče na uzroke anksioznosti niti trajno menja emocionalni odgovor“. Dakle, kisele bombone mogu da vas smire u trenutku, ali ne treba ih smatrati magičnim lekom za anksioznost. (Iako moram da priznam da dosta šarenih kiselih bombona zaista izgleda kao magični lek iz neke bajke.)

„U malim količinama i povremeno, kiseli slatkiši mogu biti bezopasan alat za preusmjeravanje pažnje, no nisu dobra navika za dugoročno upravljanje anksioznošću,“ kaže Anđela Đinđić, te ističe da je korištenje hrane kao oružja protiv anksioznosti „sklizak teren“, jer: „redovno korištenje kiselih slatkiša za smirenje jača obrasce emocionalnog jedenja i povećava psihološku i fizičku sklonost prema takvoj hrani“.

Angela Serrano

Šta kažu nutricionisti?

Iako kiseli slatkiši zaista mogu da umire anksioznost, razgovor sa psihološkinjom uverio me je da možda polaganje nade u njih i nije najbolja ideja, jer me emocionalno prejedanje brine gotovo koliko i anksioznost. Međutim, svejedno sam odlučila da se posavetujem i sa nutricionistkinjama, u slučaju da se ponekad ipak okrenem gumenim bombonama za brzo smirenje. Mag. nutr. Nevena Pandža slaže se da raznobojne kisele bombone zaista mogu da odvrate pažnju od stresa i panike, ali ističe da se „sastav kiselih gumenih bombona koje se nalaze na tržištu većinom zasniva na šećeru, glukoznom sirupu, želatinu, kiselinama poput limunske i fumarne te voćnih i biljnih koncentrata. Mogu biti obogaćene određenim vitaminima i mineralima, međutim njihov nutritivni sastav ne možemo smatrati relevantnim u kontekstu boljeg fokusiranja i smanjenja anksioznosti“. Međutim, nutricionistkinja ima zdraviju alternativu za sve kojima se ideja jedenja kiselih slatkiša za smanjenje stresa zaista dopada. „Gumene bombone su hrana za ponekad, odnosno fun food, a onima kojima deluju umirujuće radi senzornih svojstava, preporučujem da probaju 1 zatvorenu šaku suvih višanja. Unosom suvih višanja, sour kick je i dalje prisutan, ali bar će organizmu dati vlakna, minerale poput kalija, magnezija, željeza te prirodno prisutne šećere.“

A u tome se slaže i nutricionistkinja Amela Ivković O’Reilly koja naglašava mane učestalog konzumiranja kiselih slatkiša. „Šećer naglo podiže glukozu, ali efekat kratko traje, nakon čega može doći do pada energije i raspoloženja; kiseline i šećer zajedno povećavaju rizik od oštećenja zubne gleđi, naročito ako se konzumiraju često tokom dana i postoji rizik razvoja emocionalnog jedenja kao navike suočavanja sa stresom.“ Njena preporuka je da kisele bombone koristimo kao „SOS trik“, te da u akutnim situacijama konzumiramo 1-2 male bombone i izbjegavamo konzumaciju nakon svakog obroka. Pritom dodaje: „Za dugoročno smanjenje anksioznosti i bolju koncentraciju daleko su učinkovitiji: stabilan šećer u krvi kroz uravnotežene obroke; omega-3 masne kiseline, magnezij, B kompleks; tehnike disanja, mindfulness i dobar san te redovna fizička aktivnost i izlaganje dnevnoj svjetlosti.“