Napitak nakon večere od kojeg bolje spavam i koji mi pomaže da smanjim nadutost
ANA MORALES
Januar 30, 2025
ANA MORALES
Januar 30, 2025
Tokom razgovora sa Ellen af Petersens, osnivačicom brenda Colekt, otkrila sam jedan od najboljih saveta za večernju rutinu koji pomaže da se osećate dobro, smanjite nadutost i bolje spavate. Švedska stručnjakinja, ambasadorka wellness minimalizma u svim njegovim oblicima, otkrila mi je da njena jednostavna večernja rutina uključuje konzumaciju male količine kefira nakon večere radi lakše probave. Taj savet joj je dala jedna osoba iz Grčke (gde je kefir važan deo ishrane) i nakon što sam i sama isprobala ovu praksu nekoliko večeri, mogu da potvrdim da je to jedan od najboljih načina za smirivanje želuca i uma i ublažavanje probavnih tegoba. Osim mog ličnog iskustva, nekoliko nutricionistkinja potvrdilo je njegove dobrobiti. „Kefir je probiotička namirnica koja sadrži korisne bakterije i kvasce koji kolonizuju mikrobiotu koja upravo u ovo doba godine može da bude neuravnotežena zbog prazničnih preterivanja. Ti mali organizmi podstiču bolju probavu i mogu pomoći u sprečavanju osećaja nadutosti nakon večere. To je pravi dar za mikrobiotu“, objašnjava psihonuricionistkinja Itziar Digón.
Iako se kefir može konzumirati u bilo koje doba dana, uzimanje nakon večere posebno pomaže u ublažavanju osećaja težine u stomaku koji se često javlja u večernjim satima. Uz to, s obzirom na to da brojne studije potvrđuju kako noću može doći do smanjene tolerancije na glukozu, kefir nam i u tom pogledu ide u prilog. Kako ističe nutricionistkinja Laura Parada, stručnjakinja za hormonalno zdravlje, „konzumacija kefira može pomoći u kontroli nivoa šećera u krvi. Budući da se bakterije prisutne u kefiru hrane šećerom, mogu nam pomoći da smanjimo određeni postotak šećera pre nego što uđe u krvotok i uzrokuje porast nivoa šećera u krvi“. Nutricionistkinja takođe potvrđuje da može da ublaži nadutosti i upale creva.
O večerama smo već mnogo govorili, između ostalog i zato što smo u to doba dana umorne pa lako posegnemo za nezdravom hranom ili prelaganim obrocima koji nas ne zasite, što dovodi do želje za slatkim i kaloričnim grickalicama. Upravo zato konzumacija kefira nakon večere pomaže i u tom pogledu jer, kako potvrđuje Digón, „to je ukusan način za završetak dana koji na psihološkom nivou pruža prijatan osećaj zbog svoje kremaste i tečne teksture. Može biti zdrava poslastica koju možete upotpuniti, na primer, bobičastim voćem ili komadićima kvalitetnog kakaa“, dodaje. Štaviše, kako objašnjava Amy Shah u svojoj knjizi Jesti bez krivice, dugoročno gledano, fermentisana i probiotička hrana deluje kao kontrolor želje za hranom. „Upotpunjavanjem ishrane fermentisanom hranom možete kontrolisati želju za slatkim. Kako? Oni pomažu vašim ukusnim pupoljcima da se prilagode kiselijim i gorkim ukusima, pa je manja verovatnoća da ćete poželeti slatku hranu“, kaže.
Parada upozorava da iako konzumacija kefira nakon večere „može biti dobra strategija za poboljšanje probave, treba ga uvoditi postupno i pratiti kako ga telo podnosi. Neke osobe nisu navikle na konzumaciju fermentisanih proizvoda pa im mogu izazvati probavne tegobe poput nadutosti ili nelagodnosti. Zato preporučujem, ako niste navikli, da počnete sa jednostavnijim fermentisanim proizvodima poput prirodnog jogurta, a zatim da postupno uvodite kefir u malim količinama, dok ne dođete do konzumacije pune porcije“, kaže. Andrea Vázquez Remuiñan, nutricionistkinja iz grupe Marta Masi, dodaje: „Kod osoba sa probavnim tegobama, SIBO-om ili intolerancijom na laktozu može da izazove više probavnih simptoma. Zato je bolje izbegavati ga dok ne dođe do poboljšanja i dok se postupno ne ispita kako ga organizam podnosi“.
Nutricionistkinja iz Marta Masi podseća na važnost odabira kvalitetnog kefira: „Preporučujem prirodni, bez dodatih zaslađivača, aroma ili boja. Samo prirodno prisutan šećer. Ako vam se ne sviđa njegov kiseli ukus, možete ga konzumirati sa voćem poput kivija ili zrelog bobičastog voća za prirodno zaslađivanje“.
Sadrži vlakna i može pomoći kod zatvora.
Jača imunološki sistem i može zaštititi od napada virusa i bakterija. „Mlečna kiselina koju proizvodi kefir je snažno antimikrobno sredstvo. Istraživanja su pokazala da može da pomogne u eliminaciji patogenih bakterijskih i gljivičnih sojeva, štiteći nas od infekcija“, objašnjava Laura Parada.
Smanjuje telesnu masnoću i njegova konzumacija se povezuje sa smanjenjem nivoa holesterola u organizmu.
Dobar je za kožu. „Ovi probiotički mikroorganizmi imaju ključnu ulogu u našem crevnom zdravlju, imunološkom sistemu, pa čak i kod kožnih problema poput akni i rozaceje“, podseća Vázquez Remuiñan.