Imati dete u četrdesetima je zapravo dobra stvar

Određene stvari jednostavno počnu da se događaju kad navršite četrdesetu. Neobjašnjivo i neočekivano. Prijatelji, oni s kojima ste nekad spavali na drvenim paletama na festivalima, koje ste molili za paracetamol na sastancima, ili koji su vam držali kaput dok ste ljubili nekoga kraj velikog zvučnika, počeće na telefone da instaliraju aplikacije za prepoznavanje ptica. Žene koje poznajete, možda iste one koje su vam nekada spremale obroke sastavljene isključivo od tosta, ili bojile rupe na najlonkama lakom za nokte, počeće da gledaju Gardener’s World. Osobe iz vaše prošlosti, oni koji su vas u dvadesetima petkom uveče vozili na more da ljubite lokalne konobare i jedete pomfrit, počeće da kupuju vodonepropusne jakne.

Jedna stvar koja se u ovoj fazi života ipak manje očekuje jeste – imati dete. Ili imati još jedno dete, kao u mom slučaju.

A ipak, to radimo. Prema britanskom Državnom telu za statistiku, “standardizovana prosečna starost” majki u Ujedinjenom Kraljevstvu sada iznosi 31 godinu, a očeva 33,9 godina. Da bi to bila prosečna dob, verujte da ima poprilično nas u višim starosnim skupinama koji tu brojku vuku ka gore.

Vidim da je Sienna Miller ponovo trudna, očekuje svoje treće dete. Čestitam joj, i ne, ja nisam tako izgledala dok sam bila trudna u četrdesetima. Tokom svoje trudnoće prošle godine imala sam sedu kosu, nosila uglavnom crne trenerke i toliko se udebljala u licu da sam morala da podesim kacigu za biciklu samo da bih mogla da vidim. Nisam se našla na crvenom tepihu Fashion Awardsa u Givenchyju; nego na rubu obilaznice, u mraku, žureći u školu jer deci nastava kreće u 8:30.

Ima toliko toga što vredi slaviti u trudnoći u kasnim tridesetima i četrdesetima. Na toliko načina (opipljivih i neopipljivih) bila sam srećnija, samopouzdanija, zadovoljnija i bolje opremljena nego što mislim da bih bila dvadeset godina ranije. Poznavala sam sebe i svoje telo. Imala sam izgrađenu karijeru (donekle). Bila sam u stabilnoj vezi s muškarcem kojeg volim i kojem verujem. Više nisam bila podstanar. Gledala sam mnoge svoje prijatelje i vršnjake kako odgajaju sopstvenu decu. Mogla sam da budem otvorena i ranjiva s drugima kad sam se mučila i znala sam gde i kako tražiti pomoć kad mi je trebala.

Takođe (i ovo je ogromna stvar o kojoj se teko govori) nisam imala osećaj da propuštam važnu fazu života. U dvadesetima sam plesala po napuštenim skladištima, živela sama, imala kratke romanse, ostajala budna cele noći radeći, putovala, odlazila na odlične zabave, a pojavila se ujutro na poslu. Kad je stigla ova poslednja trudnoća, bila sam oduševljena što mogu da sedim u svojoj dvosobnoj kući iz sedamdesetih i jedem pire krompir sa svojom porodicom. FOMO nije bio samo nebitan, bio je šala, nešto na šta bih se podsmehnula dok gledam sina kako čita strip u kadi ili dok gasim svetlo u 20:32.

@halleberry

Naravno, imati dete ranije može biti sjajno i za vaše zdravlje i za karijeru i za dugoročne ambicije. Sa svojim škripavim kukovima, podočnjacima od neprospavanih noći i omekšanim strukom, definitivno sam manje fizički živahna nego pre osam godina, kad sam sina nosila po Londonu u nosiljci. Kad ovo dete krene u srednju školu, ja ću biti u pedesetima; neću znati apsolutno ništa o kulturi mladih, izgurana iz svih društvenih mreža i verovatno ću izgledati kao neka vrsta jegulje. Ponekad pomislim na Jess Philips, koja je grmila kroz političku karijeru u svojim tridesetima, četrdesetima i pedesetima upravo zato što je majčinstvo “rešila” ranije. Ima puno argumenata i za to, naravno.

Ali opet, ko ikad pohvali žene što su mudro odlučile imati decu mlade? Kad ste zadnji put pročitali naslov tipa: “Ako žene u kasnim tinejdžerskim i dvadesetim godinama imaju decu, povećavaju sebi šanse za kasniji profesionalni uspeh i fizički oporavak?“

Istina je: ne postoji “pravo” vreme za imati dete, ili više dece. Verovatno ćete, kad-tad, biti kritikovani, posmatrani pod lupom ili otpisani, bez obzira na to u kojem periodu se to dogodi. Što je, pretpostavljam, dobra priprema za život pun kritika, nadzora i podcenjivanja koji roditeljstvo ionako donosi.

Ali pre nego završim, vratimo se na onu statistiku ONS-a, može? Dakle, standardizovana prosečna starost majki u ovoj zemlji je 31 godina, je li tako? U redu. Svi smo već čuli o ženama koje “odlažu”, “kockaju se svojom plodnošću”, “stavljaju karijeru na prvo mesto” i svim onim glupostima kojima nam pune glave.

Ali koja je ono bila prosečna starost očeva? 33,9? Gotovo 34? Upravo tako. Standardizovana prosečna starost oca u Engleskoj i Walesu više je od dve godine veća nego za majke, sa svim zdravstvenim, karijernim i drugim posledicama koje ta brojka nosi.

Ako muškarci čekaju duže nego ikad da postanu očevi, da li bismo možda (molim vas!) mogli da prestanemo opsesivno da buljimo u nečije maternice i, za promenu, malo više proučimo tu činjenicu?

Vogue.co.uk