Isprobala sam karte za introspekciju koje, s razlogom, postaju sve popularnije

Iako je od tada prošlo već sigurno desetak godina, vrlo se živo sećam te nedelje kada se naša ženska družina okupila u prijateljičinom stanu na Trešnjevci kako bismo zajedno kuvale. Radovale smo se kolektivnom uranjanju u kulinarske izazove, no ono što nas je činilo posebno uzbuđenim krilo se ipak negde drugde, daleko od tanko narezanih tikvica, humusa i svojeručno zamotanih gyoza: u špilu šarenih tarot karata koje je naša domaćica ranije nabavila putem interneta. Tarot je za mene tada bio potpuna nepoznanica. Nisam znala šta da uopšte od njega očekujem – zabavnu distrakciju, poput horoskopa u dnevnim novinama, ili čeprkanje po sudbini koja je zacrtana negde u zvezdama. Hoće li mi reći kada ću upoznati visokog crnog muškarca, koliko ćemo imati dece i kad ćemo krenuti u renoviranje stana? Kako ću se nositi sa svim tim životnim „smernicama“ jednom kad ih saznam? Imala sam hiljadu pitanja i vrlo malo odgovora.

Povezano: Tarot je postao well-being ritual, saznali smo što nam karte zapravo pokušavaju reći

Naravno, karte mi nisu rekle da ću upoznati Brada Pitta u pošti na Črnomercu niti da ću u novembru na povratku s posla pasti s bicikla. Razlog zbog kog se te nedelje sećam tako živo jeste taj što mi se čini da se nikada nismo povezale smislenije i dublje. Karte su naše dileme usmeravale prema odgovorima koji su konačno dobijali jasnoću, a nama su služile kao povod da se otvorimo jedna drugoj, da se aktivno slušamo, razgovaramo o svemu što nas tišti – bez predumišljaja i zadrške – i da primimo podršku i razumevanje kojem se možda nismo ni nadale. Od tog dana, karte za tarot postale su moj omiljeni alat za povezivanje, s drugima, ali prvenstveno sa samom sobom. Putokaz u introspekciju koji će mi doneti mirnoću, pokazati mi vrata tamo gde nisam videla izlaz i, najvažnije, dati mi priliku da sama ispričam priču o svom životu. Neka mi oproste samoprozvane veštice i okultisti, ali tarot nikada nisam percipirala kao nešto mistično, fatalistički i opskurno. Naprotiv, umesto za otkrivanje budućnosti, u Velikoj i Maloj Arkani sam videla priliku da sama sebi objasnim ko sam ja sada, šta mi je zaista važno i šta me (stvarno) muči. Da sebe razumem bolje, baš takva kakva u ovom trenutku jesam.

Šta su karte za introspekciju?

Otkako je čovečanstva, ljudi žele da razumeju sebe i svet koji ih okružuje. Tarot, koji se razvio iz kartaške igre za aristokratiju i tek se u 18. veku počeo koristiti u svrhu proricanja, samo je jedan od načina da pronađemo utehu usred životnih brodoloma i da nam pomogne da pronađemo smer kada putanja postane zamagljena. Pod uslovom da razumemo da self-care prakse ne mogu da zamene psihoterapiju (ako je ona potrebna), ono što je važno jeste da pronađemo onu koja s nama najviše rezonuje. Ako se osećamo bolje i od nje dobijamo ono što nam treba, potpuno je nebitno zove li se to nešto journaling, meditacija, joga, čitanje tarota ili gledanje u zvezde. I potpuno je nebitno šta drugi o tome misle.

Povezano: 12 jednostavnih petominutnih self-care praksi

Self-care industrija u poslednje je vreme postala švedski sto, a domišljato oslikani deckovi tarot karata odavno više nisu jedine karte kojima se možemo obratiti kada nam se nad glavom zakovitlaju crne misli. Karte za introspekciju (koje ćete možda pronaći i pod nazivima karte za refleksiju ili mindfulness karte) trenutno su svuda, a njihova popularnost je u stalnom porastu. Na tržištu se mogu pronaći u različitim varijantama, od onih koje nude instrukcije za svesno življenje u sadašnjem trenutku (nekad nam samo treba podsetnik da dišemo!), preko onih ispisanih afirmacijama koje podižu raspoloženje, onih koje vas podstiču na razne aktivnosti kako biste odvratili pažnju od anksioznih misli, do verzija koje vam nude pitanje ili samo jednu reč kako bi vas podstakle da svoj problem sagledate iz nekog drugog ugla. Sve one imaju istu namenu – da posluže kao alat za uzemljenje, rasterivanje tamnih misli i bolje upoznavanje sebe (kao i drugih oko nas).

Kako se koriste karte za introspekciju?

Koji god tip karata za introspekciju koristili, princip je sličan. Ne morate da zamračite prostoriju i polivate se voskom sveća iz 17. veka dok nosite dugu haljinu od crne čipke (možete, ako želite). Ja volim da sednem negde u miru, bez distrakcija i u tišini, tek eventualno s nekom laganom instrumentalnom muzikom u pozadini. Nakon par dubokih udaha i uverena da mi misli ne vrludaju, dok mešam karte postavim nameru – pitam se šta želim da dobijem od karata koje sam rasprostrla po stolu i upustim se u promišljanje o onome što me u poslednje vreme tišti, što mi okupira misli ili me čini izrazito anksioznom, toliko da se teško koncentrišem na dnevne zadatke. Kada sam sigurna u to što me zanima, postavim im pitanje. Većina uputstava za korišćenje karata za introspekciju savetovaće vam da odaberete jednu kartu iz špila, intuitivno, ja obično odaberem onu čija mi poleđina u tom trenutku izgleda najlepše. No, možete odabrati i više njih, kako god osećate da je u tom trenutku ispravno. Jedino što je važno jeste da se vodite svojim osećajem i osluškujete intuiciju.

Povezano: Kako vratiti fokus ako imate osjećaj da ste stalno rastreseni, otkrili su mi stručnjaci

Karte za introspekciju koje sam koristila su Gathering Cards Tatjane Grozdanić Begović, arhitektkinje koja ih je lansirala sredinom decembra prošle godine kao alat za refleksiju, podsticaj za kreativno razmišljanje ili pak povezivanje s drugima u otvorenom razgovoru i deljenju iskustava ili spoznaja. Svaka karta sadrži samo jednu reč ili pak vrlo kratku rečenicu, a poleđina svake od njih oslikana je akvarelima u vizualno primamljivim nijansama.

Koje su prednosti karata za introspekciju?

Karte sam prvi put koristila na dan kada je moja anksioznost naprosto divljala. Američki blockbusteri o katastrofama naspram mojih misli činili su se kao dokumentarci o prijateljstvima pačića i mačića. Um mi se čitavog dana topio u beskrajnom crnilu, a niti jedna misao koja mi je prošla glavom nije bila niti iole svetla. Znala sam šta me muči – iz događaja koja tek treba da uslede, izvukla sam najkatastrofalnije moguće ishode. Bio je to savršen trenutak da upitam karte šta misle o tim scenarijima. Dvaput sam izvlačila karte mantrajući isto pitanje i dvaput dobila istu poruku. Odgovor je bio upravo onaj za koji znaš da je ispravan, ali ga teško čuješ kada si anksiozan. Kao da te samo treba podsetiti da dišeš, karta me podsetila da se moja anksioznost temelji na pukim izmišljotinama – ništa što me izjeda i tišti nije stvarno.

Povezano: Kako da znamo je li nemir koji osećamo normalan ili je anksioznost

No, osim što me karta navela da otvorim vrata koja nisam želela da vidim, promišljanje o mom pitanju podstaklo me da se saživim s problemom, umesto da od njega bežim. Pokušala sam da ga sagledam racionalnije, što je odškrinulo zavese barem mrvicu i pustilo u moje misli tračak svetlosti. Kao i kod tarot karata, mogla sam da sedim sama sa sobom i uronim u svoje misli, potpomognuta vođstvom koje mi je pružila jedna jedina, nasumično odabrana reč. Ona svakako nije magična, ali ako ste dovoljno otvoreni i voljni, može vam dati sasvim dovoljan zamah da sami sebi ispričate priču ili detaljnije promislite o opciji koja vam do sada nije pala na pamet. Karte su nešto poput štake koju primiš kada te boli noga, mali oslonac kada ti je teško, koji će ti dati malo podrške i nade da nije sve toliko crno kao što se čini. Osim toga, u vremenu kada smo svi uvek dostupni, osim možda kada spavamo, samo sediti, gledati u lepe boje koje se razlevaju na poleđini karata i razmišljati – čini se kao pravi blagoslov.

Iako karte za introspekciju još nisam isprobala u okruženju prijatelja, sasvim sam sigurna da mogu biti i sjajan alat za povezivanje, iskrene razgovore i deljenje iskustava. Život je često jednostavniji kada podelimo ono što nas muči. Neretko shvatimo da drugi s nama dele iste boljke i da možemo ponešto da naučimo iz tuđih spoznaja. Takođe, možda je najbolje ne čekati da pomešamo špil tek kada se uskovitlaju najcrnje misli. Jedna karta ujutro i par dubokih udaha mogli bi da budu sjajan način da danu odmah damo neki svetliji ton.