Nova Netflix hit serija je miks grčke mitologije i Successiona - i genijalna je

Pokušajte da zamislite kako bi izgledao svet antičke mitologije danas; da u današnje doba svetom, sa Olimpa, vlada Zevs, uz njega Hera i svi ostali bliži, dalji i pridruženi članovi antičke mitološke porodice. Više od sedam stotina bogova i boginja, junaka i junakinja, nimfi, duhovi i nemani – svi oni čine zamršeni antički svet. Dakle, kao što se i očekivalo, nova TV serija koja se bavi jednom takvom pričom zove se – Kaos. A K(h)aosom vlada Zevs, u ovom slučaju Jeff Goldblum.

Charlie Covell, autorka koja stoji iza velikog The End of the F**king World, ovog puta donosi priču koja na prvi pogled izgleda haotično, ali već nakon prve epizode gledaocima postaje jasno da je ovo višeslojno i detaljno preoblikovanje grčke mitologije koje je suptilno i složeno, duhovito, precizno, izuzetno inteligentno, zabavno i ponekad okrutno. Antički mitovi su dovedeni na jedan novi i drugačiji nivo. Njen scenario je na ivici da postane remek-delo; stvorila je alternativni savremeni svet u kojem vlada panteizam, bogovi se mešaju sa smrtnicima, što na kraju retko izađe na dobro. Osam epizoda ove serije su dobra mera akcije, humora i likova koji su stvoreni na takav način da ni jedan od njih ne izgleda nedovršeno, površno, bez obzira koliko su važni ili nebitni u velikoj slici stvari. Covell koristi sve likove kao studiju čoveka: šta znači biti čovek, šta znači imati moć, šta znači patiti, biti zarobljen ili slobodan? Svi ovi likovi, sve ove studije su uključene u jednu neizmerno zabavnu priču, u kojoj je glavni lik Zevs.

Zevs je pažljivo obučen, doteran, uvek u belom (bilo da se radi o trenerci, šortsu ili odelu), u savršeno dizajniranom enterijeru i eksterijeru. U modnom smislu, prostor u kojem on privatno boravi je zapravo accessories njegovog pomno osmišljenog svakodnevnog looka. Kada se kreće, on ne hoda, on se šepuri. Ako bi paun bio personifikovan u čoveka, ovako bi izgledao, kao Zevs Jeffa Goldbluma. Onog trenutka kada doživi skrnavljenje na svoj rođendan (koji je ujedno i nacionalni praznik!), sve njegove nesigurnosti i neuroze počinju da izlaze na površinu. Zevs je ranjiv. Ne, Zevs je ekstra ranjiv do tačke da smo svedoci, epizodu za epizodom, kako se njegovo nezadovoljstvo rasplamsava kao požar. Navikla sam da gledam Jeffa Goldbluma u izmeštenim, pomalo luckastim ulogama. Ali ono što je zajedničko svima jeste da je uvek jako elegantno prikazivao svoje likove u hladnokrvnim stanjima. Ovo je poprilično veliki odmak za njega i sjajno ga je izveo. Razvoj njegovih emocionalnih stanja dok kuje osvetu čovečanstvu je neprocenjiv.

Istovremeno gledamo njegove odnose sa ostalim likovima, s Herom, sestrom i suprugom, kraljicom bogova, sa Dionisom, njegovim sinom i sa Prometejom kojeg, zarobljenog na steni gde mu orao čupa jetru, Zevs smatra jedinim bliskim prijateljem, iako ga je i sam zarobio na steni. Prometej je takođe i narator serije, što sve čini zabavnijim jer nam unapred daje fragmente priče, pre nego što se dogode likovima. Istovremeno, na Zemlji pratimo priču o Euridici i Orfeju, kojim u nekim stvarima pomaže Zevsov sin Dionis, bog koji voli ljude.

Na momente sam videla seriju kao American Gods meets Succession, a onda; tema i stil pripovedanja su dovoljno originalni da seriju ne treba upoređivati ni sa čim. Neću otkriti ništa više, priču neću spojlovati ovim, ali serija je puna luckastih detalja: nazivi cornflakes brendova su Spartan Crunch i Ahilova Peta, ulaz u podzemni svet je kroz kantu za smeće, svi telefoni su fiksni (Zevs ostavlja poruke na automatskim telefonskim sekretaricama svojih neodgovornih rođaka, što stvara smešan montažni niz), samo u zagrobnom životu postoji faks uređaj, Eddie Izzard u ulozi Laheze, jedne od tri Moire, provodi vreme u baru, gde se prilika za povratak voljene osobe iz mrtvih odvija kao svojevrsni pub kviz, Debi Mazar pojavljuje se kao dobra Meduza, s maramom vezanom oko zmija u njenoj kosi… Ima još toga, ovo je samo delić izuzetno pametnih i zabavnih detalja. Mnogi su komični, sa jasnim i tačnim referencama na opise iz mitologije. Haos je komedija, tragedija, satira, drama i horor u isto vreme.

Mogu da zamislim prvobitno planiranog Hugha Granta u ulozi Zevsa, ali čini mi se da bi ga sarkazam i ironija zarobili. Nervozni ritmovi i performans Jeffa Goldbluma zadržavaju dozu komedije u liku, bez obzira na ozbiljnost teme. Definitivno jedna od njegovih najboljih uloga.

Photo: Netflix