Romantična komedija Partir un jour otvara Kanski festival
MARTHE MABILLE
Maj 13, 2025
Kada je započela snimanje Partir un jour, Amélie Bonnin nije mogla da pretpostavi da će njen film dobiti pažnju kakvu mu je ove godine ukazao Kanski festival. Otvoriti najveći filmski događaj na svetu, i to sa svojim prvim filmom, uvek je spektakularna prilika. „Šta sam osetila kada sam saznala da je moj film izabran za Kanski festival? Vrtoglavicu“, poverila nam se rediteljka nekoliko dana ranije u Parizu. „Delovalo mi je potpuno neprimereno. Naravno, osetila sam i ogromnu radost.“
Ljubav, pesma i komedija
Adaptacija njenog kratkog filma koji je 2023. osvojio nagradu César, Partir un jour prati pevačicu Juliette Armanet u ulozi Cécile, pobednice kulinarskog takmičenja Top Chef, koja se priprema za otvaranje svog prvog gastronomskog restorana za dve nedelje. U tom trenutku, mlada kuvarica povlači se u kuhinju svog restorana, gde otkriva da joj je test na trudnoću pozitivan. Vest je nije mnogo obradovala, ali nema vremena da o tome razmišlja jer je važan porodični događaj primorava da se vrati u svoj rodni gradić, u kome nije bila godinama. Tamo je dočekuju njen obožavani pas, roditelji (koje tumače Dominique Blanc i François Rollin), ali i mnogi ljudi iz njene prošlosti. Među njima je i Raphaël (koga sjajno igra Bastien Bouillon), njena mladalačka ljubav.
„Humor mi izgleda kao mesto kroz koje prolazi bliskost.“ — Amélie Bonnin
© Pathé – France 3 Cinéma
Zamenivši uloge iz kratkog filma, u kojem je Bouillon igrao uspešnog pisca koji pomaže roditeljima da se presele, a Armanet bila bivša ljubav koja je ostala u selu, Bonnin se ponovo bavi temama koje je zanimaju (posebno prelazak iz jedne društvene klase u drugu), stvarajući potpuno samostalno ostvarenje. „To uopšte nije bilo unapred planirano! Prvo su moji producenti osetili da ima još šta da se istraži“, objašnjava rediteljka.
Tako nastaje nova romantična komedija sa muzičkim momentima koji se i dalje snažno osećaju. Na poznate hitove frankofone pop scene (kao što su Femme Like U od Kmaro, Pour que tu m’aimes encore od Céline Dion, Ces soirées là od Yannicka), likovi se sreću i suočavaju, otvorenog srca. Više žanrova i generacija ulazi u dijalog s osmehom prelivene melanholijom, ali uvek spremnim na šarmantne šale. „Humor zauzima ogroman deo mog života“, kaže Bonnin. „Za mene je to vrhunac privlačnosti. To me osvaja kod ljudi – bilo u ljubavi, bilo u prijateljstvu. Bilo je očigledno da ćemo se u filmu dobro nasmejati. Gde je ljubav, tu je i humor.“
Žensko iskustvo u prvom planu
Iako film ima lagani ton, Bonnin bez zadrške nudi izuzetno savremen pogled na žensko iskustvo. Film se ponosno oslanja na ustaljene obrasce romantične komedije kakvu poznajemo i volimo, ali u njegovom središtu je žena od 40 godina, bez dece, ambiciozna i puna neizvesnosti. „To su dileme koje sam i sama doživela, čula ili čitala u razgovorima s prijateljicama“, kaže Bonnin (koja je i umetnička direktorka feminističkog magazina La Déferlante). „To je uzrast kada je sve još otvoreno, iako nam društvo poručuje da je to početak nekog kraja. Imamo sigurnost godina iza nas – karijera, samopouzdanje – a opet sve više sumnjamo u sopstveno telo i sposobnosti.“
„Priča o ženama i dalje nedostaje u kinematografiji.“ — Amélie Bonnin
© Pathé – France 3 Cinéma
U filmu, pitanje majčinstva – ili tačnije, njegovog odsustva – duboko pogađa glavnu junakinju, čiji životni izbori dovoljno odstupaju od norme da izazovu komentare okoline. „Teško je prihvatiti i javno izneti da ne želiš decu. Možeš to reći jasno, smireno, precizno – ali uvek će neko pokušati da utiče na tvoju odluku. Nema mira s tim“, precizno objašnjava rediteljka. Po njenom mišljenju, „želja ili neželja za decom i dalje je tabu tema u Francuskoj.“ Dodaje: „To su prava koja su neprestano ugrožena. I još uvek mnogi smatraju da je prirodno odraslo doba vezati za heteroseksualnu vezu i decu.“ Zamenom glavnih uloga, Bonnin donosi intimniju priču, u kojoj su politički izbori istovremeno i duboko lične dileme.
Amélie Bonnin priznaje da je njen strah od prikazivanja filma Partir un jour u Kanu verovatno povezan upravo s tom ličnom dimenzijom. „Film se piše godinama, samostalno ili u dvoje kao što je u mom slučaju, u intimnosti svoje sobe, gde si pola vremena u pidžami, u bilo koje doba dana ili noći“, kaže ona. „To su trenuci kada potpuno spustimo gard. Odjednom, pomisao da će ljudi to gledati, imati mišljenje, donositi sud – jako je zastrašujuće. U tom filmu je moj pogled na život.“
© Pathé – France 3 Cinéma
