Jedna od velikih tajni najsrećnije zemlje na svetu se krije u načinu života koji ljude oslobađa nepotrebne komplikacije - i da, tu ideju možemo pokušati da prenesemo i u svoj svakodnevni život.
ANA MORALESOktobar 17, 2025
Finska je, prema Svetskom UN izveštaju o sreći, osmu godinu zaredom proglašena najsrećnijom zemljom na svetu. O tome su napisane stotine članaka koji pokušavaju otkriti recept za njihovu sreću, a sada je tu i dokumentarac Finska, najsrećnija zemlja na svetu. Gledala sam ga s papirom i olovkom u ruci, u nameri da zabeležim sve „navike“ koje bi mi mogle da približe taj osećaj blagostanja — i zabeležila nekoliko tačaka koje povezuju finski način života s osećajem sreće.
Primeri? Finci čitaju puno; imaju posebnu vezu s prirodom (budući da imaju više od 200.000 jezera u državi to i nije iznenađenje); praktikuju pravilo 8-8-8 (osam sati spavanja, osam sati posla i osam sati za slobodno vrijeme) i redovno posećuju saunu (u Finskoj postoji otprilike jedna sauna na dva stanovnika). Sve su to konkretni elementi, ali temelj cele priče je taj da imaju društvo i sistem koji ljudima olakšava život.
U Finskoj je jednostavno pokrenuti posao (papirologija se često rešava online); jednostavno je osnovati porodicu (državne i poslovne potpore olakšavaju roditeljstvo); jednostavno je školovati se (obrazovanje je besplatno na svim nivoima). Taj oblik socijalne potpore je važan sastojak u receptu za sreću, i to ne samo u Finskoj nego i u drugim nordijskim zemljama. Osim institucionalne potpore, u tim zemljama vlada i kulturna sklonost prema jednostavnosti: uživanje u malim zadovoljstvima (setite se danskog hyggea), fokus na učinkovitost i odbacivanje nepotrebno komplikovanih rešenja. Ukratko: činiti stvari lakšima je jedan od načina da budemo srećniji. Donosimo tri praktična pristupa koje preporučuju stručnjaci za navike i wellbeing.
Godinama smo veličali kulturu prekomernog truda i rada – uverenje da sve što vredi mora biti teško i iscrpljujuće. Oliver Burkeman u knjizi Meditations for Mortals upozorava na lažnu privlačnost takvog razmišljanja: samo zato što je nešto teško ne znači da je automatski vredno divljenja. Često upravo verovanje da „ako je nešto važno onda mora biti i teško“ umanjuje šanse da zadatak uspešno obavimo. Burkeman i Julia Rogers Hamrick (Choosing Easy World) predlažu drugačiji pristup: umesto da vežbate disciplinu i snagu volje kako biste se naterali na posao, zapitajte se na samom početku — šta ako je zadatak koji imam jednostavan? Ako tako razmišljate, lakše ćete uočiti konkretne, izvedive korake koje možete poduzeti. Na primer, ako vas plaši držanje javnog govora, strukturišite ideje, zapišite ključne tačke, nekoliko puta ih vežbajte i opustite se — previše previranja u glavi često je kontraproduktivno i oduzima deo vašeg osećaja sreće.
Dilara
James Clear u knjizi Atomic habits objašnjava da naš mozak štedi energiju i automatski preferiše opcije koje zahtevaju manje truda. To objašnjava našu sklonost scrollanju i pasivnim aktivnostima. Rešenje? Smanjiti otpor, odnosno, učiniti dobre navike najjednostavnijim izborom. Clear preporučuje da smanjimo otpor koji stoji između nas i željene navike: pripremite odeću za trening unapred, držite zdrave namirnice pri ruci, uklonite telefon iz spavaće sobe i stavite knjigu na noćni ormarić ako želite više da čitate. Što je manje prepreka, to je verovatnije da će se nova, poželjna ponašanja pojaviti. To nije lenjost, već pametan način da iskoristite prirodnu sklonost mozga i pretvorite namere u stvarne navike.
Psihologinja Cristina Martínez, stručnjakinja za emocionalno blagostanje i upravljanje vremenom (saradnica projekta Be Casa), ističe da „kancelarijski prostori s prirodnim svetlom poboljšavaju koncentraciju i smanjuju anksioznost“. Prema istraživanju British Journal of Management, rad u uređenom i promišljeno dizajniranom radnom prostoru može povećati produktivnost i do 15 %. Zato je važno stvarati tzv. facilitirajuće prostore koji balansiraju učinkovitost i dobrobit.
James Clear naziva to „dizajnom okoline“ — optimiziranje prostora kako bi akcije bile jednostavnije. Primer: ako želite da vežbate, birajte teretanu koja vam je usput na putu do posla, tako ćete lakše uspostaviti rutinu. Kod kuće to znači ukloniti izvore distrakcije (npr. telefon), pospremiti i smanjiti nered koji povećava nivo kortizola. Cristina Martínez preporučuje praktičnu tehniku 1×1: „Kad u život uđe nešto novo — bilo odeća, dekor ili cilj — pobrinite se da nešto staro izađe.“ Takođe savetuje da počnete s malim zadacima (npr. pospremiti jednu fioku) jer brzi, vidljivi rezultati motivišu i podstiču daljnje promene.
