Kako biti “morning person”? Ispovesti transformisane spavalice

Već nekoliko godina sam s ponosom morning person, ali nije oduvek bilo tako. Nekada je jutro za mene značilo borbu sa samom sobom. Alarm pre 9:00 mi je stvarao loše raspoloženje, a o ranijim kazaljkama na satu da i ne pričam. Sve one popularne priče o životu koji počinje u pet ujutru smatrala sam naduvanim izjavama, jer kako funkcionisati bez bar osam, devet ili, po meni, dvanaest sati sna? No kasno ustajanje takođe je stvaralo stres. Žurba s obavezama koje su mnogi već završili, a ja bih tek počinjala, činila je jutra napornima.

Celo moje školovanje jutarnje smene izazivale su pravi trenutak drame, no tokom pisanja diplomskog rada nešto se u meni promenilo. Tada sam shvatila da postoji jedna istina o ovom našem ljudskom životu koju je jako teško prihvatiti: sloboda se nalazi na drugoj strani discipline.

Photo: Karola G

Odlučila sam da isprobam nešto što nikada pre nisam. Dizanje u pet ujutru, i to s još luđim razlogom, da odem da trčim. Kako bih podstakla boost energije i započela dan potpuno spremna, shvatila sam da moram da razbijem granice koje sam sama sebi postavila.

Znala sam da će moje telo želeti da spava još satima, ali ako bih razmislila o tome šta s time zaista dobijam, shvatila sam da je odgovor ništa. Ranojutarnje trčanje na nasipu kod reke Save, pre nego što uopšte ima ljudi, bilo je potpuno magično. Ne samo da sam bila zadovoljna promenama na svom telu, već sam dobila uzlet samopouzdanja s činjenicom da sam uspela da savladam samu sebe. S tim naletom energije pisanje diplomskog rada mnogo je lakše teklo. No i dalje ne bih mogla da riskiram manjak sna. Zato sam svoju novu odluku morala da propratim s novim jutarnjim rutinama. Te druge promene morale su da se dogode kako bih ostala morning person.

Transformacija iz noćne sovice u jutarnju trkačicu nije bila momentalna. Bilo je tu rituala, malih pobeda i nekoliko dramatičnih borbi protiv sopstvenih nagona. Ovo su neke od najvažnijih promena koje sam zadržala.

“Morning person” rutina

1/ Raniji odlazak na spavanje

Premda se više ne budim u pet ujutru (moj alarm je navijen na 6:30, znam nije velika razlika), telu je i dalje bitno bar osam sati sna. Ako je cilj ustati ranije, raniji odlazak na spavanje je početak te rutine. Vrlo očito, ali ne tako lako ostvarivo. Potrebno je ranije započeti s uspavljujućim rutinama, smanjiti izvore plavog svetla i ušuškati nervni sistem. Tu je i odluka o unosu kofeina.

2/ Ograničiti se na jednu kafu dnevno

Kofein ostaje u telu bar šest sati nakon što popijemo najdražu šoljicu kafe, čaja ili matche. Tu činjenicu valja imati na umu kad posežete za napitcima koji daju boost energije. Zato sam ograničila unos kofeinskih napitaka samo za jutro, a popodne i uveče radije posegnem za čajem od mente koji me umiruje.

3/ Osmisliti jutarnji ritual kojem se veselite

Mislila sam da je teško ustati u pet ujutru sve dok prvi put nisam morala da odem na rani let. Odednom sam jedva čekala da ustanem. Trik je možda upravo u tome da osmislite jutarnju rutinu koja će vas podstaći na ustajanje. Nešto čemu ćete se radovati i što će vam dati dodatnu motivaciju da pobedite prvi Newtonov zakon, koji potvrđuje da telo u mirovanju želi da ostane u mirovanju.

4/ Odluka o ranom ustajanju

Na kraju krajeva, dolazimo do pitanja na koje svako za sebe mora da odgovori: kontrolišem li ja svoje telo ili moje telo kontroliše mene? Odluka o ranom ustajanju nije samo fizička. To je pre svega mentalna odluka. Želite li da preuzmete kontrolu nad sopstvenim danom, a time i nad životom, to morate sami čvrsto da odlučite. Transformacija ni tada, nažalost, nije instant. Sve počinje s malim, doslednim koracima, ali onoga ko ostaje istrajan, ova promena itekako nagrađuje.

Rani jutarnji sati tišine i mira, pre nego što svakodnevica preuzme moje misli, za mene su terapeutski i gotovo meditativni. Izležavanje je divno, ali s ovom navikom sam primetila da više gubim nego što dobijam. Kad mi dan započne kako treba, u miru i polako, jer rano ustajanje otvara prostor za smirene rituale, sve druge stresore u danu lakše balansiram.

Rano ustajanje nije ograničenje, već prilika da prvi trenutak dana posvetite sebi, da osvežite telo i um i da zakoračite u dan s osećajem kontrole i samopouzdanja. Za one koji su nekada bili spavalice, jutro može postati najlepši deo dana, ako tako odlučite.