Ušli smo u zlatnu eru kaiševa. Zašto baš sada?

U nežnim dečijim godinama sam gajila neobjašnjivu dozu opčinjenosti prema garderoberima mojih roditelja. Nakon što bih procenila da im mogu pristupiti u tajnosti, zaogrnuta velom potpune zadivljenosti čitavu večnost bih provodila stojeći ispred tih drvenih grdosija planirajući šta ću u narednim minutama uraditi sa njihovim sadržajem. Jedan deo detinjstva držala me je opsesija majčinim stolnjacima i zavesama u koje sam se potajno umotavala stilizujući ih u avangardne toalete kakvih se danas ne bi posramila ni Chappell Roan. Međutim, kada mi je moja „dizajnerska“ karijera dojadila, pažnju sam premestila na ormar mog oca.

Sa uredno izglačanim odelima u svim nijansama sive i tamnoplave, poređanim jedno do drugog poput kakve vojske, i pedantno zavezanim kravatama koje se nikada ne odvezuju, izgledao je poput nekog čudesnog muzeja odraslosti. Međutim, ono što bi moju dečju maštu uzburkalo čak i više od odela i košulja koje su izgledale poput muzejskih eksponata, bili su kaiševi. Obešeni o kopče visili su sa vešalica poput nekih beživotnih zmija, u svim tonovima dosade i jednostavnosti, svedeni na puku funkciju držanja pantalona. To netremično analiziranje kaiševa koji su se slivali u lavinama nepregledne jednoličnosti navelo me tada da pomislim da ne postoji ni jedan opravdani razlog da osoba poseduje više od jednog.  I to mišljenje me je držalo sve donedavno, kada su kaiševi — koji su u mojoj glavi bili samo puki simbol neuzbudljive odraslosti — odjednom u potpunosti promenili imidž. 

Otkako je sredinom 19. veka preobrazio izgled muških pantalona i uspostavio svoj položaj u ženskoj modi dvadesetih godina prošlog veka — izrađen od istih materijala kao i haljine — kaiš je postao integralni deo naših garderobera. Od tada do danas, putovao je između struka i bokova i prošao kroz brojne transformacije: od delikatnih, tankih izdanja pedesetih, preko razigranih lančanih modela koji su krasili odeću šezdesetih, do onih „glasnih“ i upečatljivih u osamdesetima — uvek odražavajući duh vremena i prateći siluetu koju je valjalo oblikovati. Utelovljujući, u većoj ili manjoj meri, praktičnost i estetiku, kaiš je „oduvek“ bio tu ali poslednjih godina je izguran na marginu, a mesto pod svetlima reflektora zauzele su cipele i torbe. Dok je kaiš čamio u senci, gotovo sasvim zaboravljen, o it cipelama i torbama pisali su se šekspirijanski soneti ovenčani grandioznim epitetima. Međutim, modni točak se uvek okreće, i kaiš se, sasvim logično, vratio na scenu — ne kao sporedni detalj, već kao ključni akcenat celog outfita.

Premda je nemoguće odgonetnuti koji je tačno trenutak učinio kaiševe protagonistom svakog dobrog fit checka, svoj povratak na pozornicu ovaj modni detalj navodno duguje Belli Hadid. Jedna od najuticajnijih trendseterki današnjice prošetala je ulicama Tribece u junu 2022., noseći isprane sive farmerke opasane sa dva kaiša kontrastnih kopči, a isto to ponovila je i par meseci kasnije kombinujući udvostručene aksesoare uz ležerni boyfriend jeans. Iako su Y/Project, Prada i Martine Rose eksperimentisali sa ovim dovitljivim stilističkim trikom i ranije, a Bella je inspiraciju možda pronašla u muškoj Miu Miu kolekciji iz marta, tek je njena šetnja New Yorkom lansirala kaiševe u stratosferu poželjnih aksesoara. Modni članci brže-bolje raspisali su se o double beltingu kao o mikrotrendu u povojima — ali on je vrlo brzo prerastao tu kategoriju i postao mnogo više od toga. 

Uskoro, bio je svuda. Zajedno sa nostalgijom za eklektičnim Y2K stilom s početka milenijuma, kaiševi su postali sve upečatljiviji, dok je njihova utilitarna funkcija polako padala u drugi plan. Michael Kors u kolekciji je za jesen 2024 na haljinama i suknjama prošetao dvostruke klasične crne pojaseve, turska dizajnerka sa britanskom adresom Dilara Findikoglu u istoj sezoni je servirala hibrid dvostrukog kaiša i korseta, Junya Watanabe otišao je korak dalje i utrostručio kaiševe slažući ih od struka do kukova, a JW Anderson se poslužio “mimikrijom” i stopio kaiševe sa odećom.

Međutim, onda se stvar “otela kontroli”. U stilu Carrie Bradshaw koja je u jednoj Sex and the City epizodi (bez razloga) “opasala” svoje lepo isklesane trbušne mišiće, kaiš koji nije nužno u funkciji kaiša postao je glavna zvezda. Modna vizionarka Miuccia Prada u svojim Miu Miu i Prada kolekcijama za proleće 2025 dala je kaišu glavnu ulogu- od trompe l’oeil verzija, preko višestrukih lanaca nanizanih oko struka poput ogrlica do kožnih kaiševa opasanih oko golih stomaka bez ijedne funkcije osim one dekorativne. Da je kaiš “detalj” koji suvereno dominira modnom scenom finalno je potvrdio Daniel Roseberry u svojoj Schiaparelli 2024 couture kolekciji u kojoj je predimenzioniranu jaknu ukrašenu kopčama kaiša prebacio preko korseta u istom stilu. U modnim pričama za jesen 2025 višestruki kaiševi oko struka pistom su prošetali i u vizijama brendova Jil Sander, Simone Rocha, Max Mara, Dolce&Gabbana te Christopher Esber, a svoj doprinos iznova je dao i Schiaparelli pokazujući kako je reč o trendu koji je sve samo ne sramežljiv. Donedavno “nevidljivi” modni dodatak koji uzimamo zdravo za gotovo postao je jedan od najvećih trendova sezone. Ali zašto baš sada?

Društveni fenomeni poput nostalgičnih povrataka Y2K stilovima svakako su doprineli tome da revidiramo svoje mišljenje o kaiševima i prisetimo se koliko je zabavno bilo nositi ogromni kožni pojas na mini suknji niskog struka (ne znam, da li je zaista tako bilo?), ali njegova uloga, čini mi se, nije samo dekorativna. José Criales-Unzueta je u svom tekstu za Vogue pod nazivom “Are Belts the Secret Backbone of the Fashion Industry?”, objavljenom u aprilu 2024. godine, kaiševe nazvao “neopevanim herojima mnogih modnih brendova”. Taj uvid, uz dašak zaslužene poetičnosti koju kaiševi inače ne dovijaju, doneo je na temelju poprilično stabilnih prihoda koje kaiševi donose brendovima uz sjajne marže. Osim što svako u ormaru ima barem jedan klasični kožni kaiš, reč je o statusnom simbolu koji je lakše priuštiti od, na primer, cipela ili torbe, a sa svojom kopčom predstavlja mnogo decentniji način za nošenje logotipa nego što su napadni printovi ili pak ogromni amblemi na pamučnim majicama. Osim toga, premium kaiš fine izrade i kvalitetne kože detalj je koji će položiti test vremena u svakom smislu, kao izdržljivi modni predmet, ali i detalj čija estetika ne podleže promenjivosti u meri u kojoj se ona odražava na drugim komadima.

Čak i kada nije bio toliko primetan kao što je danas, kaiš je proizvod koji za brendove znači brojke. Donedavno sveprisutan Gucci GG Marmont kaiš sa ukrštenim zlatnim slovima G u zlatnoj boji, Valentino VLogo model, Hermès kaiš sa decentnim slovom H i Ferragamo model Gancini imaju jednu stvar zajedničku – osim što su najprodavaniji modeli na svetu, svi imaju kopču koja je instantno prepoznatljiva kao statusni simbol. Danas, kada je tržište luksuzne mode na klimavim nogama, možda je upravo kaiš slamka spasa za koju modne kuće nastoje da se uhvate. Detalj koji se uvek dobro prodaje, ali zašto se ne bi prodavao i još malo bolje? Zašto vam ne bismo preporučili da umesto jednog nosite dva?

Stavljajući kaiš pod svetla reflektora kao modni detalj koji više uopšte ne mora da bude funkcionalan, moda se nada da će da pridobije one koji su, poput mene ispred očevog ormara, mislili da nikome u životu ne treba više nego jedan. Kaiš danas nije samo dugačak komad kože koji sprečava neprijatne probleme sa odećom, a koji ćemo najčešće sakriti ispod džempera ne mareći mnogo za njegov izgled. Kaiš je detalj o kojem se pomno razmišlja – i to o više njih odjednom! Moda je kaišu oduzela puku utilitarnost i to je trenutak u kojem je postao uzbudljiv, svestran i poželjan. Ili barem – poželjniji. Ako je to metoda da na voz kaiševa koji se nose glasno, bez pravila i nanizanog poput nakita uskoče i oni koji su ga dosad ignorisali – OK, mi smo tu da konačno i njima pišemo sonete. Zaslužili su.