Iako ga često ignorišemo, da li je kaiš zapravo stub modne industrije?

Pre nekoliko nedelja, Vougove kancelarije su srdačno dočekale proslavljenog američkog dizajnera. Između mnogih off-the-record informacija, jedna od njih je bila da je posao sa kaiševima „procvetao“. Kategorija, navodno, raste 400% iz meseca u mesec. Ne treba biti stručnjak za business da biste shvatili da to označava ozbiljan posao. Kaiševi bi mogli biti nepravedno zapostavljeni heroji većine modnih brendova. Poslušajte me.

Pre Voguea, četiri godine sam radio kao dizajner kožnih proizvoda u pristupačnom luksuznom brendu. Jedna od mojih mnogih odgovornosti je bila dizajniranje kaiševa sa mojim šefom. Radili smo na kaiševima za muškarce i žene preko maloprodajnih i outlet kanala kompanije. (I sa četiri kolekcije godišnje napravili smo ih mnogo.) Kad sam prvi put počeo sa poslom, odbacio sam važnost kaiša kao malog sporednog zadatka koji me je ometao u glavnoj misiji izrade nekih sjajnih torbi. Godinu i nešto kasnije, shvatio sam koliko su ovi mali kožni kaiševi presudni za posao. Kaiševi donose zaradu. Služe kao „ulazna tačka“ za većinu modnih brendova (tako industrija naziva najjeftiniji predmet koji možete kupiti od nekog brenda), često su ekonomični i imaju visoke marže (što znači da nisu skupi za proizvodnju i mogu imati pristojnu cenu). Najvažnije od svega, svi ih nose. A velike su šanse da će vam, čak i ako ih inače ne nosite, jednog dana zatrebati.

Modni novinari na mnogim modnim internet stranicama često oduševljeno pišu o it-torbama. Volimo da se fokusiramo i na fantastičnu cipelu, čak i ako je nepraktična. Ali kaiševi nas ne interesuju ni približno toliko, mada je greška ignorisati ih.

Ako se možda sećate, look koji je otvorio debitantsku reviju Alessandra Michelea za Gucci 2015. bila je crvena bluza sa mašnom i kaišem sa duplim G logom – kaiš koji smo tada viđali iznova i iznova u godinama koje su usledile. Postao je takav statement da su dizajneri Egon Laba, Florentin Glémarec i Kévin Nompeix, prošle godine, nakon Michelea, sarađivali sa Gucci Vaultom, i nagovestili ga na svojoj modnoj reviji sa Gucci kaišem. Sada su u Gucciju stigli novi dani. Sabato De Sarno je izbrisao sve – osim kaiša sa dvostrukim G-om, koji se pojavio u looku kojim je otvorio reviju. Prepoznao je šta znači dobar aksesoar.

Kaiševi su najprefinjeniji način da nosite logo, za razliku od napadnih printova koji se ponavljaju i masivnih reči odštampanih preko grudi. I nije to samo Gucci: Hermès ima svoj poznati kaiš sa kopčom „H“, koji je posebno popularan na Upper East Sideu u New Yorku. Ferragamo ima Gancini, i iako se još nije pojavio na pisti Maximiliana Davisa, sigurno i dalje vlada u finansijskoj četvrti Manhattana – omiljen je među finansijašima koji ga nose sa mokasinama u paru. Tu je i eksperiment Danijela Leea u Burberryju. Gledajući dalje od klasične karirane šare za dodatno brendiranje, britanski dizajner je koristio viteški simbol na dezenima i džemperima, i – znate šta sledi – na golom torzu Kita Butlera, koji je zatvorio svoj drugi show u farmerkama sa naglašenim kaišem sa „viteškom“ kopčom.

Nemojte biti poput Andreje Sachs i ne gledajte na kaiševe sa prezirom. Oni možda i jesu samo dugački komadi kože, ali pokreću industriju. (I dok smo već ovde, ta dva kaiša kojima se Andrea podsmevala u toj sceni su, zaista, vrlo različita.)

Vogue.com