Kad zapravo postajemo odrasli? Evo što kaže nauka

Dugo se verovalo da se prefrontalni režanj (deo mozga zadužen za donošenje odluka i kontrolu impulsa) u potpunosti razvija tek oko 25. godine. To je, navodno, bila granica nakon koje postajemo „pravi“ odrasli. No to zapravo nije tačno. Reč je o mitu koji se godinama ponavljao, verovatno zbog starijih istraživanja u kojima su naučnici proučavali snimke mozga ljudi do 25. godine. Ali nije ni važno, čuli smo broj „25“ i prihvatili ga. Verovatno zato što je dobro zvučalo. Svi smo bili pomalo blesavi sa 23, zar ne?

Ako vas, međutim, zanima kad naš mozak zaista doseže određeni nivo zrelosti, nova studija (ne samo entuzijastični TikToker) mogla bi da ponudi prilično čvrst odgovor. Prema istraživačima sa Univerziteta Cambridge, koji su skenirali mozgove oko 4.000 ljudi u dobi od nula do 90 godina, mozak ostaje u adolescenciji sve do ranih tridesetih, kada dosežemo svoj „vrhunac“. Da, dobro ste pročitali: nismo potpuno odrasli dok ne navršimo otprilike 32 godine. Dobra vest za sve koji s 28 još uvek nemaju sve posloženo. Imate vremena!

U studiji objavljenoj u časopisu Nature Communications navodi se da mozak tokom života prolazi kroz pet širokih faza razvoja strukture, podeljenih na četiri ključne „tačke preokreta“ u kojima se njegova organizacija preslaže. „Dečji mozak“ traje od rođenja do prve prelomne tačke oko devete godine, kada prelazi u „adolescentsku“ fazu – razdoblje koje u proseku traje sve do 32. godine.

IMDb

„Rane tridesete donose prelazak neuronskih veza u odrasli način funkcionisanja“, piše Fred Lewsey sa Univerzitetu u Cambridgeu. „To je najduže razdoblje, koje traje više od tri decenije. Treća prelomna tačka javlja se oko 66. godine i označava početak faze ‘ranog starenja’. Konačno, faza ‘kasnog starenja’ nastupa oko 83. godine.“

Ispada da je ovo istraživanje prilično značajno. „Ovo je prva studija koja je uspela da prepozna glavne faze razvoja moždanih veza kroz ljudski život“, kaže dr. Alexa Mousley, Gates Cambridge stipendistkinja i voditeljka istraživanja, dodajući kako „te faze daju važan kontekst za razumevanje u čemu je naš mozak najbolji, ali i najranjiviji, u različitim razdobljima života.“

No nemojte se previše zanositi, to ne znači da odjednom postanete pametniji čim dosegnete magičnu brojku 32, koliko god bi neki od nas voleli da je tako. Tačnije bi bilo reći da se struktura mozga tada stabilizuje i da se nakon toga ne menja dramatično još narednih 30-ak godina. Prema istraživačima, to se poklapa s „zastojem u inteligenciji i ličnosti“ koje su zabeležile druge studije. Možda ipak nije tako sjajno?

Drugim rečima, počinjemo sve više da se držimo svojih uverenja. Što barem delimično objašnjava zašto ne možete da ubedite svoje boomer roditelje ni u šta kad jednom odluče šta misle. E pa, nauka je rekla svoje.

Vogue.co.uk