Novi film sa Juliane Moore i Sydney Sweeney podsetio me je zašto volim trilere

U poslednje vreme, Julianne Moore mi se smeši sa televizijskog ekrana češće nego inače – od hit filma The Room Next Door u kom me je očarala prošle godine, preko trenutno jedne od najgledanijih serija na Netflixu, Sirens, pa sve do novog trilera Echo Valley, glumica je radila na nekim zaista zanimljivim projektima. Nakon što me je oduševila u ulozi mistične Michaele, s uzbuđenjem sam upalila Echo Valley, novi film u kojem Moore glumi zajedno sa Sydney Sweeney.

Julianne Moore igra Kate, vlasnicu izolovanog ranča u Pensilvaniji, koja se suočava sa usamljenošću i finansijskim problemima. Razvedena je od zlovoljnog advokata (kog tumači Kyle MacLachlan), od kog je prinuđena da traži finansijsku pomoć kako bi svoj ranč i školu jahanja održala u životu, nakon smrti njene žene i poslovne partnerke. Očajna Kate utehu pronalazi u svojoj ćerki Claire (Sweeney), prijateljici Les (Fiona Shaw), koja nažalost živi daleko i životinjama koje žive na farmi. Claire je sve samo ne dete iz snova – napustila je studije kako bi se izlečila od bolesti zavisnosti, iz njenih usta retko izlazi nešto što nije laž i kada god se pojavi, donosi haos. Uprkos majčinim pokušajima, beskrajnoj ljubavi i podršci, uvek se iznova vraća starim lošim navikama, bilo da je to nasilan dečko ili droga.

© Atsushi Nishijima / Apple TV+

Sama postavka filma je poprilično jeziva, Katein dom deluje izolovano i hladno, toliko da gotovo možete da čujete škripu podova u kući koja je očigledno prevelika za jednu osobu. Ali čak ni kada je Claire tu, atmosfera ne postaje ništa toplija, jer ona uvek donosi loše vesti ili beži od još jedne nasilne svađe sa dečkom i ljudima koje smatra prijateljima. Najgore od svega je što ona ne može da pobegne od svojih demona ni metaforički ni bukvalno, ponekad dovodeći loše ljude iz svog života pravo na majčin prag. A kada oni pokucaju na vrata – dobro, više zalupaju – gledaoca podilaze žmarci, jer ove situacije deluju isuviše realno, ostvarivo i bolno, a sumnjam da bi iko od nas znao kako da adekvatno reaguje.

Kroz buran odnos između majke i problematične ćerke, onaj koji kombinuje neiscrpnu ljubav za beznađem, jer je Kate duboko svesna da je učinila sve što je bilo u njenoj moći kako bi pomogla Claire. Ovaj film postavlja pitanje koliko daleko smo spremni da idemo zbog ljubavi i da zaštitimo osobu koju volimo. Claire se pojavljuje u majčinoj kući sa beživotnim telom u prtljažniku, moleći je za pomoć – i tada se i Kate i gledaoci nalaze u raskolu, jer je prvi majčinski instinkt pomoći svom detetu, ali pitanje je kada to odlazi predaleko? Gde treba povući crtu? Dok sam gledala kako ova nepoželjna situacija poput živog peska Kate vuče dublje i dublje ka dnu, uhvatila sam se kako ovlaš preispitujem vlastite moralne vrednosti i ono što smatram prihvatljivim, jasno shvatajući da na to pitanje mogu da odgovore samo majke. Ovo je klasičan triler koji donosi nesavršene likove i u centar pažnje stavlja osećaj napuštenosti i gledaočeve lične demone, kroz radnju koja je dovoljno realna da možete da zamislite da se dešava i vama.

© Atsushi Nishijima / Apple TV+

Echo Valley podsetio me je zašto volim trilere, žanr koji u meni izaziva jezu zato što osvetljava tamniju stranu stvarnosti. Iako se verovatno neće naći među najboljim filmskim ostvarenjima – u ovom žanru je konkurencija visoka – ovo je napet triler čiji rasplet ćete s radoznalošću da očekujete. Iako je radnja uglavnom nepredvidljiva, gluma je ta zbog koje ovaj film vredi pogledati. Julianne Moore uspeva da unese dubinu i složenost u lik koji bi inače možda delovao nedovoljno razrađeno, dok Sydney Sweeney briljira u ulozi svoje haotične junakinje. Ipak, film zaista zablista tek kada se njih dve nađu zajedno u kadru – jer je njihova međusobna dinamika istinski upečatljiva, a na momente i srceparajuća. Verovatno najbolja i jedna od najstrašnijih scena u filmu je svađa između majke i ćerke, u kojoj Claire pokušava da iskoristi sve svoje manipulativne taktike kako bi majku prisilila da joj da novac (ponovo). Scena se izdvaja zbog sirovih emocija koje preplavljuju prostoriju, ali i zato što savršeno oslikava njihovu dinamiku na kojoj čitav film i počiva.

Uprkos uzbudljivoj postavi i odličnom izvođenju dve žene u središtu radnje, Echo Valley nije veliko filmsko ostvarenje čije ime će odzvanjati galantnim salama u sezoni dodele nagrada. Međutim, reč je o poprilično kratkom i uzbudljivom filmu koji će vam držati pažnju i obojiti jedno popodne ili nedeljno veče klasičnim zapletima i preokretima po kojima prepoznajemo trilere.