Generacija Z izabrala je svoju, neočekivanu, feminističku ikonu

Tinejdžerka u dečačkoj odeći, hrišćanska mučenica iz petnaestog veka. Zendaya u Versace oklopu na Met Gali 2018. godine. Androgini idol Chloe Sevigny sa walkmanom na konopcu omotanom oko kostima Jovanke Orleanke na našem tinejdžerskom Tumblr feedu, ili Fiona Apple fotografisana od strane McNallyja. Godine 1999. bila je to Milla Jovovich sa odvažnom frizurom i rumenim obrazima. Videi koji raspravljaju o životu Jovanke Orleanke pod hashtagovima “istorija” i “mentalno zdravlje” pojavljuju se na TikToku. Devojke se snimaju kako plaču misleći na njenu smrt. A nedavno je Baz Luhrmann najavio da će režirati biografski film o njenom životu, čime će njen status romantične junakinje popularne kulture biti zacementiran. U raskošnom oklopu, držeći mač promena, Jovanka Orleanka postaje zaštitnica generacije Z. Morbidnost, često otpisana kao područje gotike, sada je u prvom planu naše celebrity kulture. Opsednuti smo mladim mučenicima. Kako je još Charlie Fox opisao u This Young Monster, da bi poznata ličnost postigla besmrtnost, mora “da živi brzo, umre mlada i ostaviti lepo telo”.

Zendaya, Photo by Theo Wargo/Getty Images for Huffington Post

Rođena tokom stogodišnjeg rata između Engleske i Francuske, Jovanka Orleanka je sa trinaest godina počela da ima vizije. Te vizije su tumačene kao znak od Boga, a samo nekoliko stotina godina kasnije, Jovanka Orleanka postaje: katolička svetica koju je Katolička crkva osudila kao jeretkinju; junakinja republikanaca i monarhista, Vichyja i Pokreta otpora, desnice i levice. Stvarno je teško, čak i nemoguće biti ikona svih strana, i još bitnije – svih suprotstavljenih strana.

To je delimično zato što je stvarna Jeanne d’Arc bila toliko kompleksna i neuhvatljiva ličnost. Njene poruke sa neba bile su krajnje individualne i specifične: samo ona, i niko drugi, mogla je da spasi Francusku od Engleza i dovede pravog kralja na krunidbu. Poznajemo je kao Jeanne d’Arc tj. Jovanku Orleanku, ali ona nikada nije koristila to ime: sebe je nazivala Jeanne la Pucelle tj. Ivana Devica. Ta reč je tada označavala njen status, da nije udata, da je starija od deteta, ali da još nije žena. Ona prava, iskonska Jeanne d’Arc nije jednostavno uklopiva kao feministička ikona ženskog jedinstva ili demokratskih prava. Postigla je ono što je trebalo da bude nemoguće za osobu njenog pola i društvenog statusa u Francuskoj, u 15. veku. Ali za njene savremenike njen uspeh nije dokazao da su prepreke (tada) pola i društvene klase pogrešne, već da njena inspiracija nije sa ovog sveta, već je dolazila sa nekog višeg mesta, bilo iz raja ili iz pakla.

Kako bi nam bila jasnija uloga Jovanke Orleanke danas, moramo se upoznati sa jednom drugom snažnom ženom, Kristinom iz Pizana (Christine de Pizan). Christine je bila srednjovekovna feministkinja i prva profesionalna književnica, jedina (donekle) cenjena u to mračno, srednjovekovno doba. Njena dela često su isticala prava i sposobnosti žena, kritikujući mizoginiju u tadašnjoj književnosti i društvu. Najpoznatija je po delu Knjiga o gradu žena (Le Livre de la Cité des Dames), u kojem prikazuje žene kao dostojne poštovanja i hvali njihovu mudrost, snagu i hrabrost. Ova knjiga smatra se jednim od prvih feminističkih tekstova.

Photo: Albert Lynch, Jeanne d’Arc, Wikimedia Commons

Christine de Pizan ima značajnu vezu sa Jeanne d’Arc jer je bila jedna od prvih koja je prepoznala njenu istorijsku i simboličku važnost. Christine je napisala Pesmu o Jovanki Orleanki (Ditié de Jehanne d’Arc), odajući počast njenim vojnim uspesima i izražavajući divljenje njenoj hrabrosti i vođenju u borbi protiv Engleza tokom Stogodišnjeg rata. Bila je to poslednja Christineina poznata pesma, a takođe je i jedno od prvih književnih dela koje je proslavilo Jovanku. Njena pesma odražava koliko je Jovanka inspirirala ljude tog doba, ali i važnost koje su oba lika imala u kontekstu ženskih prava i borbe protiv rodnih stereotipa. Mogla bih da zaključim da nije bilo Christine, ne bismo znali za Jeanne d’Arc, a to bi uveliko uticalo na njeno mesto u kulturi danas. Nekako ne mogu da ne primetim da je moralo biti tako, da je iza jedna snažne žene morala da bude druga snažna žena. S godinama, Jeanne d’Arc je takođe prikazivana kao Amazonka, jedna od devičanskih ratnica iz grčke mitologije ili kao personifikacija herojskih vrlina: čednosti, pravde i hrabrosti u jednom idealnom primeru.

A kada je stigao prvi talas feminizma, tražio je inspiraciju u istorijskim figurama, posebno se povezujući sa Francuskinjama ili istaknutim ličnostima Francuske revolucije. Taj odlazak u francusku prošlost i istoriju došao je do Jeanne d’Arc. Sarah Moore Grimké, istaknuta američka sufražetkinja prevela je njenu biografiju i tako Ameriku upoznala sa ovom izuzetnom ženom. Jeanne d’Arc je tada bila feminističko lice sa postera širom sveta, od Evrope do Amerike. Ona se povlačila i vraćala na spotlight feminističke scene kroz ceo dvadeseti vek.

@broski_mikrob You people need to get a brain #joanofarc #thesmiths #morrissey ♬ I love Morrissey – Sally the Phantom

Ali šta se desilo sada, da je opet u fokusu, ovog puta generacije Z? Krenula bih od očitog, reprezentacije i šta ona predstavlja. Jeanne d’Arc oblačila se kao muškarac. Ošišala je kosu i borila se na bojnom polju. Izašavši iz tradicionalne uloge koja je bila predviđena za žene, utrla je put ženama da izađu iz okvira svojih ograničenih rodnih uloga i sudeluju u društvu na način na koji su to do tad imali privilegiju samo muškarci. Njeni postupci su inspirisali žene da budu moćne, da zahtevaju pravo glasa, učestvuju u sektorima kojima su dominirali muškarci, postanu političarke i poslovne žene, budu obrazovane kao ravnopravne i biraju sopstvene sudbine (verovatno nije uopšte imala pojma da će feminizam crpiti inspiraciju iz nje).

Stalni tok promena u identitetu Jeanne d’Arc govori više o našoj sklonosti mitologiziranju sebe nego o bilo čemu istinitom u vezi sa njenim kratkim, tragičnim životom. Ona je prazno platno na koje miliona mladih žena mogu da projektuju svoju romantičnu viziju sebe, plemenite u svojoj patnji i koje (metaforički) umiru za neki cilj, baš poput nje. Istovremeno, Jeanne d’Arc ostaje večni simbol feminističke akcije.