Kako je uopšte izgledao Loewe pre Jonathana Andersona?

Kada vesti o odlascima i dolascima kreativnih direktora velikih modnih kuće počnu da se vrte novinskim napisima, modnu scenu obično zaogrne „Televisa Presenta“ atmosfera, hodnike ispune šuškanja i nagađanja, a uzbuđenja neretko prate zapleti dostojni najgledanijih meksičkih sapunica. Jedno od takvih šuškanja, koje se žustrim internetskim raspravama komeša već neko vreme, a sada odzvanja sve glasnije, jeste da će Mariju Graziju Chiuri, koja je na poziciji kreativne direktorke u Dioru, uskoro zameniti Jonathan Anderson, irski dizajner kojem neretko dodeljuju laskavu titulu „najboljeg dizajnera generacije“, a koji kormilo modne kuće Loewe drži od 2013. godine.

U vremenu kada kreativni direktori opstaju na svojim pozicijama toliko kratko da ni ne uspeju da ostave značajan trag, Anderson je na čelu Loewea više od jedne decenije. Sklon inovacijama i ekperimentima, sa svakom novom kolekcijom je donosio paletu svežih i neočekivanih ideja, sa podjednako besprekornom egzkucijom, toliko da verovatno niko ko je iole pratio njegovo modno delovanje nikada nije pomislio da je postao zamoran ili predvidljiv. Od sapuna na kanapu koji zaista miriše poput stabla paradajza kada ga zaliješ u letnji suton, jakni koje se čine kao da su „izrezane“ iz neke video igre, ekscentričnih cipela koje kad obujete imate osećaj da ste stopalo gurnuli u kesu dečjih balona, torbica koje izgledaju poput skroz realistične školjke ili pak haljina koje lelujaju kroz vazduh prkoseći gravitaciji, Anderson je u Loewe ušio neverovatnu dozu dovitljivosti i mašte, redefinišući pritom šta danas znači luksuz.

Bogatu tradiciju Loewea, u čiji je DNA ugravirana minuciozna zanatska izrada, spojio je sa uzbudljivim saradnjama, svežom perspektivom, svojim umetničkim nervom i funky estetikom kao i odvažnošću koja ne preza ni pred čime, pa čak i da najluđe ideje pokuša da sprovede u delo – sve je to zaslužno za uspon španske etikete sve do samog vrha liste najpoželjnijih brendova današnjice. Međutim, osim munjevitog uspona Loewea, ono što se takođe dogodilo jeste da su poslednjoj dekadi vizualni identitet brenda i vizija Jonathana Andersona toliko srasli da je nemoguće ne pitati se: Kako će izgledati Loewe ako Anderson zaista napusti poziciju kreativnog direktora? Ili, ono što je možda još i intrigantnije: Da li se iko seća kako je izgledao Loewe pre Andersonove ere?

Premda se Andersonovim savremenicima (ili barem meni, izvinjavam se) čini potpuno logičnim da ga postavimo ovako nonšalantno, uporno izjednačavanje Andersona i Loewea moglo bi da bude shvaćeno i kao puka ignorancija. Naime, Loewe je jedna od danas najstarijih modnih kuća u Evropi i najstarija pod kapom LVMH-a. Njegova priča započela je još davne 1846. godine kada je zajednica španskih zanatlija u ulici Lobo, užurbanoj ulici u samom srcu Madrida, otvorila vrata radionice za izradu kožnih proizvoda. Već u samim počecima vredna radionica izrađivala je torbice, novčanike, tabakere i kutijice za nakit, ali tek kad joj se 1872. pridružio nemački majstor za obradu kože Enrique Loewe Roessberg, dobila je današnje ime – Loewe, tačnije E. Loewe.

Zbog pedantnosti i kvaliteta, koji je Loewe beskopromisno preneo u svaki svoj komad, postao je miljenik aristokratije među kojima je bila i španska kraljevska porodica koja je Loeweu dodelila kraljevski patent. Bio je to trenutak nakon kojeg je Loewe započeo svoju špansku ekspanziju. Godina 1939. označila je još jednu prekretnicu. Pod palicom renomiranog arhitekte Francisca Ferrera Bartoloméa, Loewe je otvorio svoju prodavnicu u ulici Gran Vía u centru Madrida, a ono što je butik izdvajalo od ostalih bili su veliki polukružni prozori sa raskošnim zavesama koji su služili poput izloga, istovremeno diskretno zaklanjajući pogled sa ulice. Teatralni izlozi sa umetničkom notom menjali su se svake sezone, a prolaznici su sa nestrpljenjem iščekivali kako će izgledati. U svom butiku u Barseloni, Loewe je tu tradiciju zadržao sve do danas.

Kako bi započeo put svoje modernizacije, Loewe započinje saradnju sa modnim dizajnerima šezdesetih godina kada, osim kožnih proizvoda, kreće da proizvodi i ready-to-wear liniju. Godine 1985. udeo u Loeweu kupuje LVMH, brend započinje svoju internacionalnu ekspanziju, a nekoliko godina kasnije sprovedena je i potpuna akvizicija brenda od strane LVMH-a. Pre nego što je Jonathan Anderson, u svojim kasnim dvadesetima, stigao na poziciju kreativnog direktora, tu funkciju su u Loeweu imala tri dizajnera: Narciso Rodriguez, José Enrique Oña Selfa i Stuart Vevers. Sve vreme Loewe je ostao veran majstorskoj izradi kvalitetnih kožnih komada, a estetika brenda menjala se u skladu sa vremenima i trendovima.

U želji da Loewe približi mlađoj generaciji, Rodriguez, koji je pažnju javnosti privukao atipičnom venčanicom za Carolyn Bessette-Kennedy, posebno se fokusirao na ready-to-wear, a njegova estetika bazirala se na rafinisanom minimalizmu, preciznom krojenju i čistim linijama održavajući zeitgeist devedesetih godina. Nakon što se poslednji put poklonio publici u oktobru 2000. godine, njegovu poziciju preuzeo je José Enrique Oña Selfa koji je u Loewe doneo ponešto teatralniji pristup, dramtičnije siluete i raskošnije teksture. Iako često hvaljen zbog svoje kreativnosti, Oña Selfa je neretko bio kritikovan da je njegova vizija suviše avangardna za Loewe čija publika, verovalo se, kod španskog brenda ceni njegov suptilni luksuz. Njega je pak zamenio Stuart Vevers koji je na poziciju stigao 2008. i ulogu kreativnog direktora imao sve do 2013. i početka ere Jonathana Andersona. Vevers je nastojao da modernizuje Loewe zadržavajući snažnu povezanost sa tradicijom, modeli Amazona i Flamenco sa njegovim redizajnom su postale ikonične Loewe torbe, a svojim odvažnim bojama i savremenim siluetama popločao je put viziji koju će Anderson početi da plete sa svojom prvom kolekcijom za Loewe 2014. godine. Modna kuća sa tradicijom dugom gotovo 180 godina danas je nezamisliva bez Jonathana Andersona. Za Loeweom je duga prošlost, mnogo duža od deset godia, a jedino što sada možemo je da čekamo i vidimo kakvu će priču ispisati budućnost.