Jonathan Anderson debitovao je za Dior

Desila se i jedna od najiščekivanijih revija ove godine: Jonathan Anderson debitovao je za Dior u Hôtel des Invalides u Parizu. Dok su pristizale zvanice kao što su Luca Guadagnino, Daniel Craig, Josh O’Connor, Donatella Versace, Roger Federer, Sabrina Carpenter, Pharell Williams, i poslednji, per ususal, Rihanna i A$AP Rocky, svi od glave do pete obučeni u Dior lookove, bilo je evidentno da je pred nama kolekcija o kojoj će se pričati sve do nekog sledećeg debitovanja – Glenna Martensa za Maison Margielu u julu ili Matthiewa Blazyja za Chanel u oktobru. Naime, nakon što je sredinom marta saopšteno da napušta Loewe, pred Andersonom je bio ambiciozan zadatak: da oživi staru slavu Diora, dizajnirajući sve tri kolekcije modne kuće: mušku, žensku i onu couture. 

Modni počeci novih kreativnih direktora mogu biti žestoki (setimo se samo Michela za Valentino ili, decenijama ranije, Toma Forda za Gucci), ali modna je publika bila naklonjena Andersonu i pre nego što je videla kolekciju (pa čak i pozivnicu u obliku porcelanskog tanjirića s tri jajeta). Znali smo šta možemo da očekujemo: dizajnerovu avangardu i ležernost na jedan uglađeniji, diorovski način. I zaista, bio je to Jonathan koga volimo – ali sa mašnom oko vrata, onaj koji sada velike, dekonstruisane cargo bermude nosi uz skrojeni sako ili kariranu košulju, a moderni jeans kombinuje s retro prslucima.

Enterijer je bio nalik galeriji: s lakiranim parketom, toplim zidovima i samo dve male slike mrtve prirode Jean-Baptiste-Siméon Chardina. Anderson je prostor nazvao „skromnim, ali prelepim“, označavajući svesnu suprotnost današnjim pretencioznim pistama. Usledila je kolekcija kao dijalog između buntovne opuštenosti i duboko ukorenjenog Diorovog klasicizma. Anderson je svoju zaigranu slobodu suprotstavio formalnim kodovima modne kuće, dopuštajući da napetost – a ne harmoniji – da vodi svaku siluetu. Kragne su otelotvorile tu dvostrukost: s jedne strane precizno zakopčane i oblikovane, s druge strane neuredno podignute, kao da su uhvaćene u pokretu. Pantalone su se kretale između ležernih, gotovo pidžama-mekih formi i strogo krojenih modela sa visoko podvrnutim nogavicama, naglašavajući dizajnerovu opsesiju kontrastom.

U samom srcu kolekcije, jedan neočekivan trojac – besprekoran prsluk, oštro ispeglana košulja i široke farmerke – koji je suprotstavio savršeni red Savile Rowa opuštenosti uličnog stila, sažimajući suštinu kolekcije u jedan outfit.

Čak ni aksesoari nisu sledili pravila: neki su kravate nosili pravilno zavezane, dok su druge bile obrnuto uvezane, pozivajući na dvostruki pogled. Siluete su takođe zaobišle očekivanja – preveliki mantili prekrivali su usko krojene pantalone, da bi se potom prešlo na skulpturalne sakoe uparene sa širokim nogavicama koje su se vukle po podu. Odabir tkanina podsećao je na viktorijansku književnost – gusti twill i faille su asocirali na romane iz 19. veka, ali ih je Anderson obojio kiselim, pop tonovima, kao da je džemper engleskog školarca potonuo u neonsku boju. Ultra-skraćeni prsluci, gotovo poput muzealnih artefakata, bogato izvezeni, koketirali su s prošlošću dok su odlučno koračali u sadašnjost.

Nedeljama pre revije, Anderson je započeo ovaj vizuelni dijalog: objavio je fotografije Andyja Warhola sa Lee Radziwill i Jean-Michelom Basquiatom, sa Dior logoom, i teaser video sa Kylianom Mbappéom: jasni signali da će ova kolekcija postaviti visoku umetnost i popularnu kulturu na istu ravan.

Sa 67 modela, Anderson je balansirao između skromnosti i smelosti, klasične strogoće i izmeštene opuštenosti. Svedena scenografija učinila je svaki ovaj gest vidljivim, a odeća je time još više dolazila do izražaja – dokaz da dualnost, a ne kompromis, može biti najmoćniji oblik savremenog luksuza.

Photo: Gorunway.com