Kako je John Green uticao na razmišljanje cele jedne generacije

Pre nekoliko dana me je prelistavanje široke zbirke serija i filmova na Netflixu, među kojima nisam mogla pronaći ništa što mi se u tom trenutku gledalo, dovelo do razmišljanja o filmovima koji su obeležili moju adolescenciju, poput The Perks of Being a Wallflower i LOL (kritičari ovog filma zasigurno nisu bile devojčice u tinejdžerskim godinama!). Tako sam se prisetila čitave pomame za filmovima o odrastanju u kojima bar jedan od glavnih likova ima neku retku, neizlečivu bolest. Za mene, a verovatno i većinu mojih vršnjaka, sve je počelo od The Fault in Our Stars, knjige Johna Greena koja je kasnije ekranizovana. Roman i film o mladom paru obolelom od raka dostigli su ogroman uspeh, a slične teme počele su da obuzimaju bioskopske repertoare i police u knjižarama. U to vreme, s melanholijom smo se suočavali tako što smo je romantizoval kroz muziku, filmove, knjige i objave na društvenim mrežama. Da li je to bilo dobro za naše mentalno zdravlje? Rekla bih da ne, ali, kako kažu, you had to be there.

Za Johna Greena sam saznala i pre nego što su sve društvene mreže preplavili crni i beli oblaci sa natpisom Okay? Okay., nakon neverovatnog uspeha The Fault in Our Stars. Ne zato što sam bila neverovatno hip, nego zato što sam na poklon dobila knjigu sa police bestselera, Looking For Alaska, koja je za mene tada bila najbolja knjiga na svetu. Čak i danas mi je teško da opišem sva osećanja koja je taj roman probudio u meni. Recimo samo da sam se uz njega i smejala i isplakala kao kišna godina, pročitala ga tri puta, a tokom odrastanja sam donela podsvesnu odluku da baš ja moram da se ponašam kao Alaska Young – što sam, naravno, zaključila tek kad sam se knjizi vratila nakon skoro 10 godina. Iako toga tada nisam bila svesna, Alaska me je oblikovala, razvila moju ljubav prema belim radama i plavom laku za nokte, ali i neke pomalo toksične osobine s kojima sam se godinama borila kako bih ih iskorenila.

Alaska je bila tragičan lik s kojim ne mislim da mlade devojke treba da se poistovećuju, ali bila je samo jedna od likova kroz koje smo romantizovali ne samo melanholiju nego i probleme s mentalnim zdravljem. John Green je zapravo imao tendenciju da piše ženske likove koji odgovaraju manic pixie dream girl arhetipu. Naravno, njegov cilj je bio da prikaže kako je njih lako videti samo kao lepotice, predmet požude i zavisti njihovih vršnjaka, dok su one zapravo bile mnogo više od toga. Čitajući iz ugla naratora, koji je najčešće bio dečko do ušiju zaljubljen u njih, odnosno u ideal koji su povezivali s njihovim likom, ni čitalac nije iz prve mogao da istinski razume Alasku, obilje Katherina ili Margo Roth Spiegelman. Baš kao i oni, i mi smo ih videli kao prelepe i pametne devojke kojima smo se divili, a bilo je potrebno da prođe mnogo godina odrastanja pre nego što smo zaista razumeli njih i istinsku genijalnost Johna Greena.

Paper Towns, Twentieth Century Fox Film Corporation

Mislim da se Hazel Grace iz romana The Fault in Our Stars po tome razlikovala od drugih Greenovih junakinja. Ona je našla dečka koji ju je zapravo razumeo i cela čar ove priče jeste u tom razumevanju i njihovoj iskrenoj ljubavi koja je iz njega proistekla. Nisam prava osoba da govorim o tome koliko i za koga je romantizacija bolesti u ovom romanu bila problematična, ali meni se tada dopala činjenica da za Johna Greena nijedna tema nije bila tabu, što se kasnije ispostavilo kao jedna od osobina po kojima se generacija Z razlikuje od prethodnih. Da, ova priča je bila neverovatno srceparajuća, ali mi smo je kolektivno oberučke prihvatili. S obzirom na to da je ova knjiga prodata u 23 miliona primeraka širom sveta, pretpostavljam da je John Green nešto uradio kako treba.

John Green je ubrzo postao neka vrsta književnog celebritija, ja i mnogi moji vršnjaci smo s nestrpljenjem iščekivali svaki novi roman, koje smo upijali u jednom danu. Nakon The Fault in Our Stars, ekranizovani su i Paper Towns i Let it Snow, dok je Looking For Alaska dobila seriju – koju nisam pogledala, jer nisam mogla da dopustim da mi tuđa interpretacija ruši sliku koju u svojoj mašti čuvam godinama kao dragocenost. Prošle godine izašla je i serija Turtles All the Way Down, adaptacija istoimenog romana. Iako ne mislim da i jedan ovaj film ili serija uopšte može da parira knjigama na kojima su zasnovani, svakako svedoče o neverovatnom uticaju Johna Greena na kulturu i omogućili su da pisac zasluženo dopre do brojnije publike.

The Fault in Our Stars, Twentieth Century Fox Film Corporation

Međutim, mislim da je veliki deo uticaja Johna Greena vezan za to što su njegovi romani stigli u pravo vreme. Kada sam kasnije, nekoliko godina nakon sveopšte pomame za ovim romanima, entuzijastično predlagala i knjige i filmove mlađoj sestri i bratu, bila sam iznenađena, jer na njih nisu imale isti efekat. Štaviše, ne samo da nisu pročitali više od jednog poglavlja Looking For Alaska, nego nisu pogledali ni filmove. Pomislila sam da mi prosto ne delimo ista interesovanja, što je sasvim normalno, ali zatim sam shvatila da ni sam John Green više ne piše romane o odrastanju za mlađe generacije, već se posvetio publicistici.

Tako dolazimo do prve knjige Johna Greena koju (još) nisam pročitala, a to je The Anthropocene Reviewed: Essays on a Human-Centered Planet. Ova zbirka eseja objavljena je 2021. godine i kao većina Greenovih knjiga do sad, dobila je mnoštvo pozitivnih recenzija. Da je John Green odrastao sa svojom publikom i knjigama prati naše interese, koji se sasvim prirodno menjaju, potvrđuje i to što je njegova najnovija knjiga Everything Is Tuberculosis: The History and Persistence of Our Deadliest Infection, koja je objavljena ove nedelje, možda savršeno štivo za sve sada odrasle čitaoce, koji su kao tinejdžeri uživali uz Greena. Na neki način, reč je o prirodnoj gradaciji – John Green odavno svoj rad posvećuje skretanju pažnje na teške bolesti, a u svojoj novoj knjizi kroz istinitu priču o čoveku kog je upoznao 2019. godine čitaocima pojašnjava istoriju tuberkuloze. Naravno, Greenovi najverniji fanovi već znaju da pisac gaji strast prema deljenju znanja, jer već godinama sa svojim bratom snima edukativne emisije na YouTubeu.

Prisećajući se velikog uticaja koji je ovaj pisac imao na mene tokom odrastanja, odlučila sam se da je vreme da se vratim njegovim delima. Iako su žanrovski drugačije, ako mi se nove knjige Johna Greena dopadnu barem u pola kao njegove prethodne, biću izuzetno srećna. A naravno, u slobodno vreme ću se verovatno podsetiti i svojih starih favorita. Ko zna, možda otkrijem neke nove detalje koje do sada nisam primetila.