Jelly Shoes - kako su omražene cipele iz detinjstva postale simbol luksuza?

Ima nečeg neobičnog u osećaju nostalgije. Sa protokom vremena, čak i one nekada mrske stvari postaju simpatične. Naša srca drhte pred prizorom izbledelih fotografija sa albuma, a naša tela su preplavljena tom neobjašnjivom mešavinom čežnje i melanholije, i tako neguju iluziju proteklih dana kao mesta gde je vladala samo idila, a brige su bile samo koncept koji tek treba da spoznamo.

U svojim romantičnim vizijama detinjstva, skoro uvek stojim na kamenoj plaži umazana sladoledom i raščupane kose, i nosim jelly shoes na nogama. To je neobično, jer to nisu cipele mojih snova. Iako danas, kada ih pogledam, moj um počinje automatski da vrti filmove o bezbrižnosti i sreći, tek kada potonem malo dublje u svoje maštanje o rajskom detinjstvu, setim se da su mi te plastične sandale beskrajno išle na živce. Naime, klizava i vlažna stopala nisu bila melem za dobro raspoloženje ni tada. I sva ostala „letnja“ deca su se tako osećala.

U vreme mog odrastanja krajem osamdesetih (i ako me sećanje dobro služi početkom devedesetih), jelly shoes su bile modni simbol letnjeg raspusta na jadranskoj obali, a u našem delu sveta proizvodili su ih Jugoplastika i Borovo, nekadašnji stubovi jugoslovenske industrije. Najpopularniji model bio je onaj sa simpatičnim imenom „trik-traka“, mada ih je zapravo bilo pregršt, a mogle su da se kupe po ceni od pet eura. Danas bi svakako koštale više, ali cena bi im, imajući u vidu sve promene koje su se dogodile, i dalje bila veoma pristupačna. Ali možda je ta konstatacija takođe zabluda. Jer danas dizajn koji smo nosili nekada više ne postoji, a slične verzije su daleko od onoga čega se sećamo iz vremena školskog raspusta na letovanju sa bakom.

Anna Brewster 2023, Getty Images

Iako se istorija ne seća tačnog porekla jelly cipela, veruje se da one datiraju iz vremena posle Drugog svetskog rata kada su proizvođači počeli da koriste plastiku u zamenu za kožu koja je nedostajala na tržištu. Ulaskom plastike u široku upotrebu, doživele su uspon tokom pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka, a slavne dane popularnosti doživele su se početkom osamdesetih kada je Preston Haag Sr, bivši bankar koji je tražio novu karijeru, naleteo na njih dok je putovao u Južnu Ameriku. U Brazilu ih je tada proizvodila kompanija Grendene, a Preston Haag Sr. sklopio je sa njom ugovor koji je definisao distribuciju na tržištu SAD-a pod imenom Grendha shoes. Duhoviti preduzetnik je u njima video novi modni must have za kupce sa dubljim džepom, a neke od stilova potpisali su i Thierry Mugler, Dorothee Bis, Jean-Paul Gaultier i Fiorucci.

Stilovi su se menjali svakih šest meseci kako konkurencija ne bi stigla da ih iskopira, a Preston Haag Sr. je Grendha shoes reklamirao i u Vogueu 1985. gajeći nadu da će sandala od mekane plastike završiti u sazvežđu high fashiona. Ali taj status nije dugo potrajao, a zbog svojih svojstava model je izgubio na vrednosti i završio u niši pristupačne obuće koja je koštala pet dolara (a ponekad i manje). Iako je Prestonova ideja bila da Grendha shoes započnu svoj život i nastave da budu percipirane kao luksuzni modni dodatak, istorija ih je upamtila kao cenovno pristupačnu i estetski diskutabilnu cipelu namenjenu praktičnijem hodanju kamenim plažama.

The Row Pre-Fall 2024, Courtesy of The Row

Međutim, istorija je (ponovo) pokazala da je Haag nažalost samo živeo na pogrešnom mestu u pogrešno vreme. Dobro, možda ne na pogrešnom mestu, ali u pogrešno vreme svakako. Jer se njegova želja da od jelly shoes napravi luksuzni komad obuće na kraju ostvarila. Na talasu nekada omražene obuće koja je ušetala u high fashion nišu, predvođena Crocs cipelama, dojahale su i jelly sandale. Iako su sa njima eksperimentisala brojna dizajnerska imena poput Simone Rocha (u kolekciji za proleće 2018.) ili pak Jean Paul Gaultier (u kolekciji za proleće 2019), najviše je pažnje privukla verzija italijanske modne kuće Gucci koji je nostalgični stil iz devedesetih učinio luksuznim modnim predmetom. Pod imenom Double G Rubber Sandals Gucci je lansirao nekoliko različitih boja, a pažnju publike privukla je cena od gotovo 500 američkih dolara. Modna kuća ih je od tada proizvodila u raznim materijalima i bojama, uglavnom od gume. Kao što to obično biva sa modom koja vremenom doživi prelaz iz pristupačne u luksuznu, i cena Gucci sandala je neko vreme sablažnjavala javnost, a onda je polemici došao kraj. Ali to nije označilo kraj uspona jelly sandala na putu do zvezda. Svoju verziju plastične cipele u pre-fall 2024 kolekciji lansirao je i The Row, a cipele modela Mara zabljesnule su cenom od 990 eura. Da li se prodaju? Ne znamo. Ali Preston Haag Sr. je svakako dobro procenio da jelly može da uskoči u nišu luksuza. Samo što to očigledno nije moglo da se dogodi osamdesetih.