Pogledala sam film koji mnogi smatraju vrhuncem Clooneyjeve karijere

Jay Kelly. Zvuči kao Brad Pitt. Tom Cruz. Johnny Depp. Ili George Clooney, koji ga i igra u novom filmu Noaha Baumbacha, trenutno jednom od najgledanijih na Netflixu. Iako bih to prvo pomislila, u stvarnom životu, Clooney nije previše sličan Kellyju, holivudskoj zvezdi u šezdesetim koja preispituje sopstvene izbore, lični i emotivni danak slave. Za početak, nema odraslu decu koju je zanemarivao veći deo života, a u industriji se probijao na nešto drugačiji način. Ipak, i ova uloga i film deluju kao da su krojeni baš za njega, ne samo po izgledu i godinama, već i po načinu na koji se njegov lik kreće kroz život, sa prepoznatljivim šarmantnim poluosmehom koji poručuje da ništa ne shvata toliko ozbiljno.

Premijerno predstavljen na Filmskom festivalu u Veneciji, Jay Kelly je u osnovi road movie, što na samom početku može delovati iscrpljujuće – i zaista jeste dok ne povežete sve niti. Kada sazna da njegova ćerka Daisy (Grace Edwards), planira poslednje dve nedelje leta da provede putujući po Francuskoj i Italiji sa prijateljima umesto kod kuće s njim, Jay u poslednjem trenutku odlučuje da je prati. Smrt reditelja koji ga je prvi otkrio, učinila je da oseti hladan dodir prolaznosti, a uz to, nagrada za životno delo koju treba da primi u Toskani predstavlja idealan izgovor za put. Sa Jayem kreće i čitav tim, na čelu sa menadžerom Ronom Sukenickom (Adam Sandler) i PR menadžerkom Liz (Laura Dern), pa iako zvuči kao tipičan sinopsis jedne komedije, film je više gorko-duhovit.

Povezano: Novi film Oskarovca Seana Bakera je remek-delo koje bi vam moglo proći ispod radara na Netflixu

Netflix

Negde na putu od privatnih aviona preko Atlantika, Pariza, prepunih vagona ekonomske klase, do jurnjave kroz italijanske pejzaže, Jay počinje da kopa po sećanjima. Priseća se kako se posvađao sa svojom starijom ćerkom, kako ga je očarala glumica s kojom je igrao na početku karijere, a onda i kako je izgledala njegova prva audicija, koja mu je bila odskočna daska, a zbog koje je izdao svog prijatelja. Drugim rečima, u pitanju je rekapitulacija u potrazi za odgovorom na pitanje kako je došao od megaslave do megasamoće, prepuštajući se identitetu te imaginarne zvezde, koja u sebi sažima toliko aspiracija, varljivih snova i predubeđenja od strane publike, a koja je zapravo u sebi prazna.

Clooney je Baumbachu pre skoro 20 godina rekao da se nada da će jednog dana raditi zajedno, a Baumbach to nikada nije zaboravio.  „Filmske zvezde su naši avatari. To su ljudi na koje projektujemo sebe i kroz koje živimo“, kaže Baumbach. „I filmska zvezda je morala da igra filmsku zvezdu. To je bilo u DNK ovog filma: šta ako filmska zvezda u suštini igra samu sebe i reflektuje nazad naše ranjivosti i pitanja o životu? Šta bi to značilo? Nisam znao tačno, ali činilo se zanimljivim.“ Clooneyjev istoimeni lik je, naravno, izmišljen – ali ti slojevi koji se preklapaju i podsećaju na memoare čine film posebno bogatim.

Netflix

Ima u ovom scenariju elemenata koji podsećaju na velike filmove, od Birdmana do La Grazije, Paola Sorrentina – ne mislim da će ovaj film ostati u sećanju kao kultni, ali ćemo ga svakako pamtiti po Clooneyu. Njegov lik nije nemarno čudovište. Ima dobre namere. Obični ljudi koji se zateknu s njim u istom vagonu voza očigledno ga obožavaju, a on je prema svima otvoren, prijatan, čak i herojski nastrojen u nekim trenucima. Jay je dobar čovek. Voli da bude voljen. Zato je pomisao da je, na kraju svega, možda uskratio svojim ljudima da žive sopstvene živote – snažna ideja. I sam Clooney naglašava da ovaj film nije toliko o slavi, već o odlukama koje donosimo i načina na koji one oblikuju naš život. Da li na kraju filma plače Clooney ili Jay (što je možda i najlepša scena u celom filmu)? Taj odgovor ostaje nama. I da – možda ne mislim da je ovo njegova uloga života, kako mnogi govore, ali svakako jeste najranjivija i najiskrenija u njegovoj karijeri.