Ekscentrična kuća Jasona Schwartzmana i Brady Cunningham u Los Angelesu

Kada je Jasona Schwartzman prvi put posetio svoju kuću u Los Angelesu, znao je da želi da je kupi nakon što je pomislio: „Nije ukleta“. „Moj način izražavanja je  veoma čudan“, kaže on smejući se, dok sedi na kauču sa svojom suprugom Brady Cunningham. „Ali nije postojalo mesto u kući gde sam se osećao kao, ‘Oh, ne želim biti u ovom čudnom uglu’. Za mene, to je bilo jedino što se izdvojilo: nije bilo mesta gde bih se osećao uplašeno.“

Postmodernistička kuća, izgrađena je 1964. godine, uzdiže se visoko na brdu u Studio Cityju. Spolja, tokom vedrog dana, može se videti preko čitave San Fernando doline. Međutim, unutra ćete naći razne neočekivane, čudnovate elemente: sitar položen preko klupe u ulaznom hodniku, dok je komoda ispunjena figurama koje je paru poklonio Wes Anderson. (Jedna od njih je Fantastic Mr. Fox, glavni lik Andersonovog stop-motion filma kojem Schwartzman daje glas.)

Postoji vrlo malo zidova i vrata – otvoren plan enterijera je karakterističan za arhitektonski stil postmodernizma, – i oni koji postoje su daleko od tradicionalnih. Spavaće sobe, na primer, imaju klizna vrata koja možete otvoriti po potrebi. „Imam osećaj da deca ne mogu da me čuju ako želim nešto da ih pitam“, kaže Schwartzman.  Ipak, „ima svoje kutke“, dodaje on. Jedan od njih je dnevna soba koju skoro potpuno ispunjava gigantski kauč sa šahovskim printom. Cunningham, dizajnerka enterijera i kreativne konsultantske firme Wall for Apricots, dizajnirala je ovaj komad sama. „To je kao clubhouse„, kaže ona o prostoriji gde njihovo troje dece često provode večeri gledajući filmove. „Naša deca dovode prijatelje, i svi nađu način da se smeste na njemu.“

U sakrivenim fijokama ispod nalaze se materijali za umetnost i zanat – koji su podjednako za decu koliko i za Schwartzman, primećuje ona.

Zapravo, većinu nameštaja je po meri napravila Cunningham, uključujući njihovu orahovu trpezarijsku stolicu i žuti konzolni sto u spavaćoj sobi inspirisan velikim klavirom. Marzipan Pianette – komoda koja se otvara i otkriva Hohner Clavinet Pianet iz 70ih skriven unutra – bila je zajedničko delo Cunningham i Schwartzmana, koji voli muziku. Ako je komad nameštaja od drugog dizajnera, Cunningham mu često da svoj prepoznatljivi pečat: na primer, sofa Nicoletti Salotti je presvučena cvetnim dezenom. „Oboje volimo da pronalazimo stare stvari i modernizujemo ih“, kaže ona.

Kada je počela sa dekoracijom kuće, Cunningham su privukle pastelne boje, pa tako mnoge sobe sada zrače bogatim nijansama narandžaste i žutim tonovima. „Postmodernističke kuće, sa svojim tvrdim podovima i staklom, mogu da deluju vrlo hladno, pa sam želela da to sve oplemenim toplim bojama“, objašnjava ona.

Schwartzman je više improvizovao sa dizajnom enterijera: kada uđete u njihovo gostinjsko kupatilo i videćete njegove crteže po zidovima. Njegove slike su izložene širom kuće, a takođe se pobrinuo da neki instrument uvek bude nadohvat ruke. (Pored sitara i pianeta, naći ćete gitare, veliki klavir, bubnjeve i ukulele.) Kaže da Cunningham podržava njegovu kreativnost, ali srećom zna da postavi granicu: kada je želeo da njihov kameni dimnjak pretvori u stenu za penjanje, ona je blago odbila ideju iz bezbednosnih razloga. „Sve su to zaista zabavne ideje! Ali realno…“ Cunningham ostavlja misao u vazduhu.

„Ona sprečava da ovo sklizne u Pee-wee’s Playhouse teritoriju, dodaje Schwartzman smejući se.

Pre nekoliko godina, par je kratko razmišljao o selidbi. Kuća je prvobitno imala samo dve spavaće sobe, i nakon dolaska trećeg deteta, pitali su se da li je njihova porodica prerasla ovaj prostor. Mesecima su Schwartzman i Cunningham razgledali desetine kuća širom Los Angelesa. Ali svaki put su došli do istog zaključka: „Nismo hteli da odemo“, kaže Cunningham.

To je delimično zbog arhitektonskog nasleđa: postmodernističke kuće su vrlo tražene u L.Au („Veoma je teško pronaći lepe kuće poput ove na tržištu“, kaže Cunningham.) Ali najviše od svega, emocionalne veze su ono što ih je zadržalo ovde.

Bila je 2008. godina kada su Schwartzman i Cunningham , tek vereni, odlučili da se presele iz New Yorka u Los Angeles. Živeli su u malom stanu od 56 kvadrata. Jedne večeri, nakon dugog transkontinentalnog leta, sa agentom za nekretnine su se zaputili Laurel Canyon Boulevardom i u Santa Monika planine kako bi prvi put posetili ovu kuću. „Mogli smo da vidimo ove jako visoke prozore, i imala je taj nezamenjiv šarm“, kaže Cunningham. „Bilo je tako uzbudljivo što ćemo možda moći sebi da priuštimo nešto poput ovoga.“

Godinu dana kasnije, nakon što su kupili svoju prvu zajedničku kuću, par se tajno venčao u svom dvorištu uz prisustvo samo najbliže porodice i prijatelja. Pokrili su bazen kako bi napravili improvizovan oltar, a bend je svirao u uglu. „Mi smo jako sentimentalni što se tiče ove kuće“, dodaje Cunningham.

Sada kada je obimna, višegodišnja renovacija koju su započeli 2021. godine završena, planiraju da tu ostanu što je duže moguće dok njihova deca odrastaju u mlade odrasle osobe. Možda neće biti potrebe za stenovitim zidom za penjanje, ali kažu da će nastaviti da dodaju i prilagođavaju kuću prema bilo kakvim potrebama (ili čudnim željama) koje se pojave. „Volim da vidim kako se kuća menja zajedno sa nama“, dodaje Schwartzman.