Što možemo da naučimo od Jane Goodall o održivoj modi?

U sredu, 1. oktobra, Dr Jane Goodall preminula je prirodnom smrću u 91. godini. Nedelju dana pre smrti, čuvena zoološkinja i primatološkinja govorila je za Vogue Business o važnosti empatije, o tome šta ljudi mogu da nauče od životinja kojima je posvetila život i o tome kako bi želela da bude upamćena.

U julu 1960. godine, sa 26 godina, Goodall je otputovala u ono što je danas Gombe Stream National Park u Tanzaniji da bi proučavala šimpanze u divljini. Njena otkrića – da šimpanze koriste oruđe, da imaju ličnosti i da osećaju emocije kao ljudi – promenila su način na koji gledamo na životinjsko carstvo. U drugoj polovini svog života, Goodall se posvetila gotovo neprestanom putovanju, šireći poruku nade, prikupljajući sredstva za zaštitu šimpanzi i ohrabrujući novu generaciju naučnika.

Ova misija izvela ju je iz zone komfora. Prošle godine pokrenula je kolekciju nakita u saradnji sa stručnjacima za laboratorijski uzgojene dijamante Brilliant Earth, a saradnja je nedavno obnovljena. U maju se pojavila u epizodi podkasta Call Her Daddy sa Alex Cooper, poznatog pre svega po razgovorima o seksu i vezama, a ne nauci. A još prošle nedelje učestvovala je u razgovoru pored kamina sa njujorškom modnom dizajnerkom Diane von Furstenberg tokom New York Climate Weeka.

Goodall je bila potpuno posvećena obezbeđivanju svoje zaostavštine, koristeći svaki alat koji joj je bio na raspolaganju kako bi prikupila sredstva za nastavak rada Jane Goodall Institute i zaštitu šimpanzi u dalekoj budućnosti. Njena druga saradnja sa Brilliant Earth bila je primer toga. Kolekcija uključuje reciklirano zlato i laboratorijski uzgojene dijamante napravljene od ugljen-dioksida uhvaćenog iz atmosfere. Tu je i medaljon sa ugraviranom golubicom i grančicom masline, simbolom njene doživotne posvećenosti miru, kao i narukvica urezana poput lista banane, jednog od „alata“ koje je otkrila da šimpanze koriste. „Svaki komad postaje svakodnevni podsetnik da svako od nas ima sposobnost da napravi razliku, bez obzira koliko mali čin bio,“ rekla je Beth Gerstein, saosnivačica i izvršna direktorka Brilliant Earth.

Pred samu aukciju nakita, srela sam se sa Goodall u kancelariji iznad glavne prodavnice Diane von Furstenberg u New Yorku, ukrašenoj životinjskim printovima. (Kasnije, tokom razgovora pored kamina, von Furstenberg je priznala da je prilikom njihovog prvog susreta morala na brzinu da ukloni stolicu presvučenu kožom zebre pre nego što Goodall, posvećena veganka, uđe u prostoriju.) Tokom našeg razgovora, Goodall je podelila neke od svojih najdubljih životnih lekcija. Postoji mnogo toga što održiva moda može da nauči dok se prisećamo ove pionirke.

Vogue: Veliki deo svog života proveli ste van mreže, daleko od potrošačkih industrija poput industrije nakita. Zašto ste odlučili da sarađujete sa Brilliant Earth?

Goodall: Nisam zainteresovana za nakit. Mnogo nakita je neverovatno skupo, a to nisam ja. Tim iz Brilliant Earth to zna. Ali čula sam za ovu kompaniju koja koristi reciklirano zlato i pretvara ugljen-dioksid, koji bi inače završio u atmosferi, u laboratorijski uzgojene dijamante, a brend mi je dao priliku da govorim o nekim stvarima koje sam videla.

Letela sam iznad područja ilegalne eksploatacije zlata u Brazilu i nikada nisam bila toliko šokirana. Videla sam deforestaciju, eroziju i šume koje se pretvaraju u pustinju, ali ono što se dešavalo u Amazonu, u tim prelepim bistim rekama koje su hranile razne životinje, ptice i autohtone zajednice – ne znam kako da opišem žutu boju žive kojom izvlače zlato iz sedimenta. Uništavali su sav biodiverzitet. Bila sam užasnuta. Zato sam odlučila da prihvatim ovu saradnju.

Druga saradnja Goodall sa Brilliant Earth obuhvata reciklirano zlato i laboratorijski uzgajane dijamante napravljene od uhvaćenog ugljenika. Courtesy of Brilliant Earth

Vogue: Industrija nakita je vrlo složena, a mnoge tvrdnje o održivosti u njoj nailaze na skepticizam. Kako ste se kretali kroz to dok ste pripremali kolekciju?

Goodall: Jedan od najvećih problema na planeti je otpad, pa što više možemo da recikliramo, to bolje. Ako se zlato koristi i prodaje, hajde da ga recikliramo i damo mu novi život. Osim toga, većina rudarenja zlata širom sveta je ilegalna, a od haosa koji to izaziva okreće mi se želudac. To je najgore uništavanje životne sredine koje sam ikada videla. Laboratorijski uzgojeni dijamanti napravljeni od CO₂ uhvaćenog pre nego što uđe u atmosferu takođe su veoma važni.

Vogue: Održivost često zahteva puno nijansi, što potrošačima nije jednostavno da shvate. Šta ste naučili iz svoje zagovaračke karijere o tome kako da prenesete složenu poruku s maksimalnim efektom, a da je ne pojednostavite previše?

Goodall: Pa, obično to radim tako što pričam priče i povezujem ih sa ličnim iskustvima koja sam imala.

Vogue: Dakle, cilj je priču učiniti ljudskom?

Goodall: Da, tačno.

Vogue: Promenili ste način na koji vidimo šimpanze i razumemo prirodni svet. Šta ste naučili iz tog rada, a što bi moglo koristiti širem pokretu održivosti?

Goodall: Delimo 98,8 procenata našeg DNK sa šimpanzama, pa je njihovo ponašanje i gestovna komunikacija vrlo slična našoj. Kada sam 1962. došla na University of Cambridge, rekli su mi da sam sve uradila pogrešno u svojoj dvogodišnjoj studiji: daje trebalo da šimpanzama dam brojeve umesto imena; da nisam smela da govorim o njihovom umu, ličnostima ili emocijama, jer su to, navodno, osobine jedinstvene za ljude. Ali moj tadašnji muž bio je filmski stvaralac i njegovi filmovi počeli su da kruže, potvrđujući sve što sam rekla o šimpanzama. Nisam popustila, jer me je moj divan učitelj, moj pas, naučio da su ti profesori zapravo grešili.

Ti isti profesori govorili su mi da ne možeš biti pravi naučnik ako osećaš empatiju prema svojim subjektima, a to je dovelo do toliko okrutnosti. Elon Musk je nedavno rekao da je empatija jedan od najvećih problema s kojim se suočava Zapad [tokom razgovora u podcastu s Joe Roganom u martu]. Kakva luda izjava. Nauka je postepeno morala da prihvati da ljudi nisu odvojeni od ostatka životinjskog carstva, već da su njegov deo. Kada danas razmišljam o očuvanju, nije mi toliko stalo do vrste koliko do pojedinaca. Taj mali oposum negde ima ličnost i osećanja poput sreće, tuge i besa.

Vogue: Vaša istraživanja i zagovarački rad mnogo puta su se pojavljivali u medijima, a sigurna sam da je deo tog izveštavanja bio verodostojniji od drugog. Kako vi vidite svoje nasleđe?

Goodall: Pokrenula sam program za mlade pod nazivom Roots and Shoots kroz Jane Goodall Institute, koji sada postoji u 76 zemalja. Svaka grupa bira tri projekta: jedan koji pomaže ljudima, jedan koji pomaže životinjama i jedan koji pomaže životnoj sredini. Nadam se da je taj program, kao i razmišljanje o životinjama na drugačiji način, moje nasleđe. Ali, naravno, da biste imali nasleđe, potrebni su vam fondovi koji će osigurati da se rad nastavi. To je sada moj zadatak.

Vogue: Šta ste naučili iz tog procesa? Kako navesti ljude da se brinu o onome što je vama toliko važno?

Goodall: Priče, iz srca. Naravno, u poslednje vreme, sa svim što se dešava u svetu, nije baš najbolje vreme za prikupljanje sredstava.

Najnovija kolekcija sadrži motive iz karijere dr Goodall, uključujući golubicu i maslinovu granu, kao simbol njene posvećenosti miru. Courtesy of Brilliant Earth

Vogue: Tokom vašeg nedavnog gostovanja u podcastu Call Her Daddy, rekli ste da je jedan od najvećih problema s kojima se sada suočavamo gubitak nade.

Goodall: Ako izgubimo nadu, postajemo apatični. Ako nema nade, čemu onda sve? Ali nada vodi ka akciji, a akcija inspiriše druge da i sami deluju.

Vogue: Šta vas inspiriše da ostanete puni nade?

Goodall: Priroda je veoma otporna. Postoje mesta koja smo uništili, a koja su uspela da se povrate, uz malo pomoći. Druga stvar je nesalomivi ljudski duh. Ljudi koji se suočavaju s problemima koji izgledaju nemogući i koji ne odustaju. Ali najviše nade ulivaju mi mladi ljudi. Kada deca jednom shvate koji su problemi i kada im damo moć da deluju, ništa ih ne može zaustaviti. Prepuna su energije i entuzijazma.

Vogue: Primetila sam nesklad između načina na koji ste vi živeli – u prirodi, među životinjama i uglavnom bez interneta – i načina na koji se danas odgaja toliko dece. Kako možemo premostiti taj jaz i dati deci najbolji potencijal da postanu uticajni?

Goodall: Naučno je dokazano da vreme provedeno u prirodi koristi i mentalnom i fizičkom zdravlju. U Japanu, lekar može da propiše boravak u prirodi kao lek na recept, što je naročito važno za malu decu. Nekad je to samo park ili mali deo bašte u kojem mogu nešto da uzgajaju. Postoje programi u kojima deca koriste građansku nauku da mapiraju prirodu oko svojih škola, pa znaju koja se prva vrsta selica pojavila ili kada leptiri monarsi odlaze. Šta god da je u pitanju, decu treba izvesti napolje i upoznati s prirodom.

Vogue: Jednom ste rekli da, kada živite u šumi, lako vidite da je sve povezano. Ove nedelje, hiljade ljudi sletelo je u Njujork zbog Climate Weeka, ali grad deluje toliko odvojen od prirode i problema koje pokušavamo da rešimo.

Goodall: Priroda je svuda oko nas, ako je tražimo, čak i u Njujorku – vidite samo oblake i drveće. Dok sedim ovde, videla sam nekoliko ptica kako lete pored ovog prozora. Možda bi trebalo da se okupimo u Central Parku.

Vogue: Možda, da. Šta bismo mogli da promenimo u načinu na koji se okupljamo kako bismo razgovarali o rešenjima, a da priroda ostane u prvom planu našeg odlučivanja?

Goodall: Kada sam ušla u ovu prostoriju, svetla su bila upaljena. Zamolila sam tim da ih ugasi, jer su moja svetla napolju. To su te male stvari. Da li na svom događaju imate plastične flaše za vodu? Da li imate kante za reciklažu? Kada pravite veliku konferenciju, kakvu hranu nudite? Da li pomažete ljudima da razumeju vrednost prelaska na ishranu zasnovanu na biljkama?

Šetala sam skoro kroz aerodrom u Denveru i pored moje kapije odigravala se mala drama, pa sam stala da posmatram. Bio je to mužjak vrabac koji se udvarao ženki. Ženke vole da ih hrane, a na zemlji je bila mala mrvica koju je mužjak pokušavao da uzme kako bi obradovao svoju dragu, ali svaki put kada bi poleteo dole, neko bi prošao sa svojim telefonom. Nisu ni primetili. Dakle, ključno je da usporite i primetite šta se dešava oko vas.

voguebusiness.com