Jack Savoretti za Vogue Adria o koncertima, muzici, emocijama i šta ga uzemljuje

Britansko-italijanski kantautor Jack Savoretti, poznat po hrapavom, emotivnom glasu i intimnoj muzičkoj poetici, nedavno je oduševio publiku na dva važna koncerta: svom premijernom beogradskom nastupu u MTS dvorani 8. jula, te koncertu na Ljetnoj pozornici u Opatiji 10. jula, kojim je otvorio MusicFest 2025. Prema izveštajima, beogradska publika bila je zarobljena spojem „poetskog pripovedanja i soulful melodija“, potvrđujući njegovu reputaciju istinskog muzičkog pripovedača. U Opatiji, pod otvorenim nebom, Jack je „osvojio publiku“ svojom izvedbom, otvarajući koncert pesmom Non ho capito niente uz klavir, a završivši hitom Candlelight. Savoretti je time potvrdio ne samo sopstvenu muzičku harizmu, već i sposobnost da svaku publiku učini delom svoje priče, bilo u dvorani, bilo na letnjoj pozornici.

Uoči koncerata nekako je bilo prirodno pitati ga kako se oseća zbog dolaska u našu regiju. Prošle godine je rasprodao šibensku Tvrđavu tako da mu susret sa Jadranom nije novost, ali dolazak u Beograd (gde smo i vodili ovaj razgovor) za njega je bio uzbudljiv, kaže. „Oduvek me je fascinirala balkanska muzika, kao i većina evropske. Neki od mojih najbližih prijatelja dolaze iz ovog dela sveta i radujem se da konačno upoznam njihovu domovinu iz prve ruke.“

Photo: Aleksandar Crnogorac

Rođen kao Giovanni Edgar Charles Galletto-Savoretti 1983. godine u Londonu, detinjstvo je proveo između Švajcarske i Engleske, a njegova muzika često reflektuje taj kosmopolitski duh, istovremeno intimna i iskrena, a mene lično često podseti na soundtrack za neki film. Jack se nadovezao: „Odujek sam pronalazio većinu muzike kroz filmove. The Graduate je bio moj prvi omiljeni film, a filmovi poput Reservoir Dogs, La Dolce Vita i Un Homme et une femme jako su uticali na prethodne albume koje sam radio. Međutim, novi album koji sada snimam zaista izgleda kao trenutak punog kruga – vraćam se zvukovima i temama iz svog adolescentnog doba i ranih dvadesetih, tako da me trenutno inspirišu filmovi iz tog razdoblja.“

Karijeru je započeo početkom 2000-ih, a široj publici postaje poznat albumom Written in Scars (2015), kojim potvrđuje svoj status jednog od najautentičnijih kantautora evropske scene. Sledili su uspešni albumi poput Singing to Strangers (2019), snimanog u legendarnom studiju Ennia Morriconea u Rimu, koji je dosegao prvo mesto britanske top-liste, nešto što je retkost za izvođače koji pevaju na engleskom, ali sanjaju na italijanskom. Njegov poslednji album Miss Italia poseban je jer se direktno obraća italijanskim korenima. „Miss Italia nije bio album koji sam odlučio da napravim, to je bio album koji sam morao da napravim. Nakon što sam izgubio oca, nisam želeo da izgubim i italijansku kulturu koju mi je preneo, pa sam osetio potrebu da joj se još više približim umesto da od nje pobegnem. Ono što mi je najviše pomoglo u tom procesu bila je upravo italijanska muzika. Ovo je moje pismo zahvalnosti kulturi u kojoj sam imao sreću da se rodim“.U jednom od svojih stihova Jack ističe kako je „muzika njegova terapija“, to me podstaklo da mu postavim pitanje šta ga još održava prizemljenim. „Moja deca i supruga jako su dobri u tome da mi drže noge čvrsto na zemlji. Uvek sam radije birao poniznost nego skromnost, a deca su sjajna u tome da te nauče poniznosti.“

Photo: Aleksandar Crnogorac

Svaki njegov koncert je putovanje kroz sofisticiranu mešavinu folka, popa i soul zvuka, baš kao što se njegova bogata diskografija prostire od ranog folk akustičnog izraza do evropski inspirisanih albumskih priča. Njegov album Europiana je dokaz inspiracije putovanjima i raznolikosti koju nose. S obzirom na turneje i život između nekoliko država, pitam ga gde je dom na kraju? „Sa 41 godinom otkrio sam da je dom osećaj, a ne nužno mesto. Trenutno, gde su moja deca – tamo je moj dom. Sa muzikom je isto tako, posebno kad je reč o evropskoj muzici- ona me uvek čini da se osećam kao kod kuće.“

Svaki album za njega je pomak, u inspiraciji, iskustvu, atmosferi i, kaže mi parafrazirajući Mayu Angelou, kako ih sve nosi sa sobom. „Svi, iz prošlosti i sadašnjosti, svi koji su me doveli do ovve, idu sa mnom kad stanem na pozornicu.“ Na njegovim koncertima gotovo nikad ne izostane povezanost publike i njega koja se stvori prirodno, kroz emotivnu muziku i naraciju koju prenosi. Pitam ga i šta mu ta prava povezanost znači, u ovom ubrzanom svetu društvenih mreža. „Znači sve. To je jedina stvar koju nam društvene mreže, ironično, ne mogu dati. One pružaju lažni osećaj povezanosti, ali da bi je zaista osetio, moraš da budeš stvarno prisutan,  i to je glavni razlog zašto još uvek volim ovo što radim.“

Photo: Aleksandar Crnogorac

Za kraj, dobro raspoložen, otkriva nam kako završava novi album i nada se „velikim najavama već u septembru i oktobru“. Uprkos bogatoj i raznovrsnoj muzičkoj karijeri koja ga vodi po celom svetu, Jack pre svega ostaje prizeman porodični čovek. A kada bi mogao da provede jedan slobodan dan bilo gde na svetu, bez telefona i obaveza, „bilo bi to na nekom udaljenom ostrvu negde u Sredozemlju, sa suprugom i decom — to je sve što mi treba“. Mi se nadamo da ćemo ga ipak ponovo sresti na nekom koncertu u našoj regiji.