Izložbe u Ljubljani zbog kojih vredi isplanirati vikend izlet

Otkrijte dublje slojeve Ljubljane prilikom sledeće posete ovom možda ne najvećem i najrazvijenijem, ali vrlo zanimljivom evropskom gradu. Ljubljana je dovoljno blizu da uvek možete da isplanirate vikend izlet u neki grad u regiji. A dok pripremate i dogovarate svoj plan putovanja, ne zaboravite, osim primamljivih gastronomskih destinacija i lokacija za večernje izlaske, da uključite i pet odličnih izložbi koje će obogatiti vaše iskustvo u ovoj predivnoj slovenskoj prestonici.

Umetnost je uvek sledeća mogućnost: Yoshio Nakajima

Izložba Umetnost je uvek sledeća mogućnost u Galeriji Vžigalica nudi retrospektivni uvid u gotovo sedam decenija stvaralaštva Yoshioe Nakajimae (r. 1940), jednog od ključnih protagonista tokijske avangardne scene šezdesetih godina i ranog performansa. Njegov opus, snažno obeležen uticajem pokreta Fluxus, od samih početaka se napaja verom u pojedinca, zajednicu i mogućnost da umetnost deluje kao sredstvo promene.

Nakajima je već krajem pedesetih godina izvodio performanse i povezivao se sa Fluxus krugovima i grupom Gutai, da bi ubrzo postao neodvojivi deo legendarne tokijske avangardne scene. Godine 1964. preselio se u Evropu i studirao na umetničkoj akademiji u Roterdamu, gde je sarađivao sa pokretom Provo. Njegov evropski put nastavio se u Antverpenu, a zatim i slučajno u Švedskoj, gde je 1972. godine bio suosnivač umetničkog centra Ubbeboda, radikalno neinstitucionalnog prostora bez hijerarhija, finansiranja i klasičnih izložbenih formata.

Izložba u Ljubljani povezuje rane radove sa Nakajiminom savremenom umetničkom praksom, koju karakteriše izražena multimedijalnost. Slike, performansi i procesi prepliću se u kontinuumu u kojem granica između umetnosti i života nestaje. Dok su rani performansi upozoravali na ekološke i društvene pretnje savremenog sveta, zreli period sve više naglašava zaštitu Zemlje i ljudskog života kroz umetnost, sa intenzitetom misionara ili šamana. Izložba Umetnost je uvek sledeća mogućnost poziva posetioce u Nakadžimin univerzum, koji se već sedam decenija uporno gradi na uverenju da umetnost može menjati pojedinca, a te promene mogu voditi ka boljem sutra.

Gde? Galerija Vžigalica

Kada? do 18. januara

Performans in akcijsko slikarstvo Yoshija Nakajime © Arhiv družine Nakajima

FEMALE, 30 – 40, CAUCASIAN (WHITE), SLIM / SLENDER, US 6, UK 4, EU 37: Nežka Zamar

Izložba FEMALE, 30–40, CAUCASIAN (WHITE), SLIM / SLENDER, US 6, UK 4, EU 37 interdisciplinarne umetnice Nežke Zamar na prvi pogled deluje vizuelno uzdržano, ali je konceptualno izuzetno rečita prostorna postavka koja se otvara kao precizno promišljeno istraživanje savremenih identiteta, materijalnosti i percepcije prostora. Sam naslov deluje kao hladan, gotovo birokratski niz deskriptora koji ukazuje na standardizaciju tela i perspektivu koja pojedinca svodi na podatkovni zapis. Nežka Zamar diplomirala je na Akademiji lepih umetnosti u Veneciji, a deo studija pohađala je i na Univerzitetu Mimar Sinan u Istanbulu, gde je produbila razumevanje vizuelnih umetnosti u širem kulturnom kontekstu. Njeno delo je tokom poslednje decenije predstavljeno na brojnim međunarodnim izložbama i bijenalima, od Beograda i Venecije do Rima i Njujorka.

Zamar na izložbi predstavlja noviju, iz više celina sastavljenu celovitu postavku, osmišljenu posebno za odabrani prostor. Njeno delo zasniva se na istraživanju i dokumentaciji, uz fokus na kompleksnost koncepta, značenje materijala i odnos između prostora i međuprostora. Centralno izražajno sredstvo je papir, materijal koji svojom krhkošću, belinom i prividnom neutralnošću postaje nosilac značenja. Izuzetno preciznom obradom osnovnih površina i promišljenim prepletom svetlosti i senke autorka gradi višeslojnu kompoziciju brojnih objekata koji deluju istovremeno minimalistički i snažno sugestivno.

Gde? Bežigrajska galerija

Kada? do 8. februara

Pokrajine neba: Andraž Šalamun

Izložba Pokrajine neba donosi pregledni uvid u opus Andraža Šalamuna (1947–2024), jednog od centralnih slovenskih slikara, filozofa i važnog člana grupe OHO. U prostorima Bežigradske galerije crteži i slike velikih formata u akrilnoj tehnici na juti otvaraju se kao senzualno doživljene slike unutrašnjih i spoljašnjih svetova. Reč je o izložbi koja ne nudi linearni pregled, već atmosferično putovanje kroz Šalamunovu izuzetnu izražajnu raznolikost.

Šalamun je slovenački kulturni prostor obeležio obimnim i stilski razuđenim opusom. Nakon ranog perioda pastela i crteža, posle 1976. godine posvetio se apstraktnom slikarstvu i slikama velikih dimenzija. Tokom osamdesetih postao je jedan od ključnih predstavnika slikarstva takozvane nove slike, obeležene snažnim koloritom i izraženom figuralnošću, naročito u poznatim serijama sa životinjskim motivima. Devedesetih godina okrenuo se pejzažima, od ciklusa Sonca i lirskih mediteranskih pejzaža do serije Mah in srebro. Posle 2000. godine slikao je Veneciju, realizovao cikluse Cipres i Mesecev, a zatim i apstraktne kosmičke pejzaže koji simbolički zaokružuju njegov stvaralački luk.

Izložba Pokrajine neba u prvi plan stavlja upravo kasna dela, u kojima Šalamun prirodne pojave, kretanja Sunca i Meseca, svetlost i nebo prevodi u unutrašnje projekcije. Slike ne funkcionišu kao iluzije, već kao stanja bivanja, u kojima se svetlost čita kao trag autorovog doživljaja i pogleda iz same prirode. Kako je zapisao Miloš Bašin, reč je o lepoti unutrašnjeg i spoljašnjeg sveta bez patosa razaranja, o lepoti prisustva, sada i ovde. Izložba tako nije samo omaž velikom opusu, već i tiha meditacija o percepciji, vremenu i slikanju kao obliku bivanja.

Gde? Bežigrajska galerija

Kada? do 8. februara

Andraž Šalamun, -, 2010, akril na juti, 145x 296 cm, Foto Jaka Jeraša

Miki Muster, ob 100-letnici rojstva

Izložba Miki Muster, ob 100-letnici rojstva oživljava vreme kada je Ljubljanu preplavio svet crtanih filmova, stripova i animiranih junaka koji su oblikovali detinjstva više generacija. Kroz odabranu fotodokumentaciju i predmete, izložba prikazuje život i stvaralaštvo jednog od najznačajnijih slovenskih ilustratora i animatora, koji je svojim radom postavio temelje slovenačke stripovske i animirane umetnosti.

Miki Muster, akademski vajar, već je u tinejdžerskim godinama sledio svoju strast prema animaciji i crtanom filmu. Samouk, ali izuzetno posvećen, savladao je sve tajne animacije i oživeo svoje likove na slovenačkoj televiziji, setimo se, na primer, razigranog trojca zečića iz televizijskog najavnog programa Cikcak. Muster je postao prepoznat kao otac trojice junaka Zvitorepca, Trdonje i Lakotnika, a njegova galaksija likova obuhvata i Lupinicu i brojne druge koji su svojom životnom energijom i humorom osvojili dečja srca. U svom stvaralaštvu dosledno je delovao kao samouk, bez oslanjanja na tehnološka pomagala, sa naglaskom na ručnu veštinu i izražajnu liniju koja je njegovim likovima udahnula samostalan život. Izložba ne priziva samo njegove junake, već i duh stvaralaštva, neukrotivosti i ljubavi prema umetnosti koji su Mikija Mustera trajno upisali u istoriju slovenskog vizuelnog izraza.

Gde? Mestni muzej Ljubljana

Kada? do 22. februara

Miki Muster, photo: Tone Stojko

Začasni naslov, Razstava alumnov Od blizu

Izložba Začasni naslov u Galeriji Jakopič okuplja radove 17 autorki i autora, izabranih među gotovo 90 alumnista celogodišnjeg obrazovnog programa Od blizu: Fotografija kot način videnja sveta. Program Od blizu, koji se u Galeriji Jakopič sprovodi od 2017. godine, zasniva se na nehijerarhijskom obrazovnom modelu razmene, zajedničkog učenja i postepenog otvaranja autorskih pristupa. Mentori dr Marija Skočir, Matevž Paternoster, Metod Blejec, Saša Kralj i Janja Rebolj tokom godina su oblikovali otvoren prostor istraživanja u kojem se susreću pojedinci veoma različitih pozadina, ali sa zajedničkom željom za produbljenim promišljanjem fotografije kao načina razumevanja sveta. Reč je o projektima koji fotografiju shvataju manje kao tehničku veštinu, a više kao suptilno sredstvo posmatranja, refleksije i lične ispovesti. Zajednička im je izražena intimnost, pogled koji se ne okreće ka spolja, već ka unutra, ka odnosima, sećanjima, prostorima i osećanjima koja oblikuju našu svakodnevicu. Fotografije rekonstituišu različite ambijente, od bakine kuhinje i studentskih soba do prvih stanova i vikendica koje polako gube svoje stanovnike. Ti prostori, bez obzira na to da li ih nazivamo domom ili ne, nose tragove ličnih priča, sećanja i prelaza. Začasni naslov podseća da su svi prostori koje nastanjujemo tek stanice u neprestanom procesu postajanja i da u svakom trenutku boravimo samo privremeno.

Gde? Galerija Jakopič

Kada? do 12. aprila

Soba © Bruna Žeželić

Z njo © Drago Metljak

Oblikovalski presežki 2025

Izložba Oblikovalski presežki 2025 ponovo potvrđuje da slovenački dizajn ima jasnu viziju, autorsko samopouzdanje i sve snažniju društvenu težinu. Društvo dizajnera Slovenije i ove godine dodeljuje priznanja radovima koji su tokom protekle godine obeležili prostor vizuelne kulture, ne samo estetskom dovršenošću, već i promišljenim konceptom, kontekstom i učinkom koji prevazilazi puku formu.

Centralnu ulogu u selekciji ima stručni žiri Društva dizajnera Slovenije, koji među pristiglim radovima prepoznaje projekte i opuse koji značajno doprinose razvoju dizajnerske struke i njenom pozicioniranju u širem društvenom i ekonomskom prostoru. Oblasti vrednovanja su široke, od grafičkog i produkt dizajna do vizuelnih komunikacija, enterijera i eksterijera, prostorno-scenskih i multimedijalnih rešenja. Upravo ta raznovrsnost odražava kompleksnost savremenog dizajna, koji danas deluje kao presecište kreativnosti, istraživanja i odgovornosti prema okruženju.

Gde? Cankarjev dom

Kada? do 30. marta

ART VITAL: Ulay / Marina Abramović

Izložba ART VITAL – 12 let tandema Ulay / Marina Abramović donosi prvi celovit i višeslojan uvid u jedno od najikoničnijih umetničkih partnerstava u istoriji performativne umetnosti. U galeriji Cukrarna otvara se period između 1976. i 1988. godine, dvanaest godina zajedničkog života i stvaranja Marine Abramović i Ulaya (Frank Uwe Laysiepen), u kojem su umetnost i svakodnevica spojeni u nerazdvojivu celinu.

Povezano: Sa Marinom Abramović o počecima i krajevima, Ljubljani i Slavoju Žižeku, partnerstvima i opraštanju

Njihova praksa je od samog početka počivala na radikalnom preispitivanju autorstva, identiteta, ranjivosti i međusobne zavisnosti, dok su doslovno živeli svoju umetnost. Pet godina su bez stalnog doma putovali u Citroënovom kombiju, bez ateljea i bez sigurne distance između rada i života. Njihova saradnja započela je performansom Relation in Space (1976), u kojem su telo i pokret koristili kao sredstva istraživanja poverenja i izdržljivosti, dok je simbolični i emotivni vrhunac dostignut tromesečnim hodanjem Kineskim zidom, dokumentovanim u filmu The Lovers: The Great Wall Walk (1988).

Izložba objedinjuje video-radove, fotografije, objekte iz performansa, crteže, skice, pisma, kao i dnevničke i dokumentarne zapise. Ovi materijali osvetljavaju ne samo javne performanse, već i intimne procese, sumnje i tenzije koje su pratile njihovo zajedničko putovanje. Postavka se prostire kroz sve spratove Cukrarne i koncipirana je kao niz prostorno povezanih poglavlja jedne složene pripovesti.

Ljubljana u ovoj priči ima posebno mesto, jer je Ulay ovde proveo poslednju deceniju svog života. Upravo zato izložba nosi snažnu simboličku i emotivnu težinu, kao susret umetnosti, sećanja i nasleđa. ART VITAL – 12 let tandema Ulay / Marina Abramović nije samo retrospektiva svetski poznatog tandema, već intenzivno iskustvo partnerstva koje i danas odjekuje kao vitalno, transformativno i neizbrisivo poglavlje savremene umetnosti.

Gde? Cukrarna

Kada? do 3. maja

Foto © Blaž Gutman, MGML / ART VITAL – 12 let tandema Ulay / Marina Abramović, razstava v Cukrarni (MGML, SLO), 2025