Izložba nameštaja u Sarajevu koja nas mirisom i zvukom vodi u novu dimenziju

Početkom maja u sarajevskoj Umjetničkoj galeriji Bosne i Hercegovine započela je izložba Ensō bosanskohercegovačke dizajnerke Nataše Perković. Njen cilj je afirmacija nameštaja kao kulturološkog artefakta, posebno domaćoj publici koja nije imala priliku da vidi komade iz tri predstavljene kolekcije Elle, Air i Zen. I baš kada biste pomislili da se radi o jednoj klasičnoj izložbi nameštaja, skrenuću vam pažnju  na činjenicu da je izložba osmišljena multimedijski.

Nameštaj prate fotografije Natašinog dugogodišnjeg saradnika Harisa Adžema, grafički dizajn Mirne Ptiček, zatim zvučna instalacija Nenada Kovačevića koji je godinama snimao zvuk šuma na planinama oko Sarajeva i po BiH te miris koji je za ovaj događaj osmislio parfumer Adnan Lušija na bazi drvenih nota, pačulija i citrusnih akcenata. Sve skupa ispričano je kroz simbol ensō koji u zen filozofiji označava jednopotezni ručno nacrtani krug.

Osim što je dio života provela u Egiptu, diplomirala na Odseku za produkt dizajn na Akademiji likovnih umjetnosti u Sarajevu, prve profesionalne korake napravila u Londonu, a kasnije i Italiji, višestruko i međunarodno nagrađivana Nataša Perković neko je vreme provela i u Japanu. Inspiracija je prisutna i u njenom radu jer, kako kaže kustosica izložbe Adna Muslija: „Promatrajući komade nameštaja proizašle iz studija Perković, mogli bismo pomisliti da su, poput ensōa, nastali jednopoteznim savijanjem drveta – njihova vizualna svedenost, odsustvo rezbarija i drugih dekoracija, estetiku lepog prezentira kao estetiku sofisticiranog“.

Nataša to svojim kolekcijama i potvrđuje, radi sporo, promišljeno i s koliko god je moguće svesti o ekološkoj održivosti, jer kako kaže: „Prilikom dizajniranja još jedne stolice u vremenu hiperprodukcije, mislim da treba imati raison d’être. Nastojim razvijati proizvode visoke estetske vrijednosti, negujem suzdržan likovni iskaz i nastojim ne podleći trendu, upravo kako bi se moji komadi mogli nositi sa promenama u životima ljudi koji ih koriste i s izmenama prostora u koje su smješteni.“

Zadržavam se još neko vrijeme na simbolu ensō koji predstavlja misao da nema početka niti kraja.“To je referenca i na vezu mog rada s jugoslovenskom modernom i bosanskohercegovačkom predratnom industrijom nameštaja koju su predvodili Šipad, Krivaja, Standard i druga javna preduzeća,“ govori mi Nataša koja je ovom izložbom želela da postavi platformu za promišljanje fenomena savremenog bosanskohercegovačkog nameštaja, ističući činjenicu kako je ovo prva samostalna izložba produkt dizajna u muzejskoj instituciji u BiH. „Ekstenzivno sam izlagala u inostranstvu na kolektivnim izložbama dizajna i komercijalnim sajmovima, veoma retko sam izlagala u Bosni i Hercegovini, a nikada samostalno. Bilo mi je vrlo važno da svoj rad predstavim na celovit način domaćoj stručnoj publici i široj javnosti, budući da se komadi koje proizvodim većinski izvoze, BiH i regionalno tržište su mali, a proizvodi su u cenovnom smislu pozicionirani visoko u odnosu na našu kupovnu moć.“

Photo: Haris Adžem

Kulturološka vrednost nameštaja, pogotovo u istorijskom kontekstu naše regije, ovde je takođe ključna. Kao osoba koja je je odrasla u bivšoj Jugoslaviji, Nataša naglašava privilegiju okruženja izuzetno dizajniranim domaćim proizvodima poput Iskrinog telefona ili sklopivih kreveta za vrtiće Nike Kralja. „Volela bih da domaća publika bude svesna ponovnog uzleta BiH nameštaja, te da taj nameštaj, neki novi nameštaj, ali i drugi domaći dizajnerski proizvodi nađu svoje mesto u našim domovima.“

Photo: Haris Adžem

Zanimljiva je činjenica kako Odsek za produkt dizajn na Akademiji likovnih umetnosti u Sarajevu beleži veliki porast studentica. Deo izložbe posvećen je većem uključivanju žena u dizajn, što je Nataša naglasila kolekcijom Elle, oblikovanom prema ženskim principima. „Nemaju ravnih linija ni površina, udobne su, jednostavne za korištenje i prilagođene domaćinstvima i javnim prostorima,“ kaže. Kolekcija je postala bestseller jer, kako dodaje, „žene često donose ključne odluke pri kupovini za dom i porodicu“.

Photo: Haris Adžem

Dok je kolekciju Elle dovela do perfekcije, s Air je eksperimentisala, a Zen je nastala spontano pri čemu su sve tri razvijene istim rukopisom, ali su i različite, a zajednički imenik im je pojednostavljeni likovni dizajn koji odoleva trendu. „Svi su komadi oblikovani rukom, za ljudsko telo – udobni i izrađeni prema načelima održivog dizajna. Koristi se lokalno drvo poput hrasta, jasena i američkog oraha, zaštićeno uljem i voskom. Nameštaj je konstruiran isključivo drvenim spojevima, uz minimalnu potrošnju materijala i standardne elemente. Kombinuje se CNC obrada, klasične stolarske tehnike i ručna dorada, a sve tri kolekcije nastale su uz snažnu podršku razvojnog tima brenda GoEs.“

Photo: Haris Adžem

Izložbu Ensō u sarajevskoj galeriji možete da pogledate još dva dana, do 29. maja i topla je preporuka da se prepustite ovom višedimenzionalnom iskustvu koje teče u krug kroz prostor galerije na prvom spratu, „baš poput ensōa„, govori mi Nataša. „Stolice kolekcije Elle postavljene su poput klasičnih skulptura na dugom belom postamentu. Iza ugla nas iznenađuju stolice Air koje lete u vazduhu, dok je naglasak postavke stola Air i prototip tapecirane stolice Air u indigo plavoj boji, boji znanja i intuicije. Tok postava nas zatim vodi u smirenje, zen vrt napravljen od postamenata ispunjenih talasastim peskom na kojima su postavljene stolice Zen i gde osetimo miris drveta i prirode.“

Photo: Haris Adžem