Šta pisci čitaju? Ivana Bodrožić - 5 knjiga koje menjaju perspektivu

Život je poput velikog, obimnog romana, pun priča i preokreta. Iako smo u njemu mi glavni likovi i sve se vrti oko nas, da bi naša priča bila dobra, da bi naš život imao smisla, treba ga sagledati i živeti iz više različitih perspektiva.

Svakome se desilo da su u određenim trenucima života otvorili oči, promenili svoje čvrste, nepokolebljive (barem smo tako mislili!) stavove, i to je OK. Moramo da skrenemo sa čvrsto postavljenog puta, otkrijemo nove i različite stvari, doživimo razna iskustva, dobra i loša, sva ona koja će nas na kraju oblikovati u kompletnu osobu. Umetnost je tu da nam pomogne da otkrijemo istinu i sebe. A pored emocija koje razne umetnosti bude ili nas teraju da razmišljamo o temama i stvarima, one mogu da promene perspektivu, posebno kada govorimo o mlađim generacijama i njihovim percepcijama. Kao što mi je uvek zanimljivo da gledam koje radove umetnici imaju u svojim prostorima ili šta modni dizajneri nose, tako me je oduvek zanimalo šta čitaju pisci? Književnica Ivana Bodrožić napisala je neka dela koja su meni menjala perspektivu, posebno poslednji roman Sinovi, kćeri. Ovaj roman donosi jednu tešku i ozbiljnu porodičnu priču o zatvorenosti, zaključanosti, ispričanu kroz tri perspektive, da bi na kraju čitanja shvatila da nosi jednu veliku snagu promene, one lične i one društvene. Upravo zato sam pitala Ivanu Bodrožić koja su to književna dela koja je pročitala i koja su njoj promenila perspektivu i – zašto? Ovo su njeni odgovori:

Iznad svega, Richard Powers

Roman kojemu je teško odrediti samo jednu temu kojom se bavi, a ja bih ga nazvala totalnim romanom. Menja uvid u odnos čoveka i prirode, razbija našu iluziju o tome kako smo nezavisni i samostalni, intelignetniji od ostatka prirode, ali to čini tako maestralno da beskrajno uživate u umetničkoj izvedbi i ujedno strepite nad svetom u kojem se nalazite.

Photo: Fraktura, Richard Powers: Iznad svega

Godine, Annie Ernaux

Dok nisam pročitala ovaj roman nisam znala da je moguće pisati iz pozicije prvog lica množine koje povremeno prelazi u treće lice jednine, a ispričati toliko dirljivu i potpuno intimnu priču o jednoj ženi, o vremenu koje prolazi i ostaje samo u slikama onoliko dugo koliko ih mi sami pamtimo. O pisanju koje ga jedino može sačuvati.

Photo: OceanMore, Annie Ernaux: Godine

Čovekovo traganje za smislom, Viktor Frankl

Stari, ali možda i danas revolucionaran pogled na psihoterapiju i mentalno zdravlje od strane neuropsihijatra koji je, preživevši Auschwitz, ustanovio logoterapiju. Pošto je prošao kroz najradikalnija ljudska iskustva, ubeđen je da pronalaženje smisla u životu i prevazilaženje samog sebe može da nadvlada svaku traumu. To je knjiga kojoj se vraćam svakih par godina.

Photo: Planetopija, Viktor Frankl: Čovekovo traganje za smislom

O vremenu i vodi, Andri Magnason

Knjiga hibridnog žanra u kojoj je autor pronašao jezik kojim govori o klimatskim promenama u kontekstu naših života, naših predaka i potomaka, tako da nas se tiče i zadire duboko više od bilo kakvih brojki. Refleksije o izgubljenoj prošlosti i nesigurnoj budućnosti u formi ljubavnog pisma glečeru.

Photo: Planetopija, Andri Magnason: O vremenu i vodi

Detinjstvo, Mladost, Zavisnost, Tove Ditlevsen

Izuzetna trilogija u žanru autofikcije jedne od najistaknutijih danskih književnica 20. veka.. Nastala davno pre Knausgaardove Borbe i sličnih, vrlo popularnih romana našeg vremena. Menja pojam o tome da je autofikcija žanr našeg vremena, ali budući da ju je napisala žena, baveći se temama ljubavi, otuđenja, majčinstva, životom jedne književnice i zavisnošću, tek decenijama nakon nastanka dobija zaluženu valorizaciju.

Photo: Lector, Tove Ditlevsen: Detinjstvo, Mladost, Zavisnost