Sve o italijanskom filmu koji je Lidiji Kordić doneo nagradu Shooting Star

Potreba za eskapizmom nas neretko odvede u Italiju, državu punu idiličnih plaža, bogate umetničke baštine i neverovatne tradicionalne kuhinje. Kada se to na filmu spoji sa nostalgičnom estetikom 80-ih i 90-ih godina prošlog veka, dobijamo ostvarenje koje nećemo preskočiti na bioskopskom repertoaru. Baš takav je film Diva Futura režiserke Giulie Louise Steigerwalt, koji je očarao publiku brojnih filmskih festivala, od Zagreba do Berlina. Kinematografiju potpisuje Vladan Radović, direktor fotografije poreklom iz Sarajeva, a glavnu ulogu igra crnogorska glumica Lidija Kordić koja je za isto na nedavnom Berlinaleu primila prestižnu nagradu European Shooting Star 2025.

Diva Futura baziran je na istinitoj priči. Elena Anna Staller, poznatija kao Ilona Staller, a najpoznatija kao Cicciolina, zajedno sa tadašnjim dečkom Riccardom Schicchijem 1983. godine osnovala je prvu italijansku erotsku kasting agenciju i filmski studio specijalizovan za VHS izdanja – Diva Futura. Ova agencija pomogla je Iloni i drugim devojkama poput Moane Pozzi i Eve Henger da postanu „devojke iz komšiluka“, dive koje su ubrzo osvojile male ekrane i naslovne strane časopisa širom Italije, a kasnije i celog sveta, izazivajući apsolutnu medijsku pomamu. One nisu bile obične filmske zvezde, već prve italijanske pornozvezde. Njihova priča direktno je povezana sa usponom italijanske pornoindustrije, a oživljena je u uzbudljivom filmu. Režiserka je crpila inspiraciju iz knjige Debore Attanasio Non dite alla mamma che faccio la segretaria (ital. „Ne govorite mami da radim kao sekretarica“).

Film istražuje Ilonin put – kako je Elena postala Cicciolina? Reč je izuzetnoj ženi koja je uprkos svom karijernom putu, kontroverznom ponašanju i neobičnim modnim izborima dospela u italijanski parlament. Ilona Staller je 1979. godine bila prvi italijanski ženski kandidat za parlament, kao članica prve italijanske zelene stranke Lista del Sole. Godine 1985. prešla je u radikalnu stranku, gde se zalagala za ljudska prava i borila protiv upotrebe nuklearne energije, a dve godine nakon toga izglasana je za članicu parlamenta. Ilona nije bila jedina Diva Futura devojka koja se okušala u politici. Njena kolegica Moana se 1993. godine kandidovala za gradonačelnicu Rima. Iako nije pobedila na izborima, političko delovanje ovih zvezda i popularnost među stanovništvom dokaz je njihovog kulturnog i društvenog uticaja u Italiji.

Getty Images

Italijanske glumice Denise Capezza i Tesa Litvan glume dive koje je ovaj studio doveo do slave, Moanu Pozzi i Evu Henger. Ulogu Ciccioline tumači glumica iz Crne Gore koja već neko vreme živi u Sarajevu, Lidija Kordić. Za svoj performans je na nedavnom Berlinaleu primila prestižnu nagradu European Shooting Star 2025. oduševši publiku svojim talentom, ali i neverovatnom sličnošću Iloni Staller.

Cicciolina je od trenutka kada je upoznala Riccarda Schicchija imala prepoznatljiv stil. Uvek je nosila odeću u pastelnim bojama, nežne i transparentne tkanine, a umesto torbice je uz sebe često imala plišane igračke. Ilona je nosila šarene perjane boe, a bila je prepoznatljiva i po čipkastim rukavicama. Njen beauty look je takođe bio izuzetno specifičan, u kosi je često imala cvetne ili biserne krunice, tamne obrve bile su sušta suprotnost njenoj platinastoj kosi, a kuću nije napuštala bez prepoznatljivog crvenog ruža. Upravo to je look koji je Lidija Kordić utelovila u ovom filmu, u verno rekonstruisanim Cicciolininim outfitima, delu kostimografa Andree Cavalletta.

Ilona Staller i Lidija Kordić. Photo: Getty Images, Lucia Iuorio

Ilona Staller popločala je put svim savremenim modnim entuzijastima koji uživaju u nošenju donjeg veša kao odevnog predmeta. Nežne satenske slip haljine i spavaćice koje danas često viđamo u street styleu i na modnim pistama tada su bile kontroverzan outfit, koji je Ilona nepokolebljivo nosila. Ova diva bila je slobodna, a inspirisala je i mnoge druge žene da oslobode svoju bezbrižnu stranu.

Giulia Louise Steigerwalt u filmu prikazuje ženska tela i seksualnost iz perspektive koja je u potpunosti drugačija od onoga što bismo u patrijarhalnom društvu možda očekivali. Režiserka je pomenula da je bila fascinirana ovom erom, jer nasilje, koje danas često povezujemo sa porno industrijom, nije bilo deo njihove priče. Istražujući istoriju studija Diva Futura, stekla je utisak da su ovi kreativci zapravo težili ka tome da stvore umetnost koja ruši tabue.

„Kada sam prvi put prišla ovoj priči, našla sam sve osim onoga što sam očekivala od sveta pornografije. Lične sudbine protagonista, njihova životna filozofija i neverovatna parabola koju su prošli, potpuno su promenili moj pogled na stvari,“ rekla je režiserka na press konferenciji venecijanskog filmskog festivala. Giulia smatra da su te devojke u porno industriji videle prečicu za slavu, odskočnu dasku za dostizanje snova u kojima postaju dive. Film proučava uspon i pad ove industrije, propraćen stigmatizacijom ovih devojaka od strane istog društva koje ih je i proslavilo.