Sve što ste oduvek hteli da znate o seksu na filmu, a niste imali koga da pitate

Pitanje intimnosti je večno pipava tema. Naročito zbog toga što većina ljudi u svakodnevnom životu često brka pojam bliskosti i shvata ga na sasvim drugačije načine, a kada je subjektivni osećaj u pitanju u bilo kom slučaju, svaka definicija nehotično pada u vodu. Zato možda i neprekidno pokušavamo da je „uhvatimo” kroz različite vidove umetnosti u kojima svakako prednjači film, koji ima moć da prikaže ono što često ne umemo da izgovorimo. Međutim, intima na filmu je čisti konstrukt, pažljivo oblikovana scena koja mora da deluje stvarno, ali se odvija u strogo kontrolisanim uslovima, u kojima se glumci dodiruju po dogovoru i instrukcijama, a emocije se pažljivo doziraju kasnije u montaži. Bez obzira na sve, kada naiđemo na njih, od detinjstva kada su nas terali da žmurimo, pa sve do danas kada nam niko ne brani da ih gledamo, eksplicitne scene u nama uvek stvaraju blagu nelagodu.

Sećam se još na studijama dramaturgije, na samom početku, čuveni reditelj Miša Radivojević uvek je voleo da nam skrene pažnju da je scene seksa jako teško napisati, a još ih je teže snimiti. Njegov savet je bio da kada god možemo to izbegavamo u našim scenarijima, jer seks na domaćem filmu skoro uvek izgleda kao silovanje ili neuverljivo mučenje glumaca da nam pokažu izliv strasti pred kamerama. Međutim, vreme se od tada na svu sreću promenilo i reditelji, kako sa ovih prostora, tako i šire, počeli su malo više pažnje da obraćaju na kvalitet upravo ovakvih scena, sve do nedavno kada se napokon ukazala prilika da i stručnjaci stupe na scenu. Naime, pojavila se jedna sasvim nova profesija na setu koju sada zovemo koordinatorom intimnosti i sa njom se desila velika, neočekivana promena. Scene u kojima akteri razmenjuju nežnosti ili upražnjavaju seksualne aktivnosti postale su uzbudljivije i uverljivije, nevidljivo prisustvo koordinatora osetili su i oni ispred i iza kamere.

Koordinatori intimnosti su relativno nova, ali neophodna pojava u filmskoj i televizijskoj industriji, koja je počela da se primenjuje još od 2018. godine. Zahvaljujući pokretu #MeToo, postalo je više nego očigledno da je neophodna treća strana na setu koja prosto mora da osigura bezbednost glumaca. Mnoge produkcije sada koriste koordinatore intimnosti kao standardnu praksu, posebno za scene koje uključuju golotinju, pornografiju ili bilo kakvu simulaciju seksa. Gluma je kao što znamo jako senzitivna i izazovna profesija. Usred jurnjave za ulogama, dugih i intenzivnih proba, glumci često bivaju iznenađeni onim što vide u scenariju kada konačno dobiju ulogu. Tu na scenu stupa koordinacija intime i stručnjaci koji se bave isključivo bliskošću između glumaca, čuvajući ih bezbednim koreografisanjem scena koje uključuju sve, od poljupca, preko kratkog dodira, do golotinje ili bilo kakvog eksplicitnog sadržaja.

Normal People

Dobro se sećam momenta kada sam prvi put gledao seriju „Normal people”. Ono što mi je odmah skrenulo pažnju bile su upravo naglašene scene seksa između dva glavna lika, koje su bile toliko realne, upečatljive i uverljive da sam osećao i izvesnu sramotu što ih posmatram na ekranu. Međutim, tada nisam ni bio svestan da je pored izvanredne glume dve velike zvezde, za magiju u kadrovima bila zaslužna upravo Ita O’Brien. Ali, to nije jedini projekat u koji je ona umešala svoje prste, jer sigurno ste primetili da poslednjih godina veliki hitovi kao što su „I May Destroy You”, „Sex Education” ili „It’s a Sin” dobili značajne pohvale za svoje pohotne, ali vrlo kompleksne i iznijansirane scene seksa. Primetno je da su sve ove serije takođe glasno govorile o uključenosti koordinatora intimnosti kako bi se glumci osećali bezbedno u ranjivim situacijama. A bezbednost uvek treba da bude ispred spontanosti – to je sada sasvim jasno. Međutim, interesovalo me je kako je sve počelo. Zato joj postavljam pitanje kako je došla na ideju i odlučila da kreira jednu sasvim novu, još uvek neistraženu funkciju na filmskom setu. Da li je bilo teško ubediti producente? „Za mene je to nekako bio sasvim prirodan proces, moram da kažem da sam ja mnogo, mnogo pre nego što smo uspostavili koordinaciju intimnosti na setu, radila istraživanja i bila zainteresovana za koreografiju tela. Međutim, svoj rad sam počela da delim početkom 2017. godine, s razlikom da sam u junu to učinila sa grupom agenata i oni su odmah rekli – ovo nam je potrebno.

Prekretnica je svakako bio #MeToo, trenutak kada industrija više nije mogla da zatvara oči i kada je bila spremna da čuje i iskoristi moja istraživanja na kojima sam radila godinama.

Bila sam prosto spremna za takav zadatak…Ita je donela profesionalni pristup seksualnom sadržaju i golotinji na ekran i scenu kroz svoju organizaciju „Intimacy on Set”, koja ima 25 koordinatora širom sveta, sa više obuka u SAD, Kanadi, Nemačkoj, Australiji i Novom Zelandu, kao i u Velikoj Britaniji. Proces uključuje traženje saglasnosti i pristanka od glumaca o tome šta će raditi u toku snimanja – gde na telu mogu biti dodirnuti, a gde ne – i koreografisanje scena, razlaganje istih na unapred dogovorene pokrete koji su autentični ljudskom seksualnom iskustvu, izgledaju anatomski ispravno i koje glumci mogu naučiti na isti način kao linije i plesne pokrete. Dok je slušam razmišljam o tome koliko volim ljude koji sa strašću pričaju o svom poslu i ne mogu da preskočim pitanje koliko se pristup televizije i filmskih produkcija promenio od pojave koordinatora intimnosti. „Apsolutno se promenio, zaista jeste. Ako bacite pogled na IMDB sajt sada, gotovo sve što se snima ima i koordinatora intimnosti kao legitimnog člana filmske ekipe, što je apsolutno neverovatno i divno i jako me raduje… Međutim, već sam to spomenula, svako ima drugačiji odnos prema svojoj intimnosti i osećaju da o tome može otvoreno razgovarati. Zato je obuka koordinatora intimnosti toliko važna. A ponekad je ono s čime se suočavamo i kako se snalazimo u tome zaista, zaista izazovno. Učimo iz projekta u projekat.”

Sex Education

Koliko je njena uloga zaista važna i potrebna govori i to da je autorka mini-serije „I May Destroy You” Michaela Coel svoju BAFTA nagradu za najbolju glumicu posvetila upravo Iti O’Brien. U svom govoru, zahvalila joj se što je prostor učinila bezbednim, što je stvorila fizičke, emocionalne i profesionalne granice, i naglasila da su sve njene intervencije bile sasvim neophodne za uspeh ove serije, ubedivši je kao rediteljku i autorku da je pozicija koordinatora intimnosti neophodna za svaku produkcijsku kuću koja želi da snima sadržaj koji istražuje senzitivne teme seksualnosti i telesnosti. „Dakle, posao se svodi na služenje producentu, služenje režiseru i setovanje pravca kojim želimo ići”, nastavlja da mi priča o kompleksnosti svoje uloge, „to je prosto poseban proces za stvaranje telesnog plesa.  Uvek o svojoj ulozi govorim kao o nečemu što je slično koordinatoru kaskadera. Dakle, potpuno je isto.

A to znači da morate da izgradite neki odnos, duboku vezu, poverenje sa svojim saradnicima kako bi se skroz prepustili.”

Ipak, uprkos svim argumentima za, u poslednje vreme vode se velike polemike oko toga da li je koordinator intimnosti neophodan i da li njegovo prisustvo zapravo narušava autentičnost i koči procese glume. Nekoliko velikih imena holivudske A liste kategorično je odbilo, a neki od njih su i eksplicitno zahtevali da im nije potrebna bilo kakva pomoć sa strane vezano za scene seksa. Celu stvar pogurao je sasvim sigurno film „Anora”, na čijem snimanju nije prisustvovao koordinator intimnosti jer su glavna glumica Mickey Madison i ostatak filmske ekipe odlučili da to ne urade, insistirajući na tome da produkcija bude mala i efikasna. Ovakva odluka izazvala je burne reakcije struke, iako su kasnije objasnili da je to bio isključivo izbor glavne glumice kako bi se osećala prijatnije u svojoj koži. Ova tema mi daje šlagvort da saznam kako Ita O’Brien gleda na ovaj čudan rastući trend među glumcima. „Ukoliko glavna glumica ne želi da ima nekog ko je vodi kroz ceo proces, to je totalno u redu. Međutim, film nije samo jedna glavna glumica, na setu postoje i drugi glumci kojima je možda potrebno da se osećaju sigurno i komotno. Naš zadatak je širi od jedne osobe i podrazumeva najbolju praksu u celokupnoj produkciji, a to znači da svaki član ekipe zna da će biti bezbedan.”

Seksualne scene su sasvim sigurno najdelikatniji deo filmskog procesa jer se u njima sudaraju umetnost, etika i tehnička kontrola. Pre pojave koordinatora intimnosti glumci su često bili prepušteni ličnim osećanjima i granicama koje su se lako mogle preći, lakše su mogli da upadnu u razne zamke i da se izgube mešajući svoj privatni život sa poslom koji obavljaju. Zato je to danas mnogo bezbednije, kada imate osobu koja vas navodi i sa puno razumevanja vodi kroz komplikovani proces stvaranja bliskosti na ekranu. „Trudim se da pronađem poseban trenutak kada se ukaže prva iskra bliskosti, a to je uvek pogled”, zaključuje Ita O’Brien dokazujući da za sve neuhvatljive stvari, baš kao i u životu mora da postoji pravi tajming kada magija počne da se dešava. Na obostrano zadovoljstvo.