Stiže film o Isabelli Blow, ikoni koja je otkrila McQueena i zauvek promenila modu

Neki ljudi iz sveta mode oblače se kako bi pokazali da umeju da ponesu najnovije trendove; drugi žele da pomislite kako su stvari na njima sasvim slučajno i nehajno nabacane (iako su vrlo pažljivo stilizovane); treći uvek igraju na sigurno. A onda, postoje te retke ptice, izuzetne žive lutke, koje spajaju složene, nespojive, ponekad šokantne kombinacije, kao da slede ritam neke čudne, avangardne melodije koju samo one čuju. Isabella Blow bila je jedno od tih retkih bića.

I dok je njena odeća činila da bude primećena, ona zapravo nikada nije bila viđena. Naime, odeća i moda služili su joj poput oklopa. „Moda je vampirska stvar… Nosim šešire da bih držala ljude podalje od sebe. Ne želim da me svako poljubi. Želim poljubac samo od onih koje volim“ govorila je. Osamnaest godina nakon njene smrti, stiže nam film (i to igrani, ne dokumentarni) koji konačno odaje počast njenom fascinantnom i tragičnom životu. The Queen of Fashion, u režiji britanskog reditelja Alex Marx, na ovom ostvarenju radi skoro čitavu deceniju, a sada je snimanje i zvanično završeno. Prema sinopsisu, film „prikazuje uspone i padove Isabellinog života dok je podržavala tada nepoznate i marginalizovane modne figure poput Alexandera McQueena, Philipa Treacyja i Sophie Dahl, a koje je lansirala u zvezde, boreći se istovremeno s nedijagnostikovanim bipolarnim poremećajem.“

Photo: Getty Images

Možda njeno ime nije bilo naširoko poznato izvan modnih krugova, ali njen uticaj na industriju bio je nemerljiv. Rođena u Londonu, Isabella Blow je u ranim dvadesetim godinama otišla u Njujork kako bi studirala na univerzitetu Columbia, ali je studije napustila i preselila se u Teksas, gde je radila za modnu kuću Guy Laroche. Tokom 1980-ih vratila se u Njujork, gde je najpre postala asistentkinja Anne Wintour, tada modne urednice u Vogueu, a potom i Andréa Leona Talleyja. U tom periodu se sprijateljila s Andyjem Warholom i Jean-Michelom Basquiatom, kao i s drugim poznatim ličnostima njujorške scene. Godine 1986. vratila se u London da bi radila s Michaelom Robertsom u časopisu Tatler, a tada je počela i da nosi upadljive šešire Philipa Treacyja, kome je čak ustupila svoj stan kako bi mogao da radi na svojim kolekcijama. Priče o njenom ekscentričnom ponašanju, postale su deo magazinske legende, a pop kultura je često crpela iz njenog mita. Njen nekonvencionalni stil, uključujući dobro poznatu sklonost ka šeširima, inspirisao je brojne zvezde, najviše Lady Gagu, zbog čega su mnogi priželjkivali baš nju u ovoj ulozi.

Photo: Getty Images

Posebno mesto u modnoj istoriji ima zbog toga što je otkrila McQueenov talenat dok je još bio student Central Saint Martinsa, s mračnim, gotovo morbidnim pogledom na profinjeno Savile Row krojaštvo. Dokaz tome je njegova završna kolekcija iz 1992. pod nazivom Jack The Ripper Stalks His Victims, koju je Isabella te godine kupila za 5000 funti. Film će se osvrnuti i na njihov složen odnos nakon što je McQueen prešao u Givenchy 1997, a potom 2000. prodao većinski deo svoje firme Gucciju. Tama je igrala veliku ulogu u njenom kreativnom stvaralaštvu, baš kao i u McQueenovom. Naime, Isabella je patila od depresije i kasnije joj je dijagnostikovan bipolarni poremećaj, zbog čega je primala teške terapije. U poslednjim godinama života nekoliko puta je pokušala samoubistvo, a 2007. godine, u 48. godini, oduzela je sebi život (tri godine kasnije, McQueen je učinio isto). No, The Queen Of Fashion ima i mnogo boja, humora, ljubavi i prijateljstva. Film je drama s pomalo apsurdnim elementima, jer su ti ljudi zaista bili veći od života.

Photo: Getty Images

Ključan deo procesa za režisera Alexu Marxa bilo je pretraživanje bogatstva artefakata iz njenog života – snimaka iz prvih redova, intervjua iz bekstejdža, editorijala u časopisima. Tu su i lične priče koje do tada nisu bile poznate. „Nekoliko ljudi koje sam kontaktirao na početku reklo je da nisu spremni da govore [o Isabelli]“, otkriva Marx. „Sada, nakon 17 godina, manje je bolno. Ljudi mogu da slave njen život“. Upravo su ti intimni razgovori dali najverniju sliku toga ko je Isabella zaista bila. Njene unutrašnje borbe i privatni trenuci oživeli su kroz sećanja – sve s ciljem, kako Marx kaže, da se napravi „film koji bi ona želela da neko napravi“. Kostimi takođe imaju veliku ulogu, uz dodatnu autentičnost jer se koriste originalni komadi koje je Isabella Blow nosila.

Pored Andree Risebourough, poznate po filmovima Birdman, The Death of Stalin i To Leslie, a koja će otelotvoriti njen lik, sada je poznat i ostatak kastinga: u ovoj legendarnoj priči naći će se i Richard E. Grant, Ncuti Gatwa, Dane Dehaan, Joe Cole (u ulozi Alexandera McQueena), Michelle Dockery, Emily Beecham, Stacy Martin, Miranda Richardson, Sebastian de Souza, Fionn O’Shea.

Photo: Getty Images

„Jedan od ciljeva ovog filma je da inspiriše i postavi pitanje: ‘Zašto ne bismo bili izražajniji?’“, kaže Marx. „Najzanimljivija umetnost nastaje kada postoji rizik da ne uspe. Više volim dostojanstven neuspeh nego bezbedan uspeh“. Kao svojevrsno ljubavno pismo Isabelli Blow i svim nijansama njene ličnosti, film će je konačno izvući iz fusnota modne istorije i staviti tamo gde pripada – kao ključnu figuru zlatne modne ere devedesetih.