Ibiza pre rave revolucije kroz objektiv Davea Swindellsa

Zamislite ostrvo gde vreme gubi smisao, a svaka noć postaje beskonačna eksplozija svetlosti, zvuka i čiste slobode. To je bila Ibiza 1989. – poslednja sezona pre nego što su legendarni klubovi poput Ku i Amnesije morali da pokleknu pred pravilima i natkriju svoje plesne podijume. Bilo je to vreme kada se činilo da je sve moguće: muzika nije imala granica, žanrovi su se stapali u euforične setove DJ-a poput Alfreda i Joséa Padille, a svaki izlazak bio je avantura u nepoznato. Plesalo se pod zvezdama, dok je vazduh bio ispunjen mirisom slane morske vode i nečim što bi se moglo nazvati čistom, sirovom slobodom. Osećaj? Kao da ste deo tajnog društva koje je znalo ono što ostatak sveta tek treba da otkrije – da muzika nije samo ritam, već zajednički jezik, pokret otpora svakodnevici i proslava trenutka u kojem svi postaju jedno. Bio je to vrhunac jednog doba, prelomna tačka pre nego što je ostrvo postalo globalna atrakcija, a noći počele da imaju granice. Ibiza 1989. bila je čista ekstaza, uhvaćena između slobode i nadolazeće komercijalizacije. Treće izdanje kultne knjige Davea Swindellsa, koja je već dvaput rasprodata, je još jedna, možda i poslednja, prilika za putovanje kroz vreme, ravno u srce legendarnog noćnog života party ostrva. Zavirite unutar i izvan zidova slavnih klubova i barova: Ku, Amnesia, Pacha i, naravno, kultnog Café del Mar. 

Čovek koji je živeo noć

Ako postoji neko ko je otelotvorio duh klupskog života, onda je to Dave Swindells. Kao urednik nightime rubrike u magazinu Time Out London od 1986. do 2009., proveo je godine beležeći hedonističke trenutke na plesnim podijumima širom sveta. Međutim, neke od njegovih najikoničnijih fotografija nastale su tokom nedelju dana provedenog na Ibizi 1989. – na zadatku za 20/20 Magazine.

Amnesia

Amnesia je, na primer, tada bila mnogo manja – imala je četiri bara, za razliku od današnjih 16, i to je bilo leto kada je naređeno da klubovi moraju da izgrade krovove do 1990., kako bi lokalni stanovnici napokon mogli mirno da spavaju. Tako da osim što je to bila prva poseta Davea Swindellsa ostrvu, bila je i poslednja prilika da uhvati duh Ibize pre nego što su Ku i Amnesia morali da natkriju svoje otvorene plesne podijume, a talasi britanskih turista počeli da pristižu na obalu.

Amnesia

„Naša ideja bila je da otkrijemo zašto su Ibiza, njen noćni život i balearski ritmovi koje su tamo puštali DJ-evi imali toliko snažan uticaj šitom Ujedinjenog Kraljevstva – i šta bi Ibiza mogla da otkrije o budućem smeru kulture plesne muzike“, kaže Dave.

Amnesia

Café del Mar

„Tek kad sam stigao na Ibizu, shvatio sam koliko je zapravo bizarno što se scena, inspirisana toplim noćima Baleara, cvetovima bugenvilije i zimzelenim biljkama oko udobnih chill-out zona, u Londonu pretvorila u mračne, zadimljene pećine obasjane stroboskopima, gde znoj kaplje sa plafona.“

Café del Mar

„Na Ibizi 1989. bilo je ako poverovati da je sve moguće: da su klubovi potajno mešali MDMA prah u koktele, da muzika može da preskače između žanrova i da bude uzbudljiva poput čiste magije, da ćeš uvek pronaći još jedan klub ili bar u kojem možeš da nastaviš dok god imaš snage.“

Ku

„Nije bilo važno koliko imaš godina, ko te privlači ili koliko novca imaš – ako si došao zbog fieste i muzike, bio si dobrodošao. Naravno, pomoći će ako si znao kako da se obučeš za ulazak u Pachu, a samo su bogati mogli da priušte sto sa pogledom na plesni podijum.“

Ku

Pacha

Pacha

„Uvek je postojao tajni zaliv ili plaža na kojoj si mogao da stvoriš svoju sopstvenu zabavu…“

Pacha

Swindells se priseća i nezaboravne scene sa terase Amnesije, gde je britanski posetilac sa naslovnice uhvaćen u savršenom jutarnjem svetlu: „Kad je grupa španskih clubbera stigla pred ulaz, spustio sam se na sve četiri i provukao za njima. Boom! Unutra sam! Devojka na fotografiji bila je italijanska princeza, sa ekipom koja je imala vodene pištolje napunjene tečnim E-jem – bilo je totalno ludo. Bez sumnje, to je bila najbolja noć mog života.“

Deo ovih fotografija već je bio objavljen u sada već nedostižnoj knjizi Spirit of Ibiza, koja je postala retki kolekcionarski primerak sa paprenom cenom. Ali to je bio samo delić onoga što je Swindells zabeležio. Nova knjiga donosi četiri puta više fotografija, veća je, dublje ulazi u tematiku, a uredili su je Dave Swindells i IDEA, i rezultat je najstilizovanija knjiga o Ibizi svih vremena. Ovo nije samo istorija klupske scene – ovo je vizualna kapsula jednog doba kad su se muzika, moda i sloboda sudarili u savršenoj oluji. To je više od knjige. To je poziv na ples – sećanje na trenutak kad je noć trajala zauvek.