Kako novi film Hurry up tommorow razotkriva The Weeknda

The Weeknda sam počela da slušam sa 12 godina. Yikes, znam – prerano. Ali verujem da je upravo to iskustvo oblikovalo moj muzički ukus danas. Prva pesma koju sam čula bila je Wicked Games, i od tog trenutka započela je moja fascinacija – ili bolje rečeno opsesija Abelom Tesfayeom i svetom koji je kroz svoju muziku stvarao. Bio je misteriozan, nedodirljiv, lomljiv, a opet opasno harizmatičan. Njegove emotivne ispovesti i to konstantno balansiranje između boli i hedonizma – to nije bila samo muzika, to je bio soundtrack mog odrastanja. Dok su drugi slušali pop hitove i učili koreografije Lady Gage sa YouTubea, ja sam gutala The Trilogy i osećala kao da sam pronašla dnevnik koji je neko greškom objavio online – preintiman, previše sirov, ali baš zato nemoguće privlačan.

Nakon premijere serije The Idol, javno mišljenje o The Weekndu postalo je izrazito podeljeno. S jedne strane, mnogi su mu zamerili pretencioznost i gubitak autentičnosti, dok su drugi tvrdili da se samo usudio da ode tamo gde se retki usuđuju. No, sa filmom Hurry Up Tomorrow, Abel je odlučio da zatvori poslednje poglavlje priče o personi „The Weeknd“. Moj utisak je da ovaj film nije samo još jedan projekat – on je oproštajno pismo fanovima, završni čin jedne ere.

Reakcije na film su ponovo podeljene – dok ga jedni ismevaju kao cringe i preambiciozan projekat koji ne zna šta želi da bude, drugi ga brane kao duboko ličan i emotivan završetak za one koji su uz njega od početka, za one koji razumeju simboliku i značenje iza svake scene. Ovo nije film za sve, rekla bih da je ovo film za fanove koji znaju razliku između Abela i The Weeknda. A kako ponosno volim da se svrstam u te fanove, čini mi se da nam je Abel tu dao još jedan intiman, ako ne i najintimniji, prikaz sebe. 

Film ispunjen ličnom simbolikom

Od samog početka, Abel se nalazi u vrtlogu emocionalnog haosa, između insomnije, raspada identiteta i iscrpljenosti turnejom. Njegov menadžer Lee (Barry Keoghan), gura ga preko granica. Za njega Abel nije osoba, on je show i novac. Lee simbolizuje tamnu stranu Abelove persone “The Weeknda”, onu koja žudi za slavom, drogom i moći. S druge strane, Anima predstavljena kroz fantastičnu Jennu Ortegu, otelotvoruje njegovu unutrašnju borbu i čežnju za autentičnost. Nije stvarna osoba, već odraz njegove psihe. 

Film je prepun malenih easter eggova, koje biste zasigurno propustili ukoliko niste zabrinjavajuće opsesivni fan poput mene. U jednoj od najznačajnijih simboličkih scena, Abel se nalazi u tunelu. Nije jasno je li reč o snu, halucinaciji ili metafori njegove psihe, ali jedno znamo: to nije stvarnost. Tunel nema izlaza, zarobljen je. Tamo susreće i lik Valerie – enigma za koju već znamo od The Trilogy kada je slomila Abelovo srce. Ovde otelotvoruje njegovu grižu savest i sve promašaje koje je napravio pretvarajući se u The Weeknda.

Poseban trenutak u filmu dolazi kada Abel ostaje bez glasa tokom nastupa, što simbolizuje gubitak identiteta i sposobnosti da izrazi ono što oseća. Ovaj trenutak referiše na stvarni događaj sa koncerta na SoFi stadionu 2022. kada je doživeo sličan emocionalni slom. 

Kasnije u filmu, Abel i Anima beže iz arene i dolaze do Santa Monica boardwalka, mesta koje simbolizuje povratak detinjstvu i izgubljenoj nevinosti. Vrhunac radnje dolazi u hotelskoj sobi gde ga Anima vezuje za krevet – ne da bi ga kaznila, već da ga natera da se suoči sa vlastitim demonima. To je metaforički čin – Abel je zarobljen u personi iz koje ne zna da izađe, a Anima ga prisiljava da to konačno učini. Na samom kraju, Anima radi jedan simboličan čin koji deluje kao projekcija Abelove podsvesti i deluje onako kako on emocionalno priželjkuje: želi sve da izbriše i počne ispočetka. Film se završava kako je i započeo, pred ogledalom, ali ovog puta ne gleda u lik koji je stvorio, već u pravog sebe.  I dok možda nije za svakog gledaoca, pogotovo za one koji nisu najbolje upoznati sa The Weekndom, za fanove, ovo je jedinstveno i emotivno filmsko iskustvo koje zatvara jedno veliko poglavlje. Sada kada je priča The Weeknda završena, ono što sledi pripada samo Abelu, kakav god on bio u budućnosti.