Da li horor filmovi sada imaju žensko lice?

Ovu godinu obeležiće užas, vriska i jeza. Ne, ne osvrćem se na društveno-političko stanje regije i sveta, iako bi se i tu svašta moglo reći. Nakon što sam pogledala seriju Baby Reindeer koja je prikazala koliko daleko užas ljudskog uma u stvarnosti može da ode, nastavila sam tim putem, mogla bih reći bez straha, neustrašivo, ali izgleda da će strah i jeza dominirati u bioskopima. Filmovi koje ćemo ove godine gledati u bioskopima definitivno će biti horori. Ali ovog puta sa ženskim predznakom. Od glavnih uloga koje ćemo gledati na filmskom platnu pa do glavnih i ključnih ljudi u stvaranju filma – žene će voditi glavnu reč.

Glumica Sidney Sweeney je popriličnu pažnju skrenula na sebe sa najavom filma Immaculate u kojemu glumi časnu sestru koja, između ostalog, preuzima autonomiju nad svojim – telom. Ništa ne bi bilo čudno da ovu glumicu mediji i javnost već neko vreme ne ističu kao nešto drugačije i radikalno u reprezentaciji ženskog tela. Da, Sweeney je lepa žena koja se ne boji da pokaže svoje fizičke atribute, ali ako bolje razmislimo radi se o večnom idealu ženske lepote: plavuša, nežnih crta lica, velikih očiju, punih usana, pravilnog nosa, tela u obliku peščanog sata… Izgleda da je standard ili ideal lepote koji se provlači kroz celu ljudsku istoriju sada napravio pun krug tako da je postao nešto drugačije i subverzivno. Ceo ovaj fascinantan narativ oko glumičinog tela pokazuje koliko je ideal ženske lepote još uvek ili još više opterećen. U ključnim trenucima filma Sweeney postaje neprivlačna i tu se krije njena snaga kao glumice i čar njene izvedbe. Koliko ona zapravo svoje telo i izgled koristi u korist filma i izvrće ga istovremeno u lepotu i ružnoću. Horor su mnogi kritičari najavili kao – zastrašujuće lepim, a Sweeney je istovremeno u filmu pokazala koliko snažno može da uništi i sruši tu konzervativnu mušku sliku ženstvenosti.

Ako ste se pitali ko je Caitlin Cronenberg samo obratite pažnju na prezime. Radi se o režiserki koja potpisuje horor film Humane, i iako izbegavam da ističem rodbinske veze, njen otac je David Cronenberg, ili kako ga u Hollywoodu zovu King of Venereal Horror ili Baron of Blood tako da ne iznenađuje činjenica da je Caitlin nastavila sličnim putem. U filmu Humane gledaćemo Jayja Baruchela, Petera Gallaghera i Emily Hampshire u glavnim ulogama, glumačka postava zvuči dobro. Film za sada dobro kotira po projekcijama za kritičare, medije i festivale i ono što mi je zanimljivo jeste da ga ne upoređuju sa radovima Davida Cronenberga. Caitlin Cronenberg ima svoj specifičan izraz, očigledno dovoljno snažan i upečatljiv da je uspela da izbegne često neizbežno upoređivanje sa ocem koji je ipak, definisao ovaj žanr.

Uz najavljene filmove Tarot (režirala ga je i napisala Anna Halberg) i I Saw the TV Glow (režirala ga je i napisala Jane Schoenbrun), u bioskope ove godine dolazi i možda najiščekivaniji The Watchers autorke Ishane Night Shyamalan koji priča priču o mladoj umetnici koja se izgubi u prostranoj šumi u zapadnoj Irskoj gde, nakon što pronađe sklonište, ostane zarobljena sa tri stranca koje svake noći proganjaju tajanstvena stvorenja. Ovo je film sa snažnim ženskim obeležjem jer je u glavnoj ulozi Dakota Fanning, dok ga je režirala i napisala Ishana Shyamalan, režiserka koja svoju filmsku karijeru započinje upravo sa horor filmom. Ovo je njen debitantski film. Film je izazvao mnogo interesovanja, što je i razumljivo s obzirom o čemu se radi, ko glumi i ko je autor filma. I ovdje, kao i kod filma Humane, ćerk velikog filmaša M. Nighta Shyamalana zauzima svoje mesto u filmskoj industriji, ali nekako ne bih rekla da obe režiserke nastavljaju stopama svojih očeva. One zauzimaju svoje mesto, svoju autonomiju, same i samostalne, snažno, hrabro, riskirajući. Ženskim principom, ako razmišljamo u tom smeru. Horor filmovi sada imaju žensko lice, samo se plašim (ili se ipak radujem?) da će biti – još strašniji.