Arhitektonsko čudo koje spaja tradiciju, prirodu i retreat u stilu 60-ih

Iz Dalarne sam se vratio sa jednim malim konjićem. Visok je samo dvadesetak centimetara, sa elegantno zaobljenom njuškom i nežnim gležnjevima, mada bi zlobnici mogli reći da iz određenog ugla pomalo nalikuje govedu. Izdubio sam ga dok sam sedeo na srušenom balvanu ispod visokih smreka, zagrejan vatrom koju je Alfred Blomberg, lokalni farmer, u tren oka zapalio. Dok smo noževima prebacivali kovrdže borovih strugotina po tlu, delio je sa mnom one priče koje se prirodno rađaju oko vatre. Pričao mi je kako se jezero iza nas zimi toliko zamrzne da bi konj mogao galopirati po njemu; kako leti svoje krave vodi na planinske pašnjake da im priušti odmor; i kako je u mladosti bio prvak praćke – sam je izrađivao svoje praćke i putovao širom Švedske. Bio je to prizor koji je mogao da se odigra u bilo kojem trenutku prošlog veka.

Mikael Lundblad

Nekoliko sati severno od Stockholma prostire se švedska verzija Huckleberry Finnovog kraja. Zemlja štala. Vožnja ovim područjem vodi vas pokraj slikovnice bajkovitih prizora – srebrne breze, jezera, borovi pa jezera. Regija Dalarna predstavlja vrata Skandinavskog gorja i zimskih sportova, ali većina posetilaca dolazi leti, kada se stapaju sa okolinom u šumskim kolibama i selima, planinareći kroz šume i kupajući se u jezerima. U junu se održavaju Midsommer festivali okićeni poljskim cvećem – srećom, nimalo nalik filmu „Midsommar“, izuzev majskih stubova koji se ponosno uzdižu u gotovo svakom selu. U samom središtu nalazi se jezero Siljan, kratersko jezero nastalo udarom velikog meteora pre 377 miliona godina, koji je doslovno preokrenuo tlo.

Dalarna je mesto gde Stockholmčani dolaze da ponovo uspostave vezu sa prirodom, i možda upiju elementarni oblik čiste švedskosti. Konj koji sam izrezbario je Dala konj: obojen narandžasto-crvenom bojom sa raznobojnom uzdom, a prodaje se u suvenirnicama širom zemlje – lokalna zanimljivost koja je tokom vekova postala nacionalni simbol. A ako ste se ikad pitali zašto je gotovo svaka švedska kuća obojena u crveno, odgovor leži u rudniku Falun koji je snabdevao bakrom većinu Evrope i učinio Švedsku bogatom. Kada je njegovo zlatno doba završilo nakon urušavanja okna u 17. veku, postojeća proizvodnja boje bogate gvožđem – izvorno korišćene jer je drvo činila nalik crvenoj cigli – pojačana je. Možda je taj meteor doneo neku kosmičku sreću ovoj regiji.

Mikael Lundblad

Ona naša crveno obojena štala nalazi se u Sunnanhedu, selu sa više krava nego ljudi, od kojih većina pripada Blombergu. Ono što je izdvaja od ostalih crvenih štala jeste staklena stena sa metalnim okvirom koja zauzima čitavu jednu stranu – noću, svetlost iznutra čini da građevina svetli poput fenjera. Ujutru okrećem industrijski metalni kotao i prozor se polako rotira u vodoravan položaj – čini se kao ritual za započeti dan. Da sam Pipi Duga Čarapa zajahao bih prozor dok se diže poput klackalice, premećući se kako bih uz smeh sleteo u polje ispod.

„Želeo sam da stvorim jedan spektakularan trenutak“, kaže mi koosnivač Mike Lind. „Skicirao sam prozor na komadu papira i lokalni varioc ga je izradio. Teži više od dve tone, ali je predivno jednostavan – čak ga i moj šestogodišnjak može lako okretati.“ Lind ima opušten stav i stil odevanja nalik basistu surf-rocka. Rođen je u Göteborgu, otac mu je Šveđanin, a majka Havajka – upoznali su se 1960-ih nakon što su godinama bili dopisni prijatelji. Nakon što je osnovao modnu marku, pa je ugasio kad je shvatio koliko je ta industrija neodrživa, postao je glasni govornik na tu temu i sada ulaže u start-upove za mentalno zdravlje, sa sve većim interesom za način na koji se psihodelici koriste u wellness industriji. „Na neki smešan način, Hello Sunnanhed je kolaž svega čime sam se bavio, od dizajna i održivosti do stvaranja prostora za usporavanje i promišljanje“, kaže.

Mike Lind, jedan od osnivača. Mikael Lundblad

Lind je kupio štalu na mah dok se vozio okolinom. „Svi koriste štale za skladištenje, ali iz moje perspektive autsajdera činilo se da ima i drugog potencijala. Stoji ovde već 150 godina i pitao sam se kako bih ga mogao iskoristiti. Nisam imao nikakvu unapred zamišljenu sliku kako bi obnovljena štala trebao da izgleda – bio je to prazan list papira.“ Spolja, sa antikvarnim alatima naslonjenim uz jedan zid, izgleda kao da bi svakog trena moglo da išeta strašilo. Ali ako otvorite vrata, ulazite u rustični loft: prostor visok 8 metara obložen golom borovinom i poliranim betonom. Od recikliranog drveta izrađeni su dugački središnji sto i klupa. Stepenice vode do kreveta smeštenog na otvorenom mezaninu pod nadstrešnicom; ispod su dve jednostavne spavaće sobe. Kupatilo se nalazi unutar drvene kućice gde je nekada živeo konj (da je još uvek tu, mogao bi da pijem iz bakarne kade pored prozora). Sa druge strane je veliki prostor bez prozora koji možete da koristite kako god želite: za jogu, možda, ili terapiju zvukom.

Mikael Lundblad

Štala je dovršena taman kad je pandemija pogodila i neko vreme jedini gosti bili su bendovi i umetnici – „ljudi koje nisu zanimala ograničenja i koji su samo želeli da pobegnu iz gradskog studija da pišu ili komponuju“, kaže Lind. Set bubnjeva stoji u jednom uglu – „komšije je rekao da bi prostor trebao imati jedan, pa mi je dao svoj“. Mogu da zamislim Gestalt terapijsku grupu ovde, retreat u stilu 60-ih, kako širom otvorenih očiju izlaze u otvoreni krajolik. Ali, umesto toga, moj sin i ja penjemo se merdevinama na krov kućice i igramo igre, i projektujemo filmove na zid. Blombergova devojka, Elin, donosi nam medenjake iz pekare u kojoj radi. Tu su i ležerni ručkovi sa tartovima od divljih pečuraka i salatom nakon šetnji šumom (Lind je u međuvremenu dodao privatnog chefa i iskustvo branja divljih plodova i kuhanja na vatri, kao i prevoz do obližnjih restorana poput Bruntegardenа uz jezero). Kuća služi kao posmatračnica divljači – jeleni i lisice ulaze u kadar, dok krave zadovoljno pasu travu.

Zatim, jednog dana, nadrealni intermezzo. Spuštamo se u napušteni rudnik gvožđa i idemo na nordijsku saunu. To je Lindova ideja. Vozi nas južno do Tuna-Hästberga gde se, koristeći karabinere, polako spuštamo via ferrata stepenicama koje su ukucane u okno rudnika. Pod naborima bledo sivog kamena pojavljuje se uredna mala drvena sauna, kao iz bajke, pored podzemnog jezera svetloplave boje. Svlačimo se i prepuštamo toploti, a zatim uranjamo u ledenu vodu, 80 metara ispod zemlje u sirovom srcu Švedske.

Mikael Lundblad

Ako ste zainteresovani, noćenje u Hello Sunnanhedu košta oko 2.660 eura po noći za dve osobe, all-inclusive.

cntraveller.com