Da li vredi isprobati deset godina staru 'Gut Makeover' dijetu u 2025. godini
Kristina Mikulić Gazdović
Januar 27, 2025
Kristina Mikulić Gazdović
Januar 27, 2025
Pre deset godina knjiga ‘The Gut Makeover’ koju je napisala nutricionistička terapeutkinja Jeannette Hyde, donela je mikrobiom u svest javnosti. I premda sam uvek imala na umu da moram u svojoj ishrani da imam jogurt i kefir, ukiseljeno povrće i fermentisane sastojke, donedavno nisam imala pojma koliko važnosti treba davati svom mikrobiomu.
Dok jedni svedoče drastične promene u svom zdravlju nakon što su prešli na ishranu koja stavlja naglasak na zdravlje mikrobioma, drugi će reći kako se osećaju malo bolje, a treći će se i dalje žaliti kako ih miris te popularne kombuche podseća na smrt.
Bez obzira kojem kampu pripadali, činjenica je kako briga o mikrobiomu probave donosi jako puno benefita u vaš život. Zdrav mikrobiom igra važnu ulogu u normalnoj funkciji imunološkog sistema, a postoje naznake kako pomaže kod dugovečnosti. To me podsetilo na popularne savete iz ‘The Gut Makeover’ knjige, a kako su se mnogi food trendovi u deset godina promenili, vreme je da savete za mikrobiom iz 2015. uporedimo sa spoznajama koje imamo u 2025.
Dijeta je kreirana sa ciljem povećanja raznolikosti mikrobioma u probavnom traktu. Protokol dijete razvijen je na osnovu istraživanja mikrobioma i propusnosti creva, a sastoji se od tri glavna obroka dnevno bez međuobroka. Dijeta u kojoj se ne broje i ne ograničavaju kalorije takođe uključuje post od 12 sati između večere i doručka. Protokol dijete je sledeći:
Poželjne namirnice su probiotičke namirnice kao što su kefir, kiseli kupus, tempeh i miso. Takođe važno je da jela sadrže i prebiotske namirnice kao što su banane, špargle, luk, beli luk, poriluk, komorač i artičoka.
Što se tiče namirnica koje moraju da se izbegavaju u Gut Makeover Diet, posebno se ističu:
“Dijeta se ne čini baš posebno inovativnom, odnosno ništa što već nije viđeno. Kao i svaka dijeta uključuje izbegavanje rafinisanog šećera. Ono što je specifično i pozitivno iz perspektive crevnog mikrobioma je ovaj fokus na raznolikost po pitanju unosa biljaka sa 20-30 vrsta dnevno. To je nešto što i mi redovno preporučujemo. Kao i preporuka za namirnice bogate prebioticima, fermentisanu hranu i supe od kostiju. Zaista odlične stvari za crevni mikrobiom”, objašnjava dr. Andrija Karačić, osnivač Centra za crevni mikrobiom. Činjenica kako dijeta ne uključuje inovativne momente je zapravo dobra informacija. Smatram utešnim činjenicu da u svetu konstantne izmene trendova postoje neke stvari koje i nakon deset godina važe. Ipak dr. Karačić vidi i loše strane ove dijete.
Posebno mi je bilo neobično da se mahunarke nalaze na listi hrane koja se izbegava. “Po meni je problematična restrikcija unosa žitarica, grahorica i kofeina (kafe, čajeva itd.). Ove namirnice poseduju vrlo važne nutrijente za crevni mikrobiom: kafa polifenole, grahorice prebiotike itd. Redovno vidimo pacijente koji zbog neke dijete izbace ove namirnice iz ishrane, pa stoga imaju manje raznolik ili funkcionalan mikrobiom. Definitivno greška”, ističe dr. Karačić dodajući kako ovakve smernice dijete mogu da budu dobar start za ljude koji osećaju da su se „pogubili“ u moru dijeta i preporuka, ali ne savetuje ovu dijetu kao dugoročan izbor. “Štaviše, nekim ljudima, odnosno njihovim mikrobiomima bi moglo da našteti, stoga pažnja”.
Danas svakako mnogo više toga znamo o mikrobiomu probave, a otkako je ova tema stigla u mainstream kulturu, dostupan je i veći broj fermentisanih namirnica u raznim oblicima. Ishrana bogata prebioticima i probioticima izuzetno je važna za zdrav život, jer mnoge stvari u modernom stilu života uništavaju ovu važnu šumu unutar našeg tela. Ako želite da date više pažnje svom mikrobiomu, svakako preporučujem savetovanje sa nutricionistima i doktorima kako ne biste iz svoje ishrane izbacili namirnice koje su zapravo neophodne.