Tihana, Filip i Ivana iz Grupe su za nas odabrali svoje omiljene 'all time' dizajnerske favorite

Kad se u šetnji Zagrebom zavučem između Martićeve i Meštrovićevog paviljona, redovno prođem tom kratkom, ali tako posebnom ulicom Popa Dukljanina (to ime mi uvek nekako zvučno simpatično odzvanja u glavi). U tom trenutku pogled prema izlogu showrooma od Grupe gotovo nikad ne izostane. S obzirom na to da Ivana Pavić, Tihana Taraba i Filip Despot, trojac koji se druži još od fakultetskih dana i već gotovo 20 godina uspešno vodi međunarodno priznati studio sa fokusom na rasvetu (rekli su da će mi javiti sve o nadolazećoj velikoj godišnjici), duboko cene dobar dizajn, nije iznenađenje što je showroom mesto gde prepoznatljiv minimalizam njihovih lampi živi u dinamičnoj sinergiji odabranih istorijskih klasika. Ovog puta ušla sam i unutra jer smo dogovorili snimanje za našu novu rubriku Objet D’Art, u kojoj ćemo sa nekima od naših najvećih kreativaca i kolekcionara iz regije razgovarati o komadima iz njihovih privatnih arhiva koji za njih imaju posebno značenje.

Grupa se nedavno vratila iz Milana sa velike međunarodne izložbe Euroluce, u sklopu Salone Del Mobile. Pitam ih kako je bilo s obzirom na to da su predstavili dve nove specifične kolekcije, Okolo i Onda. “Posebne su jer smo se okušali sa materijalima sa kojima dosad nismo radili, Okolo u senci ima tkaninu, Onda je napravljena od duvanog stakla”, govori mi Filip pri čemu Ivana dodaje da je novost i staklo u boji. “Kažu nam da smo se sa novim kolekcijama odmaknuli od čiste geometrije, dodali smo boje, omekšali oblike…” Saznajem i kako je prilikom izrade kolekcije bilo upitno kakav će rezultat postići, ali su na kraju oduševljeni. “Kada izrađujete ručni rad, koji mora da podnese velike količine, želite da budete sigurni da partner sa kojim radite može osigurati konzistentnost i kvalitet, i to smo upravo dobili”, završava misao Filip. Dok čekamo jun i septembar kada će nove kolekcije biti dostupne, vratili smo se trenutku i prijatnom jutarnjem druženju u sklopu kojeg je tek trebalo da sazna koji su im predmeti na listi najdražih, a svaki od njih je imao i posebnu priču.

Čuti od Grupe koji su im neki od all time favorita iz privatne arhive, bila je znatiželja svoje vrste, kao i pitanje koliko kao dizajneri uopšte razmišljaju svesno o dizajnu koji ih okružuje, i utiče li na inspiraciju.

Filip Despot i dizajnerska remek-dela

„Dizajn je svuda oko nas, i definitivno nas podsvesno inspiriše, pogotovo ako imamo na umu da predmeti kojima se divimo nemaju samo tehničku već i estetsku svrhu“, govori mi Filip pri čemu nam pogledi sinhronizovano lete prema stolu i Jacobsenovoj pepeljari iz pedesetih. „Kad si u ulozi dizajnera koji istovremeno i finansira proizvodnju, svestan si koji su sve tehnološki procesi iza stvaranja predmeta, i onda se diviš tom najjednostavnijem dizajnu, poput ove pepeljare koja je napravljena od dva obična basic komada lima, koje kad okreneš isprazniš pepeljaru, gotovo banalno, a upravo je čar u tome“, govori Filip dok se razgovor seli i na ostala dva dizajnerska dragulja prisutna na stolu, koje redovno love na sajmovima tokom putovanja. Takođe, pepeljare; prepoznatljiv primerak sa oprugama Achillea Castiglionija i kockice Brune Munarija (koje se i danas mogu kupiti u MOMA-i). „Obožavam taj italijanski dizajn“, komentariše Tihana, a ja obožavam činjenicu da sam upravo otkrila ceo jedan novi život i svet dizajniranja tako običnog predmeta kao što je pepeljara, koja u ovom slučaju postaje malo dizajnersko remek-delo.

„Stvar je u tome da ti svi predmeti kada nisu u svojoj funkciji budu lepi objekti. Recimo da lampa koja tokom dana ne svetli, bude svojevrsna skulptura. Tako je i sa ovim pepeljarama. To nam je važno i kada stvaramo naše proizvode“, razmišlja Filip i u nekom delu razgovora o večnom dizajnu, ističe Niku Kralja kao svog favorita, čiji ga „inovativni procesi i načini na koje vlada drvom, postiže lepe forme, elastične, prozračne, sklopive“, i dalje oduševljavaju. „Ova sklopiva stolica sa potpisom Kralja je klasik, to znamo, postoji i ova nesklopiva verzija, ali ova pletena je zaista unikatna. Verovatno je nastala kao prototip u pletenom izdanju koje nikad niko nije video. Malo je drugačijih proporcija, svaki je detalj mrvicu različitiji od ova druga dva modela. To su ti neki komadi koje vidite negde i skužite da imaju zanimljivu vrednost.“

Ivana Pavić i Simona koja pamti samo srećne dane

Ivana se odmah odlučila za Simonu sa potpisom Bernarda Bernardija. „Baš sam nedavno razmišljala koliko me Bernardi prati u životu. Pre nego što sam krenula na faks, išli smo na pripreme na Otvoreno učilište, i tamo je ceo enterijer bio opremljen ovim nameštajem. Još od tamo pamtim ovu stolicu, a Bernardi je bio i pokretač Studija dizajna u Zagrebu. Sećam se i enterijera hotela Marko Polo gde mi je mama kupovala sladoled dok sam bila mala. Kasnije sam saznala da je Bernardi bio sa Korčule, kao i ja. Prvu Simonu sam dobila za svoj 40 rođendan od ekipe iz studija, a drugu sam kupila i imam je kod kuće – deca su non-stop visila u njoj, čak i spavala kad su imali pet godina. Napravljena je originalno za opremanje enterijera aerodroma „Zagreb“, 1966., a nakon toga je krenula industrijska proizvodnja. Osim ove, postajala je verzija sa ojastučenim rukonaslonima, i bez njih. Baš je komad. Vanvremenska je. Čista, a opet robusna, i moderna.”

Tihana taraba i duhovita Bird Chair

Tihani je srcu prirasla stolica-ptica odnosno žičana Bird Chair, koju je Harry Bertoia zamislio pomalo duhovito. “Postoje dve varijante pri čemu je originalno zamišljena sa tkaninom, ali meni je ova draža”, govori mi Tihana koja ju je dobila kao poklon za rođendan od svoje ekipe iz Grupe (e sad sam se već počela da pitam šta dizajneri poklanjaju jedni drugima za rođendane, odgovor je stigao sam od sebe). “Videla sam je negde u Brusselu, u nekom od brojnih vintage prodavnica, i odmah mi se svidela, Ivani i Filipu sam to i dala do znanja”, dodaje duhovito i ističe kako joj se često svidi nešto što nije nužno njena uobičajena estetika. “Volim kad su stvari pomalo duhovite, kad imaju neki šarm, kad su unikatne kao ova stolica koja izgleda kao ptica. Uvek gravitiram prema toj estetici, koja je zapravo dobar fit sa našim minimalizmom, u showroomu ga lepo nadopunjuje. Zato volimo da kombinujem staro i novo.”

Završavamo druženje uz misli kako su ljudi pre bili svakodnevno okruženi tim genijalnim dizajnom, klasicima kojima se danas divimo, s obzirom na to da su državne institucije, javni prostori poput aerodroma i slično, redovno opremani dizajnom poznatih dizajnera (i ne bi uopšte bilo loše da ga čuvamo kao Danci koji su ga utkali u svoj nacionalni DNK). Razmišljamo i koliko je samo vrednih stolica završilo na pločniku kao višal dok je neko čistio tavan. I to su neki od puteva kako Ivana, Tihana i Filip dolaze do svojih all time favorita.

Tihana, Filip i Ivana

Šta mislite da sam radila na putu nazad do kancelarije? Nadala se da ću naleteti na neku hrpu krupnog otpada. You never know. Ali nisam imala sreće. Drugi put.

Photo: Sanja Jagatić