Kate Winslet potpisuje najnoviji božićni film na Netflixu koji će vas duboko ganuti

Ne postoji savršen oproštaj od onoga koga volimo. Možemo smisliti hiljadu i jedan scenario kako dolikuje, ali negde između bolničkih kreveta, bauljanja u suzama po hodnicima, svađa s najbližim članovima porodice, ali i lekarima, on će na kraju (doslovno na kraju), uvek biti užasan. Pre svega, zato što niko nikada ne može da te pripremi – pa ni sam sebe, na to obrušavanje, ma koliko godina imao, nemaš toliko fizičkog i emocionalnog kapaciteta da se ne stropoštaš do ivice beznađa, da ne kažem besmisla, kada shvatiš da te je zauvek napustio neko tvoj (iako to zapravo nikad u potpunosti i ne shvatiš, tačnije, ne prihvatiš, da bi i sam preživeo). Kate Winslet svojim novim filmom na Netflixu, Goodbye, June, koji je ujedno i njen rediteljski debi, po scenariju njenog sina Joe-a Andersa, govori upravo o tome, okupljajući sjajnu glumačku postavu.

Helen Mirren tumači June – brižnu, ali oštroumu i pomalo zajedljivu glavu porodice kojoj je uoči Božića dijagnostikovan terminalni karcinom. Ona prihvata svoju sudbinu stoički, uz trunku poricanja, dok njen zamišljeni muž Bernie (Timothy Spall) jedva da pokazuje reakciju. Njihovo četvoro dece, međutim, reaguje onako kako bi reagovao svako od nas – šokom, optužbama, očajem i raspravama. Tu su karijeristkinja (Kate Winslet), domaćica (Andrea Riseborough), deluzivna instruktorka joge (Toni Collette) i problematična duša (Johnny Flynn), kao i brojni unuci. Dok se okupljaju u bolničkoj sobi, koja postaje poput njihovog drugog doma – i to tik pred Božić, June sa dozom blagonaklone lukavosti shvata da svoje poslednje dane može da iskoristi tako da izleči neizgovorene rane njene odrasle dece.

Povezano: 8 novih božićnih filmova na streaming platformama koji će vam ugrejati srce

Netflix

Ne postoje dramatična radnja, zapleti ili kulminacija, film je u atmosferi. Razgovori se prekidaju odlascima u toalet, merenjem pritiska, infuzijama morfijuma i borbom sa bolničkim televizorom, a ispod opuštenih i često duhovitih trenutaka, provlači se neizbežna tuga. Kate Winslet to poštuje bez preterivanja, pronalazeći pravu meru sumornosti, utehe i (prisilne) vedrine. Tračak svetlosti je svaki dan više proveden sa majkom, pa čak i njena jutra, zagledanost kroz prozor, dečiji stisak ruke, čitanje knjige, i gotovo sentimentalna toplina koja zrači iz svakog kadra.

Očigledno je da to tako verodostojno ne bi umeo da prenese na ekran – neko ko kroz to nije prošao. Naime, Kate je 2017. izgubila svoju majku, Sally Bridges-Winslet. Bilo je to, kako kaže njena najmlađa ćerka, „kao da je severnjača odjedanput pala s neba“. Danas misli da bi sve bilo još teže da se porodica tada nije zbližila. „Imam ogromnu količinu mira i prihvatanja u vezi s onim što se dogodilo upravo zato što smo uspeli da to vreme za nju učinimo takvim kakvo jeste. Bilo je značajno videti koliko se ljubavi slilo u taj trenutak. Takođe, koliko god sam pokušavala da razdvojim sopstveno iskustvo od iskustva ove izmišljene porodice, to je bilo gotovo nemoguće. Ponekad sam imala sam osećaj kao da proživljavam delove majčinog odlaska koje nikada nisam imala priliku da vidim. Tako da je vođenje glumaca s nežnošću, a da se i sama ne raspadnem u nekom ćošku, svakako bio veliki izazov.“

Netflix

Podsetila me je i na to da sve srećne porodice liče jedna na drugu, svaka nesrećna, nesrećna je na svoj način. Glumačka ekipa poseduje uverljivu ljudskost, zbog čega deluje stvarno i blisko. Svi možemo da se identifikujemo kada jedna sestra optužuje drugu što je uvek morala da bude porodični oslonac, ili brata koji je životno zaglavljen, ali povučen mirotvorac, koji u jednom trenutku uspeva čak i da trgne oca i vrati ga u realnost. Film, tako, zasigurno želi da nam poruči i da nijedna od ovih porodičnih struja nije nepromenljiva – naročito pred nemilosrdnim jezikom smrti.

Netflix

Bilo kroz prisustvo dece u bolnici, bilo kroz završnicu sa improvizovanom božićnom predstavom, Goodbye June suprotstavlja mladost i starost, rođenje i smrt, na način koji deluje istovremeno radosno i srceparajuće istinito, baš kao život. Na kraju, ovo nije priča u kojoj treba očekivati čuda u poslednjem trenutku, zbog čega zasigurno neće postati božićni klasik, ali bez obzira na to, ona govori mnogo više: o prioritetima, negovanju odnosa s voljenima i porodičnom jedinstvu kao važnom štitu od tragedija koje život neminovno donosi.