Glenn Martens pre svog debija za Maison Margielu: "Pronaći ćemo drugačiji oblik raskoši"

Modne priče retko počinju u Burger Kingu. Međutim, upravo se tamo Glenn Martens zatekao krajem januara, u trenutku kada je postao kreativni direktor Maison Margiele. Kao i često kad je u elementu, Martens priču prepričava smejući se: „Kupio sam kuću u Normandiji, na selu. Bio sam tamo četiri dana – bez struje, bez grejanja, grejao sam se uz kamin i nisam se nijednom istuširao. U ponedeljak uveče vozio sam se nazad u Pariz, prekriven čađom i sa slamom u kosi. Moj advokat me je nazvao u 20 časova i rekao: ‘Odmah stani!’ Zaustavili smo se kod Burger Kinga – i tamo sam potpisao ugovor sa Margielom. Sledeće jutro u 10 sati stigao sam u studio: ‘Dobar dan svima!’”

Sutra uveče u 19:30 po pariskom vremenu, Martens će predstaviti svoju prvu kolekciju za kuću osnovanu 1988. godine. Reč je o Artisanal kolekciji – delu linije izrađene ručno u ateljeu, koju je Martin Margiela uveo 1989. godine, a koja je 2006. postala deo pariskog haute couture kalendara.

„Biće prilično glasno,“ govori Martens. „Artisanal je oduvek bio osnovni Margielin izraz, a ova prva kolekcija je moj trenutak da uspostavim sopstveni ton i ponovo se povežem sa izvornim vrednostima Margiele kroz svoju interpretaciju.“ Granica između teasera i spoilera prilično je tanka. Dovoljno je reći da je ono što mi Martens pokazuje u ateljeu jednako eksplozivno koliko i „glasno“. U njegovim kreacijama sudaraju se sirovost i raskoš, brutalnost i elegancija, stroga kontrola i ekstravagancija, tmurna atmosfera i vedra eksplozija – sve to unutar pažljivo oblikovanih silueta koje ostavljaju snažan utisak.

Martens kaže: „Ne tvrdim da je sve ostalo tačno onako kako sam u početku zamislio, ali to je lepota procesa — rezultat je bolji od mojih crteža.“ Kolekcija jasno odražava duh Margieline filozofije: davanje novog života svakodnevnim predmetima kroz kreativnu reinterpretaciju, ali i onu specifičnu „belgijsku notu“ koju Martens i Margiela dele. I, naravno, tu su maske.

„Danas ih isprobavamo“, kaže Martens o jednoj grupi maski. „Zatim idu kod automehaničara sa kojim sarađujemo – on će ih zavariti.“ Maske su bile prisutne još u prvoj Margielinoj kolekciji za sezonu proleće/leto 1989., a pojavljuju se i u mnogima nakon toga. One su služile kako bi pažnju preusmerile sa lica modela na samu odeću, ali i kao simbol dizajnerove namerne povučenosti, a ne anonimnosti.

Ovo odražava ono što Martens smatra temeljnim vrednostima modne kuće kojom sada upravlja. Kaže: „Integritet odevnog predmeta je početak svega – odeća mora da govori sama za sebe. Zato je Martin i skrivao lica modela maskama. Mislim da je to danas zanimljivo i donekle kontradiktorno, jer se u 2025. uspeh modnih revija često meri i po angažmanu modela na društvenim mrežama. Ono što je meni, barem za sada, važno jeste da se zaista fokusiram na odeću – odeća je uvek na prvom mestu. I nadam se da će upravo ona privući pažnju na društvenim mrežama… barem se nadam.“

„Pronaći ćemo drugačiji oblik raskoši i bogatstva, a nadam se da će neko malo smeliji to i prihvatiti,“ kaže Martens. Photo: Courtesy of Maison Margiela

Martens se nada da će njegove kreacije probuditi želju i privući novu grupu couture klijentkinja — publiku koju je prvi put imao na umu dok je 2022. kao gost dizajner kreirao za Jean Paul Gaultier. „Taj projekat bio je svojevrsna radionica u kojoj sam naučio mnogo o potrebama i željama couture klijentkinja… Međutim, preterano isticanje bogatstva ne odgovara jeziku Margiele. Zato nećemo raditi haljinu vrednu 75.000 dolara, ručno vezenih detalja ili slično, jer to ovde jednostavno ne pripada. Umesto toga, tražićemo novi oblik raskoši i bogatstva, i nadam se da će neko pomalo odvažniji to prepoznati i prihvatiti.“

Martens i njegov tim detaljno su profilisali žene za koje dizajniraju kako bi stvorili arhetip svoje publike. „Njoj nije važno šta drugi misle,“ objašnjava Martens. „Možda nosi najlepšu haljinu od šifona ili kožni kaput, ali će bez problema izaći na kišu da stigne na večeru jer joj je čekanje taksija predugo. Bez zadrške će otići na izložbu i piti vino iz plastične čaše. Sama mota cigaretu… Lepota i seksipil u ovom slučaju dolaze iz stava.“

Deca Margiela generacije

Osim stava, razotkrivanje opsega i funkcije kodova koji će oblikovati njegove kreacije za Maison Margielu bio je za Martensa kreativno složen zadatak. Prvi i najvažniji deo tiče se rada samog Martina Margiele. Kako Martens kaže: „Razlog uspeha modnih kuća leži u njihovim osnovnim vrednostima i kodovima, i to je ono što kao novi kreativni direktor moraš da poštuješ. Ono što je zaista lepo jeste to da ih potom usvojiš i na svoj način preneseš u svet.“

Jedan od posebnih izazova kod Maison Margiele, nastavlja Martens, jeste koliko je vizija osnivača uticala na celu modnu industriju. „Smatram sebe delom Margieline generacije. Martin nije bio samo dizajner, on je svojevrsna škola koja je promenila način razmišljanja mnogih… Iako su Japanci nešto ranije doneli promene, u Evropi je upravo Martin bio taj koji je preokrenuo pravila igre — pokazao je da odeća ne mora da prati klasične obrasce. Tražio je novi pogled na lepotu, konstrukciju i modu u celini. Ta filozofija je oblikovala rad mnogih dizajnera nakon njega, nekolicina je to usvojila direktno, dok su drugi bili suptilniji u tome. Ja sam oduvek bio neko ko je jasno pratio taj način razmišljanja.“

To nas dovodi do pitanja originalnosti, vlasništva i identiteta. Martens se ponovo smeje dok opisuje koliko je ponekad bilo kreativno izazovno zaroniti duboko u Margielin svet. „Kad sam došao ovde, zamolio sam svog stilistu da iznese sve Martinove arhivske komade. Jer ih pre nisam video uživo, već samo u knjigama. I kad sam ih napokon video, bio sam razočaran sam sobom. Pomislio sam: ‘Bože moj, pa ja sam sve to samo kopirao dok sam radio u Y/Projectu!’“

Ako je Martensov trinaestogodišnji rad kao kreativnog direktora u pariskom indie brendu nesvesno bio prožet Margielinim uticajem, neki dizajneri su se mnogo svesnije i promišljenije pozabavili kreativnim nasleđem njegove nove kuće. „Margiela je bila inspiracija mnogim dizajnerima i brendovima, neki su se njome služili doslovnije, neki manje,“ objašnjava Martens. „Volim ovu kuću zbog njenog osnovnog DNK-a, ali velik deo tog DNK-a već je bio gotovo u potpunosti ‘opljačkan’ — doslovno ‘opljačkan’, to je najbolji izraz. Moj cilj je da vratim neke od tih elemenata, i to na elegantan način, i da pronađem svoj lični pristup kako da ih reinterpretiram.“

Glenn Martens drži Murphyja, svoje „tajno oružje“ u ateljeu Maison Margiela. Photo: Courtesy of Maison Margiela

Još jedan važan faktor za Martensa je ogroman doprinos Johna Galliana, koji je bio kreativni direktor kuće od oktobra 2014. do decembra 2024. Martens kaže: „Obožavam sve što je ovde napravio… John je genije u svetu couturea. Stvorio je svoj fantastični svet, a produkt je bio usko povezan sa njim. Nikada ne bih mogao da budem John; nisam takav pripovedač.“ Galliano je u Margielu došao tri godine nakon što je završio svoj trinaestogodišnji mandat u Christian Dioru, gde je kreirao neke od najraskošnijih i najizražajnijih couture revija koje je moda ikad videla. Njegov jedinstveni izraz vrhunske francuske luksuzne kuće snažno se reflektovao i kroz njegov rad u Maison Margieli.

Martens time nagoveštava da mu to pruža jedinstven smer za budućnost dok ide svojim putem. Kaže: „Mislim da je u Martinovo vreme ovaj svet bio mnogo više nišan. Luksuz se tada više temeljio na ekskluzivnosti i nezavisnom načinu razmišljanja. Danas je to takođe povezano sa izvrsnošću ekonomije i krojaštva: To je Johnova zasluga i mi to moramo da nastavimo da razvijamo, jer je to sastavni deo rasta ove kuće.“ Sa druge strane, Martens dodaje: „Ja sam pre svega osoba ulične mode. Smatram da je upravo ulica bila i polazište za Martina. To je nešto sa čim želim ponovo da se povežem.“

Zajednički koreni

Jedan od ključeva za ponovno uspostavljanje te povezanosti, smatra Martens, leži u belgijskom identitetu koji deli sa osnivačem. „Mislim da postoji nešto što je zaista belgijsko. Belgija stvarno nije najlepša zemlja na svetu – stalno pada kiša, industrijska je, bez prirode – nije lepa… pa smo zato nekako prisiljeni da tražimo lepotu u neočekivanom. To je ono što Belgijanci rade.“ Martens nastavlja: „Bilo da je reč o Driesu Van Notenu koji pokušava da spoji najodbojnije boje i u tome iznenada pronađe lepotu, ili o Martinu koji od plastične kese napravi luksuz, mislim da je to tipično belgijski stav. I to je nešto što bih jako voleo da vratim u ovu kuću.“

Martens otkriva da je već prvog dana kada je došao u Maison Margiela, 28. januara, couture kolekcija bila potpuno dizajnirana. „Došao sam sa celom kolekcijom, nacrtanom do najsitnijih detalja – sve boje, moodboardovi, sve je bilo spremno. Oni su samo trebali da je razviju.“ Delimično, kaže, za to može zahvaliti sopstvenom karakteru: „Imam taj kompleks dobrog đaka, uvek sam prvi u razredu.“ Uz to, očekivao je i šta će reći Renzo Rosso, za čiju OTB grupaciju (Only The Brave) Martens od 2020. radi kao kreativni direktor Diesela. „Znao sam da će Renzo hteti da napravim ovu kolekciju, pa sam morao da dođem spreman.“

Upravo zato je Martens počeo da skicira kolekciju još i prje nego što su pregovori o njegovom nasleđivanju Galliana bili dovršeni – na onom sudbonosnom stajalištu u Burger Kingu. Vikend pre Božića otputovao je u Veneciju i tamo je, lagano pripit u hotelskom restoranu, počeo da razrađuje ideje. „Imao sam sa sobom hrpu knjiga i krenuo da lepim post-it papiriće kako bih označio temeljne elemente koji su dosad bili manje iskorišćeni.“ Tokom sledeće dve nedelje, za praznike, povukao se u kuću svog brata u rodnom Bruggeu, gde je u miru zamišljao i crtao kolekciju. Vratio se kući jer je njihov deda, koji je prošle godine sa ponosom primio pismo belgijskog kralja Philippa povodom svog 100. rođendana, skoro preminuo.

Iako Martens često kritikuje Belgiju zbog njene skromne lepote, nema sumnje da je Brugge, njegov rodni grad, jedno od najčarobnijih mesta u Evropi. Upravo u njegovoj atmosferi lako je prepoznati duh Maison Margiele. „Istorija Margiele je za mene uvek bila prožeta melanholijom i poezijom“, kaže Martens. „Naravno, uvek je tu i doza prkosa i ironije. Ali ceo taj svet mi je uvek delovao poput hodanja u senkama gotičkih katedrala.“

Velika očekivanja i tajno oružje

Prve nedelje na novom poslu mogu biti napete – kako za novog šefa, tako i za tim koji treba da ga prati. Međutim, nedugo nakon što je predao svoju u potpunosti osmišljenu couture kolekciju, Glenn Martens doveo je u atelje Maison Margiela svoje „tajno oružje“ – neodoljivog, karakternog border terijera po imenu Murphy. Tokom našeg drugog razgovora, putem Zooma, Martens podiže Murphyja prema kameri, a pas ga odmah poljubi u nos. “Zapravo, svi su se odmah zaljubili u njega. Nabavio sam ga otprilike mesec dana nakon što sam počeo da radim ovde, i prati me gotovo svuda – postao je prava zvezda.”

Kako je već postalo svojevrsna tradicija tokom naših susreta u Milanu za Diesel, a pre toga ponekad i u Parizu za Y/Project, Martens i ja završili smo razgovor uz dim cigarete kraj prozora. Govoreći o Dieselu, čiju kreativnu direkciju nastavlja, dizajner je delovao samouveren da će uspešno uskladiti svoje vreme i energiju između zahteva milanskog modnog diva i svog novog pariskog utočišta vrhunske, nekonvencionalne visoke mode.

„Diesel je Diesel, znaš? To je generacija Z, ulični stil, rave, pop kultura… Ja više nisam u tom svietu, sada radije pijem čaj u vrtu sa svojim psom. Ali volim vrednosti Diesela, svoj jedinstveni pristup njima i potpuno se predajem tome. To ne znači da sve mora biti isključivo po mom, i to je sasvim u redu — zapravo, mislim da je to upravo zadatak kreativnog direktora kod brenda koji ne nosi njegovo ime.” To što je Martens tokom svojih prvih važnih godina na čelu Diesela predstavio brojne sjajne kolekcije za Y/Project samo potvrđuje koliko uspešno može da balansira između dva zahtevna posla.

Sad mu je, međutim, sva pažnja usmerena na Maison Margiela. Naslonjen na prozorsku dasku u svojoj kućnoj beloj košulji, Martens posmatra sunčanu Place des États-Unis i kaže: “Ovo je mesto iz snova. Mesto na koje je pravi san vratiti se kući. Naravno, dolazi i sa velikim pritiskom, posebno zato što ne želim ništa da zeznem, a očekivanja su velika. Zato želim da preuzmem punu odgovornost za svoj uspeh ili neuspeh. Videćemo.”

Vogue Business