Postoji nešto duboko ukorenjeno u načinu na koji se u regiji, ali i u svetu, percipira ženska seksualnost – kao da je to nešto što treba da bude skriveno, tiho, podređeno nekom drugom narativu. Seks se koristi kao alat za prodaju, ali retko se o njemu govori kao o ličnom, sirovom iskustvu. Nije čudno što su mnoge žene odrasle sa osećajem da je njihova seksualnost nešto što treba potisnuti ili filtrirati kroz očekivanja drugih. U tom kontekstu, dolazak knjige Want, to jest Želim, Gillian Anderson na hrvatsko tržište sredinom marta nije samo književni događaj – to je prilika da konačno počne da se otvoreno govori o nečemu što je oduvek bilo tu.
Gillian Anderson je poslednjih godina stekla potpuno novu publiku, generaciju koja je odrasta uz digitalne platforme i redefinisala šta znači biti kulturna ikona. U svojoj ulozi u Sex Education, tumači lik koji briše granice između autoriteta i savremene otvorenosti – stručnjakinja za intimu sa besprekornim stilom i beskompromisnom iskrenošću. Njena pojava na ekranu nije samo glumački performans; to je manifest i oda osvešćenosti o sopstvenoj seksualnosti.
Njen uticaj odavno nadilazi samu seriju – online prostor prepun je memova koji je slave kao ultimativni queer awakening, dok se sama sa lakoćom poigrava tim statusom. Na društvenim mrežama rado deli sugestivne slike, potpisane hashtagovima koji ne ostavljaju mnogo prostora za slučajnosti. Kada se na dodeli nagrada pojavila u eteričnoj kreaciji sa gotovo neprimetnim, ali i te kako prisutnim vezom inspirisanim ženskom anatomijom, jasno je dala do znanja da ništa nije slučajno. A njen zadnji projekat, knjiga Want, podigao je lestvicu i ušao u samo srce ženskih želja, prikupljajući anonimne ispovesti žena iz celog sveta koje razotkrivaju složenost i lepotu erotske mašte. Proces rada na knjizi otvorio joj je nova pitanja, ona koja nikada pre sebi nije postavila. „Možda sam oduvek bila fluidnija nego što sam mislila?“ retorički se zapitala u jednom intervjuu. Time se, možda nesvesno, ali sasvim prirodno, pozicionirala kao simbol savremenog promišljanja seksualnosti – iskreno, istraživački i bez potrebe za stavljanjem u unapred određene fioke.
„Otkako sam se pojavila u seriji Sex Education, dobijala sam upite da napišem knjigu na temu. Međutim, zapravo je moja agentkinja došla na ideju da žene anonimno pošalju svoje fantazije“ rekla je Anderson za Vogue.
Want je nastao iz želje da se premosti jaz između onoga što žene misle i osećaju i onoga što smeju da izgovore naglas. Anderson je, inspirisana knjigom My Secret Garden Nancy Friday, odlučila da prikupi anonimne seksualne fantazije žena iz celog sveta – bez obzira na godine, rasu, religiju, seksualnost ili društveni status – i da ih složi u antologiju podeljenu po temama. „Hteli smo da stvorimo knjigu koju žene mogu da nose u torbi bez srama, nešto što će biti njihov intimni saputnik,“ rekla je. I dok su priče u knjizi raznolike – od BDSM-a i voajerizma do seksa sa neznancima – ono što ih povezuje je osećaj slobode, ali i srama koji se provlači kroz gotovo svaku ispovest. „U knjizi ima toliko srama – i to ne samo oko seksa, već i oko same činjenice da žene imaju želje koje ne odgovaraju društvenim normama,“ rekla je Gillian. „Ako bismo prihvatili da su ljudi različiti i slavili te razlike, a ne osuđivali, imali bismo imanje tabua generalno.“
Isto je osetila i na svojoj koži. „Dok sam pisala uvod, sa jedne strane, htela sam da govorim iz sopstvenog iskustva, ali sam ubrzo shvatila da to ne mogu – dovela bih se u nevolju. Toliko bi naslova nastalo ako bih previše govorila iz svoje perspektive. Shvatila sam da je najbolji način da to uradim kroz likove koje sam igrala, da se povežem sa ovom knjigom kroz njih. Tako sam postigla ravnotežu – malo mene, malo karaktera i malo govora o pismima koja su usledila i kontekstu teme. Tako se nisam osećala previše izloženo,“ rekla je Anderson.
Međutim, čak ni ona nije bila imuna na neprijatnost kada je došlo do pisanja sopstvene fantazije. „Osećala sam ranjivost na način koji nisam očekivala. Mislila sam da sam dovoljno slobodna da to napišem bez zadrške, ali kad je došao trenutak da stavim reči na papir, osećala sam se kao da izlažem nešto što bih trebala da čuvam samo za sebe,“ rekla je. „To me je uznemirilo jer sam mislila da sebe poznajem bolje od toga. Ali prošla sam kroz to, nastavila da pišem i istražujem dalje. I moja fantazija – ili jedna od njih – nalazi se u knjizi!“
Ono što je Anderson najviše iznenadilo nije samo vlastita reakcija, već i to koliko su žene širom sveta bile spremne da podele svoje intimne misli sa njom. „Iznenadila sam se koliko su žene bile ranjive a opet otvorene dok su pisale ova pisma. Iznenadila sam se koliko je žena, bez obzira na to kuda ih je fantazija odvela – bilo da su u pitanju više partnera, stranci, čak i bigfoot – na kraju krajeva želelo nežnost i osećaj da su viđene takve kakve jesu.“ Na kraju dana, knjiga nije samo zbirka seksualnih fantazija – ona je dokaz da sloboda u mašti može da znači slobodu i u stvarnom životu. „Ako imamo slobodu da biramo šta želimo u sopstvenim mislima, imamo i slobodu da oblikujemo svoj život prema sopstvenim uslovima,“ rekla je Anderson. „To nije samo pitanje seksualnosti – to je pitanje lične moći.“ 
Na pitanje šta je najveći tabu sa kojim se i dalje suočavamo, Anderson je bila jasna: „Moramo dublje da istražimo količinu srama koja se pojavljuje u knjizi i koliko je taj sram samo rezultat društvenih tabua oko seksa, tačka. Da smo manje osuđujući kao vrsta i manje skloni mržnji prema drugima, manje opsednuti idealima, tada bi se ljudi osećali slobodnije da budu ono što jesu i znali bi da su prihvaćeni, voljeni, željeni upravo takvi kakvi jesu. Mislim da tabu nije samo vezan za seks, već za sve što ne ulazi u našu društvenu definiciju ‘savršenstva’.“ Možda će Want pomoći u razbijanju tih tabua. Ili će barem neko pročitati Andersonine reči i osetiti olakšanje znajući da nije jedina koja je osetila šok dok je zapisivala sopstvene fantazije. „Pisanje takvih intimnih stvari bilo je izazov, ali i čin oslobađanja,“ rekla je. Pitanje je, hoćemo li mi ikad imati hrabrosti da uradimo isto?
U pretprodaji
Gillian Anderson, Želim
Znanje
