Ove galerije treba posetiti u Ljubljani, Zagrebu, Beogradu i Sarajevu
Svojim bogatim izlagačkim programom garantuju odličan kulturni i umetnički doživljaj. A i prostori su im jako privlačni, pogledajte zašto.
Tena Razumović ŽmaraAvgust 15, 2024
Svojim bogatim izlagačkim programom garantuju odličan kulturni i umetnički doživljaj. A i prostori su im jako privlačni, pogledajte zašto.
Tena Razumović ŽmaraAvgust 15, 2024
Galerijski prostori su često inspiracija za stvaranje; bilo zbog činjenice da su predivne, čiste, minimalističke prazne hale, koje kao da su čist prazan papir po kojem ćemo tek da pišemo ili crtatamo, bilo zbog činjenice da se radi o prostorima sa izraženim karakterom i koji onda postaju onaj prostorni deo većeg, “site specific” rada. Ako ste u prilici, probajte da posetite prostor kada u njemu nema izlaganja. Biće to praznina koja inspiriše.
Umetničku scenu, ne samo likovnu, već i onu muzičku, književnu, dramsku, sve one kreativne i inspirativne ljude koji je čine možete najbolje upoznati na otvaranjima i raznim druženjima koje organizuju umetničke galerije. Često se radi o prostorima koji su nezavisne organizacije ili privatni i njihovu turbinu rada i kreativnosti pokreće imućan kolekcionar ili nadobudna grupa entuzijasta koju okrenu svaki euro kako bi ga najbolje iskoristili prilikom promocije i prezentacije umetnika sa izložbom koju realizuju u svojem prostoru. Donosim izbor galerija po većim gradovima regije koje treba posetiti bez obzira koja i kakva izložba vas čeka u njoj.
Galerija Cukrarna se otvorila relativno nedavno, u septembru 2021. godine, o čemu možete čitati ovde, i momentalno je prihvaćena i stavljena pri vrh liste značajnih galerija regije. Ovo mesto je za savremenu umetnost, istraživanje misli, zvuk, muziku. Cukrarna je istovremenu hub i institucija, čije vrednosti se zasnivaju na humanizmu; poštovanju prema drugima, odgovornosti prema okolini, socijalnoj kritici i refleksiji društva u kojoj deluje. Cukrarna je svoj život počela, kako joj samo ime govori, kao šećerana 1822. godine, da bi je kupio Grad Ljubljana i renovirao i transformisao u jedan od najlepših i najinspirativnijih galerijskih i kreativnih prostora regije. Sada je uvela i novu programsku shemu izložbi, ovde saznajte o čemu se radi. Povezano: Domovi umetnosti: Nekadašnji industrijski pogoni, pogledajte šta su danas postali
Bežigrajske galerije su mesta umetnosti, ali i jazza i eksperimentalnog zvuka. A često se osim muzike u tim prostorima može čuti i poezija ili književno čitanje. Ako ti prostori nisu ispunjeni umetnošću i vizualnim, rečima i zvukom i dalje su jako interesantni. Radi se o manjim galerijama koje deluju poput jednostavnog lavirinta, podstiču na kretanje kroz njih i otkrivanje njihovih prostora.
Poput Cukrarne i Tobačna je odličan primer revitalizacije i prenamene urbanog industrijskog prostora u onaj za kulturu i umetnost. Tobačna 001 je kulturni centar sa izložbenim prostorom, muzejski zbirkom i stanom za umetničke rezidencije. Predstavlja prvu obnovljenu istorijsku zgradu unutar starog kompleksa Tobačne u Ljubljani. Svoja vrata otvorio je 2011. godine i od tada je jedan od centara multikulturalnih sadržaja. Zanimljiva je sinergija izložbenog, muzeološkog i rezidencijalnog prostora; ako imate priliku, svakako ih obiđite zajedno, a kao umetnik_ca možete iskustiti rezidencijalni deo kroz boravak na rezidenciji.
Za razliku od brojnih drugih privatnih galerija, koje su primarno okrenute prodajnoj aktivnosti dela umetnika_ca sa kojima sarađuju ili iz sopstvenog fundusa, Galerija Kranjčar u Zagrebu fokusirana je na vrlo dinamičan izložbeni program, pa se svakog meseca organizuju dve, tri izložbe, promocije, predstavljanja sa savremene likovne i šire umetničke scene. Prostor Galerije Kranjčar često je ispunjen posetiocima, gužvom i žamorom. Međutim, subote ujutru su kao stvorene za uživanje u ovom izuzetno inspirativnom prostoru koji, iako se menja sa svakom izložbom, neprekidno pruža osećaj mira, tišine i kontemplacije. Nebrojeno puta sam se zatekla kako se opuštam na prelepom Chesterfield kauču, koji se po potrebi nalazi u prostoru, dok ulazim u stanje meditacije. A izložba? Izložba je tu, čeka. Nakon što se smirim, udahnem, ustanem i pogledam je. Uvek se iznenadim odličnim kvalitetom postavke.
Nova galerija savremene umetnosti u gradu Zagrebu koja je prošle godine “uzdrmala” scenu. Svako otvaranje prati prava zabava na Mesničkoj ulici, jer svi posetioci nikako ne mogu da stanu u galeriju. Ovaj galerijski prostor je prvenstveno izlagački. Sa uličnom lokacijom u centru Zagreba i sto pedeset metara kvadratnih izložbenog prostora, galerija se velikim staklenim izlozima otvara prema gradu i posetiocima.
Odmah iznad glavnog gradskog trga nalazi se manja galerija izuzetno zanimljivog prostora. Galerija Modro je elegantan podrumski prostor sa predivnim bačvastim svodovima koji uvek miriše na sveže cveće. Mnogo umetnika je sa svojim radovima prošlo kroz ovaj prostor i ono što im je zajedničko je publika. Mnogi koji posete Galeriju Modro se iznova vraćaju. Mislim da prostor podjednako doprinosi tim povratcima, jednako kao i zanimljivost izložbe.
Galerija SC je mesto gde je svaki mladi umetnik na početku svoje karijere izlagao u Zagrebu. Galerija SC je na sreću neizbežna. Isto tako je jedan predivna bela prazna kocka sa najboljim osvetljenjem u gradu. Ući u galeriju kada je prazna i kada ugošćuje izložbu tj. kada je gužva otvaranja je podjednako impresivan događaj. Ovde je praznina puna i tišina je zvuk.
Art space U10 je nezavisni umetnički prostor posvećen afirmaciji savremene umetnosti, osnovan 2012. godine u Beogradu. Nastao je u određenom okruženju kao lokalna platforma koja služi predstavljanju mlade umetničke scene. Art Space U10 ostvaruje razmenu sa sličnim inicijativama i prostorima kroz rad na stvaranju kulture umetničkog obrazovanja, debate i razmene između umetnika, kustosa, teoretičara umetnosti i široj publici.
Poput Bežigrajske galerije i ovde se radi o malom lavirintu od prostora. U kojemu svoj dom na nekoliko nedelja nalaze odlične izložbe savremene lokalne i regionalne umetnosti.
U Beogradu se nalazi jedan jako poseban prostor. On kao da je izložba sama za sebe. Više o njemu možete pročitati ovde, jedino bih istakla da se posebnost naziva “piano nobile” tu “oseća” u potpunosti. Čim zakoračite u njega, znate da ste na jako, jako posebnom mestu. Izlagačkom, kakvom god.
Prostrana hala, beton, neonska rasveta… To su prve asocijacije koje mi padnu na pamet kada pomislim na savremenu umetnost. I tačno tako galerija Eugster izgleda. I izlaže savremenu umetnost. Ovaj odličan spoj savremenosti prostora i savremenosti sadržaja je razlog zašto treba da posetite galeriju Eugster u Beogradu.
Izlagačka praksa Salona, od njegovog osnivanja 1961.godine, oduvek je bila okrenuta ka mlađim umetnicima i aktualnim umetničkim tendencijama, kao i predstavljanju renomiranih inostranih umetnika. Gotovo svi najznačajniji vizualni umetnici iz bivše Jugoslavije predstavili su se beogradskoj publici u Salonu Muzeja samostalnom izložbom, a ta praksa nastavljena je i do danas.
Prostor Salona je značajan, bitan, važan, svi ti epiteti osete se čim zakoračite u prostor. Izlagati u Salonu je prestiž. Iako sam prostor ne izgleda velelepno, taj značaj se oseti u prostoru i zbog toga je jedan od zanimljivijih izlagačkih prostora u Beogradu i regiji.
Otvorena 2016. godine na Baš Čaršiji, galerija savremene umetnosti Brodac, a koja je poznata i pod nazivom Contemporary Bosnia, brzo je postala mesto susreta i druženja najmlađeg dela savremene umetničke scene. Prostor je na prvu karakteristično alternativan. To je i privlačno kod njega, jer odražava scenu, sve one koji ga i posećuju. Izuzetno vibrantno mesto koje odiše umetničkim šarmom.
Manifesto je hibridni kulturni prostor u kojem zajednica koristi umetnost za rešavanje društvenih i političkih problema. “Naša vizija je da pokrenemo malu kulturnu revoluciju.” – poručuju iz galerije. Prostor je pozivajući, privlačan i stvarno idealno mesto za pokretanje revolucije, makar one umetničke.
Collegium Artisticum je dobio ime po progresivnom kulturno-umetničkom pokretu, koji su umetnici leve političke orijentacije osnovali uoči Drugog svetskog rata, 1939. godine. Pokret je zbog svog antifašističkog određenja nedugo nakon osnivanja bio zabranjen. Collegium Artisticum je do sada ugostio preko hiljadu izložbi u preko četrdeset godina delovanja. U ovoj galeriji izlagali su svi relevantni umetnici Bosne i Hercegovine i bivše Jugoslavije, a Grand Prix koje Collegium Artisticum dodeljuje na svojoj godišnjoj, Šestoaprilskoj izložbi, smatra se jednom od najprestižnijih umetničkih nagrada u regionu. Istovremeno minimalan i prazan prostor galerije pokazuje kako “manje je više”.