Fermentiše li se bezalkoholna revolucija među mladima?

Budim se. U klubu. Stojim, ne brinite. Okružena sam nekim nepoznatim devojkama i mladićima čiji glasni smeh, koji probija čak i vriskove Lil Jona iz zvučnika, implicira da sam bacila neku jako dobru foru. Ne prepoznajem ih. Oči mi u neverici lutaju klubom tražeći društvo sa kojim sam došla, dok mi se usne smeše ovim anonimnim simpatizerima jer…zašto da ne? Pitam ih da li su za još jedan dupli pelin. YOLO.

Budim se. Kod kuće. Jutro mi pritiska oči, glavobolja gnječi misli. Pogrešan način. Boja. Tkalčićeva…. Shambala? Prijateljice koje me vuku da ne idem kući. Kod kuće sam? Dobro je.

Mogla bih da nabrojim ovakve trenutke na prste, ali samo kad bih skupila sve stanovnike grada Zagreba. Alkohol je kao i kod mnogih mojih vršnjaka, dugo bio sastavni deo života. Nekad se tih dana rado prisećam, ali često ih se uopšte ne sećam. Ranih 2000-ih, za vreme mojih srednjoškolskih dana i početaka izlazaka, ne samo da je klubova bilo pregršt, za razliku od Zagreba sada, nego su bili i prepuni. “Zagrevalo” se u studentskim domovima, ispred klubova. Alkohol je bio dodatni, najzabavniji, član društva.

Alkohol me opustio, zagrlio osećajem sigurnosti i samopouzdanja. Kada pijem, smešnija sam, srećnija sam, pa čak i lepša. Kao da svaki gram manjka samopouzdanja nestane iz moje glave nakon druge čaše vina. Najbolja sam verzija sebe. U isto vreme sam najgora verzija sebe. Ne razmišljam šta pričam, mislim da sam smešna, a nisam, ne obraćam pažnju na druge koliko bih trebala. Prenagla sam, ne procenjujem dobro situacije koje drugi dan završe kao gorući sram.

Ali to nas nije sprečavalo da sledeći vikend sve ponovimo. Nismo imali osećaj da radimo išta pogrešno. Kako i bi. MTV i većina celebrity paparazzi fotki kojima smo bili okruženi, prikazivali su naše omiljene zvezde kako partijaju ili izlaze vidno netrezveni iz klubova. Većini naših milenijalskih zvezda, fotka snimljena u policijskoj stanici parira današnjim selfijima.Ali čini se da mladost, a i starost, danas izgleda ipak nešto drugačije.

Kako sam smanjila izlaske nešto pre korone, a pogotovo nakon korone, alkohol mi je postao sve straniji. Daleko od očiju, daleko od jetre. Većina mog društva ima isti obrazac. Retki će naručiti alkohol. Razumem ih. Život mi je bolji bez njega. Bistrija sam. Produktivnija sam. Naspavanija sam. Koža mi je bolja. Bolji je seks. Srećnija sam. Zaključila sam da sam odrasla. Šteta što nisam pre. I šteta je što većina mladih tek treba da dođe do toga… Ili?

Sedeći u baru još jednog trezvenog petka, bez plana i programa za veče, primećujem da za bilo kojim stolom oko mene nema alkoholnog pića pred onima za koje sam procenila da su dovoljno mladi i dobro pripremljeni za izlazak. Slučajnost, pretpostavljam. Ali kao kod zakona automobila plave boje, počinjem sve više da primećujem taj uzorak. Ne kažem da mladi više uopšte ne piju. To bi bilo jednostavno kontradiktorno pojmu mladosti. Međutim, reči poput “Imate li kombuchu, matchu, Hydru, ubaci bilo koje bezalkoholno piće”, iz usta 20-godišnjaka čujem baš često. Toliko često da ih sad već osećam poput verbalnih šamara mlađoj meni koje mi je majka zaista sa punim pravom davala.

Zadnji podaci ukazuju da te moje impresije ne pokreće neka grižnja savesti. “Sa današnjom vrednošću preko 13 milijardi eura, industrija pića sa malo ili bez alkohola, raste. Od 2018. godine skočila je za 5 milijardi”, prenosi analiza tržišta od strane IWSR koji takođe prenose da se u barovima i prodavnicama udvostručila ponuda bezalkoholnih pića, kao i da interes za alkoholom kod mladih opada. Euronews beleži da je u zadnjih 20 godina (od mojih prvih izlazaka), interes među dečacima sa 41 % pao na 24 % posto, a među devojkama sa 29 % na 20 %. Kompanija Anheuser-Busch koja u vlasništvu ima neke od najpopularnijih alkoholnih brendova na svetu poput Budweisera i Stelle Artois, beleži pad u prodaji alkoholnih, a rast bezalkoholnih pića.

U isto vreme, počinje da se javlja nova niša koja poput tsunamija osvaja tržište. Takozvana funkcionalna pića obećavaju da ćete se zbog njih osećati bolje i biti zdraviji. Euromonitor pretpostavlja da će prodaja funkcionalnih pića rasti 7 % svake godine. Taj naslednik kafe i čaja, pa čak i vitaminskih voda i energetskih pića je verzija sa 0 % alkohola i 0 % kofeina i najčešće bazirana na raznim začinima i biljkama koje povećavaju našu energiju ali i doprinose zdravlju. Ultima Replenisher, RASA, Plants by People, Casamara Club samo su neki od globalno najpoznatijih. Čak su i gljive zaposele veliki deo tog tržišta. Na primer, Dirtea, brend praškova koji imaju “lekovite moći gljiva kako bi prirodno pojačale wellbeing”. Tako Dirtea Martini obećava “da će povećati fokus, memoriju, energiju i smanjiti anksioznost”. Dizajniran tako da može da se pomeša sa bilo čim, od kafe do koktela, ovaj brend pravi značajnu renesansu na tržištu.

Photo: Kin Euphorics

Isto je u svetu posebno popularno među već spomenutim mladima od 18 do 25 godina. Pitam se zašto. Zar „današnje anksioznije generacije“ nisu pod još većim pritiskom nego što smo mi bili? Zašto ne posežu za istim lekom? Kroz glavu mi odmah prolaze slike Kate Moss, Naomi Campbell, Roberta Downeya Jr., Robbieja Williamsa, Paris Hilton i mnogih drugih poznatih ličnosti iz naše mladosti koje smo mi poznavali kao party manijake, a koji danas u intervjuima naglašavaju koliko im je bolje bez njega. Dok bismo njima, kao i meni, mogli pripisati godine, tu su današnji uzori poput Belle Hadid, Blake Lively, Dwaynea Johnsona ili Katy Perry koji su čak pokrenuli svoje sopstvene bezalkoholne etikete. Popularni Kin Euphorics, Betty Buzz, ZOA i De Soi. Fotografije “netrezvenih” zvezda koje ispadaju iz separea na nekom afteru red carpeta gotovo su nepostojeći. Alkohol kao da je dobio ‘yuck’ prefiks, kao onomad cigareta. U eri društvenih mreža i memova, mnogi su postali mnogo oprezniji u tome kako će ih javnost doživeti. Shvatam, pobogu, da mladi ljudi nemaju na koga da se „ugledaju“ da je alkohol = kul. U eri svakodnevnih crnih vesti, to me raduje. Kad već na mladima svet ostaje, drago mi je da ipak više uživaju u njemu od nas.